Home arrow Zakonici arrow ZAKONIK BR.03/L-109 O CARINI I AKCIZLAMA NA KOSOVU
Nën 11 2008
ZAKONIK BR.03/L-109 O CARINI I AKCIZLAMA NA KOSOVU
e martë , 11 nëntor 2008
 

ZAKONIK Br. 03/L- 109

 

 

O CARINI I AKCIZLAMA NA  KOSOVU

 

Skupština Republike Kosovo,

 

Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo,

 

Usvaja

 

 

ZAKONIK O CARINI I AKCIZE NA  KOSOVU

 

 

GLAVA I

 

OPŠTE OBREDBE

 

POGLJAVLJE 1

 

OPSEG I DEFINICIJE

 

Član 1

 

Carinsko zakonodavstvo je sastavljeno od ovog zakonika i jednog Administrativnog Uputstva, donetog od Ministarstva za Prirvredu i Financije, radi sprovodjenja  ovog zakonika. Zakonik ce se sprovoditi  bez sukobljavanja osnovnih odredaba koja su predviđena u drugim poljima trgovine između Kosova i ostalih zemalja.

 

 

Član 2

 

Ovaj zakonik propisuje osnovne elemente sistema za carinsku zaštitu privrede Kosova i prava i obaveza svih ucesnika za sprovodjenje carinskog zakonodavstva.

 

 

 

 

Član 3

 

1. Carinsko zakonodavstvo Kosova će se sprovoditi na jedinstven način na celo područje Kosova.

 

2. određeni propisi carinskog zakonodavstva Kosova, isto tako mogu se primeniti van Kosova unutar zakonikodavnog okfira koji propisuje osnovna polja iz međunarodnih konvencija. 

 

Član 4

 

Za svrhe ovog zakonika primenuju se definicije kao što sledi:

 

(1) Lice - Označava :

 

-          Fizičko lice,

-          Pravno lice,

-          Kada je predviđena mogučnost prema zakonikskim propisima na snazi, udruženje lica kojima je priznata sposobnost za preduzimanje ili izvršavanje pravnih radnji, ali nemaju status pravnog lica.

 

(2) Lica sa boravištem na Kosovu - Označava:

 

-          U slučaju fizičkog lica bilo koje lice koje je stalni stanovnik Kosova,

-          U slučaju pravnog lica ili udruženja, bilo koje lice koje na Kosovu ima registrovanu kancelariju, sedište glavnu kancelariju ili stalno zasnovano poslovanje na Kosovu .

 

(3) Carina - podrazumeva carinsku službu Kosova koja je zadužena, pored ostalog za primenu carinskog zakonodavstva.

 

(4) Carinska kancelarija - podrazumeva svaku kancelariju u kojoj mogu da se obavljaju sve ili samo  neke formalnosti koje predviđa carinsko zakonodavstvo..

 

5) Odluka - podrazumeva vaki carinski sležbeni akt koji se tiče carinskog zakonodavstva koji propisuje jedno određeno pitanje, gde jedan takav akt ima zakoniksko dejstvo na jedno ili više određenih lica; ovaj izraz obuhvata, pored ostalog, obavezne informacije u smislu Člana 18. .

 

(6) Carinski Status - podrazumeva status robe kao robe sa Kosovskom poreklom ili bez njenog porekla..

 

(7) Kosovska Roba - podrazumeva:

 

-          Roba koja je u celini dobivena na Kosovu prema uslovima  predviđenim članom 27 i koja nema u svom sastavu druge uvezene robe sa mesta ili territorije van Kosova. Roba koja je dobivena od robe stavlene pod rezimom odlaganja neče se smatrati kao Kosovska roba:

 

 

 

-          Uvezena sa mesta ili teritorije van Kosova, koja je puštena u slobodan promet;

 

-          Dobivene ili proizvedene na Kosovu, bilo samo od navedenih roba naznačenih u drugom stavu, ili od navedenih roba pomenutim u prvom i drugom podstavu.

 

(8) Roba ne-kosovskog statusa - podrazumeva robu koja nije obuhvačena u podstavu 7.

 

 Kosovska roba izgubiče njen status prilikom njenog izlazka sa Kosova.

 

(9) Carinski dug - podrazumeva obavezu jednoga lica da plati iznos uvoznih dažbina (carinski dug na uvoz) ili izvozne carinske obaveze (carinski dug na izvoz), koje se primenjuje za određenu robu po carinskim propisima Kosova, koji su na snazi.

 

(10) Uvozne dazbine - podrazumevaju sve carinske obaveze, uključujuči uplate koje imaju isto dejstvo sa carinskim obavezama i uvozne dažbine koje se plačaju prilikom uvoza na Kosovo,  izuzimajuči svaku tarifu ili plačanje za transport ili dozvolu.

 

(11) Izvozne dazbine - podrazumevaju sve carinske obaveze, uklučujuči i uplate koje imaju isto dejstvo sa carinskim obavezama i uplatljivim taksama prilikom izvoza robe sa

Kosova,  isključujuči svaku tarifu ili uplatu za transport ili dozvolu. 

 

(12) Duznik - podrazumeva svako lice odgovorno za plačanje carinskog duga.

 

(13) Carinski Nadzor - podrazumeva preduzimanje opštih radnji od strane Carine da bi se obezbedilo poštovanje carinskih propisa, a kada je to potrebno i drugih propisa koji se primenjuju nad robom koja podleže carinskom nadzoru i nadgledanju.

 

(14) Carinska Kontrola - podrazumeva preduzimanje specifičnih radnji kao kontrola robe, utvrđivanje autentičnosti dokumenata, kontrola knjigovodstva i drugih podataka, kontrola transportnih sredstava i saobračajne opreme, kontrola prtljaga i drugih roba koje sa sobom nose fizička lica, obavljanje konfirmacije i  drugih sličnih radnji da bi se obezbedilo poštovanje carinskih propisa, i kada je potrebno, i drugih propisa koji se primenjuju nad robom koja podleze carinskom nadzoru i nadgledanju.

 

(15) Tretiranje ili dozvoljena upotreba roba od strane carine - podrazumeva:

 

a)       Stavljanje robe ispod carinskog postupka;

 

b)       Ulazak robe u slobodnu zonu ili carinsko skladiste;

 

c)       Ponovni izvoz robe sa Kosova;

 

d)       Uništavanje robe;

 

e)       Ustupanje (odricanje) od robe u korist države.

 

(16) Carinski postupak - podrazumeva:

 

 

a)       Puštanje robe u slobodan promet;

 

b)       tranzit;

 

c)       deponiranje robe;

 

d)       unutrašnju obradu;

 

e)       obradu pod carinskom kontrolom;

 

f)         privremeni uvoz;

 

g)       obradu u inostranstvo i 

 

h)       izvoz.

 

(17) Carinska Deklaracija - podrazumeva akt kojim jedno lice izražava određeni oblik volje da bi stavio robu na određeni carinski postupak .

 

(18) Deklarant - podrazumeva lice koje podnosi  carinsku deklaraciju na njegovo ime ili lice na čije ime se sačinjava carinska deklaracija.

 

(19) Prijavljivanje robe u carini - podrazumeva obavestavanje Carine na predviđen način, za prispece robe u carinskom uredu  ili na svako drugo odredjeno ili odobreno mesto  od strane Carine.

 

(20) Pustanje robe - podrazumeva radnju putem koje Carina čini jednu robu raspoloživom za predviđene namene u carinskum postupku pod kojim je roba stavljena.

 

(21) korisnik carinskog postupka - podrazumeva lice na čije ime je izvršeno carinsko prijavljivanje, ili lice  kojemu su preneta prava i obaveze gore pomenutog lica u vezi jednog carinskog postupka.

 

(22) korisnik ovlaščenja - podrazumeva lice kome je izdato ovlaščenje.

 

(23) Propisi na snazi - podrazumeva zakonikske propise koji su na snazi na Kosovu.

 

(24) rizik (opasnost) - podrazumeva mogučnost da se dogodi neki događaj prilikom ulazka - izlazka, tranzita i konačne upotrebe robe, koja saobrača između Kosova i jedne druge zemlje, kao i prisustvo roba koje nemaju kosovski status, koja:

 

-          Ometa pravilnu primenu zakonikskih propisa na Kosovu ili

 

-          Kompromitira financijske interese  Kosova ili

 

-          Predstavla pretnju za bezbednost i odbranu Kosova, zdravlje ljudi, sredine ili za potrośače.

 

(25) Upravljanje rizikom (opasnošču) - podrazumeva sistematsku identifikaciju opasnosti i primenu svih mera da bi ograničio izlaganje pred rizikom (opasnošču). Ovo obuhvata aktivnosti kao sto su: prikupljanje informativnih podataka, analizu i procenu opasnosti, utvrđivanje i preduzimanje određenih postupaka i redovan nadzor nad robom, kao i ponovno razmatranje postupka baziranog na međunarodne izvore i strategiju.

 

 


POGLAVLJE 2

Organizacija carinske uprave

 

Član 5

 

Predlog, imenovanje i usvajanje za izbor Generalnog Direktora Carinske Službe 

 

1. Generalnog Direktora Carine  Kosova predlaže Ministar ekonomije i finansija, na osnovu preporuke komisije koja se osniva po stavu  4 ovog Člana a imenovanje če izvršiti Priemijer Vlada Republike Kosova.

 

2. Generalni Direktor podnosi izveštaj Ministru za ekonomiju i finansija.  

 

3. Vlada ima pravo da smenjuje, suspenduje ile vrača na položaj Generalnog Direktora.  

 

4. Ministar ekonomije i finansija objavljuje  javni  oglas za Generalnog Direktora Carine Kosova, i  osniva komisiju  za regrutiranja kandidata koji i preporucuje kao što je propisano sa važečim zakonikima i najboljim praksama za javnih/uniformisanih službenika

 

 

Član 6

1. Generlani Direktor je nadležan:

 

(a)        da imenjuje direktora, na osnovu preporuke komisije koja se osniva za to pitanje, kao rezutat jednog procesa unutrašnjog regrutiranja u okviru Carine preko transparentnog oglasa, kao što je propisano sa važečim zakonikima i najboljim praksama za javnih/uniformisanih službenika.

 

(b)     da razreši, suspenduje, da stavlja na niži položaj ili da ponovo vrača na položaj direktora, na osnovu preporuke komisije koja se osniva za to pitanje.

 

(c)        da unapređuje na dužnost, da razreši, suspendira, da stavlja na niži položaj ili da vrati na položaj bilo kojeg carinika, prema preporukama komisije koja se osniva za unapređivanje kao rezultat procesa unutrašnjeg regrutiranja u okviru Carine preko transparentnog oglasa ili da vrati na položaj, odnosno da preduzima disciplinske mere.

 

d)         Generalni Direktor može da istera iz dužnosti prije propisanog roka sa svom aktom, u sledečim slučajevim:

i. na osnovu njegovog/njenog zahteva;

ii. zbog nemogučnosti obavljanja zadataka iz zdravstvenih razloga;

 

 

iii. ukoliko je bio kažnjen za krivično delo sa pravosnažnom rešenjem/presudom suda, i

iv. da suspenduje  cariniku ili Direktoru za vreme dok je pod istragum     

nakon razresenja ili suspenziranja, do momenata imenovanja novog carinika, ako zahteva cin i plozaj, bice odredjen vrsilac duznosti.

 

2.  Komisiju osniva Generalni Direktor Carine, na osnovu stava 1, tačka a) i b), nakon konsultacije sa ministrom Ekonomije i Finansija, od cetiri Članova i predsednika, koju sačine predstavnici/rukovodioci Ministarstva Ekonomije i Finansija, predstavnici/rukovodioci Ministarstva Unutrašnjih Poslova, predstavnik Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda, jedan predstavnik Carine i jedan sudija.

 

           (a) . Carinski službenici koji su se ušestvovali na konkursu i koji su nezadovoljni rezultatima izabranja imaju pravo da podnose žalbu kod Ministarstvo Ekonomije i Finansija. Akt koji se donosi Ministarstvo Ekonomije i Finansija, na osnovu te žalbe, može se osporavati u nadležnom sudu.

  

           ( b). Administrativne poslove u vezi sa objavljivanjem u okvviru Carine za potrebe imenovanja direktora, otvaranje dosije i njihovo očuvanje nakon završetka postupka za imenovanje, obavlja se sektor osoblja u okviru Carine. 

 

3. Komisiju se za pitanja iz stava 1 tačka c). osniva Generalni Direktor, koju sačinjavaju carinski službenici. 

  

            (a). Carinski službenici koji su se učestvovali u konkursu i koji su nezadovoljni rezultatima izabranja imaju pravo da podnose žalbu kod Generalnog Direktora Carinske službe. Akt koji se po žalbi donosi Generlani direktor može se osporavati u nadležnom sudu.

  

4.  Osoblje Carine, izuzev civilnog pomočnog osoblja, zapošljavaju se preko javnog oglasa prema propisanim uslovima postupaka za izabranje od strane Generalnog direktora, nakon konzultacije sa ministrom Ekonomije i Finansija.  

 

(c)      Broj carinika, uslovi plate i poseban budžet za plačanje nagrade, plačanje obavestilaca i plačanje posebne carinske operacije obavljaju se uz dogovor sa ministrom Ekonomije i Finansija.  

 

5. Pomočna civilna osoblja se zapošljavaju preko javnog oglasa prema propisanim postupcima zakonikom o Civilnoj službi.   

 

6. Carinici Carine Kosovo nisu civilni službenici Civilne službe Kosova, nego su zapošljeni od strane Carine prema odredbama zakonika o Carini i zakonika o Akcizama. 

 

7.  Ukoliko prema ovom zakoniku, Generalni direktor ima dužnost ili nadležnost za preuzimanje jednog delovanja na osnovu neke Adminstrativno uputstvo, on treba da registruje te uputstvo i svako preduzeto delovanje za obavljanje te dužnosti ili nadležnosti i:

            (a) imače jednu kopiju u raspolaganje radi javnog pregleda Centralne Uprave Carine, i

 

(b) drži jednu drugu kopiju na elektronskoj formi koja je u raspolaganje radi javnog pregleda.

 

8. Generalni Direktor propisuje pravila za upravljane Carine, uključujući i:

(a)   nakon konzultacije sa ministrom Ekonomije i Finansija, određivanje mesta gde ču biti smeštene carinske ispostave ili ispostave za prikupljanje takse;

            (b)  nakon konzultacije sa ministrom Ekonomije i Finansija, određuje radno vreme za svaku carinsku ispostavu ili ispostavu za prikupljanje takse kao i ograničenje rada koja se obavlja u tim ispostavima;

            (c)  Kodeks ponašanja carinika;

            (d) postupke koje treba sprovoditi kada jedan carinik krši Kodeks ponašanja propisane stavom 4 (c);

            (e) nakon konzultacije sa ministrom Ekonomije i Finansija, za uniformu, amblem, epoletu, zastavu, koje se usvaja Vlada Republike Kosovo, i koje treba da nosi carinici;

            (f)   organiziranje Carine kao i činove i funksije cariniskih službenika;

(g)  bilo druga pitanja, koja su se potrebne za efikasno funkisonisanje Carine.

 

9. Generlani Direktor:

 

            (a)  Vodi računa da se svi carinici treba da imaju jasno opisivanje radnih mesta, gde se detaljno opisuje rad koji oni treba obaviti i  

(b) Preko jednog Administrativnog uputstva da propisuje limit nadležnosti i zadataka koje obavljaju carinici, bilo na osnovu čina ili njegovog radnog mesta ili nekog drugog kriterijuma.

 

 

Član 7

Ovlaščenja Generalnog Direktora da delegira svoje funkcije

 

 1.U slučaju da kada iz ovog Zakonika, Generalni Direktor obavlja neku dužnost ili ima ovlaščenja da postupa na bilo koji način, on može da prenese tu dužnost bilo kom naimenovanom licu ili cariniku bilo kog ranga ili cariniku bilo kog ranga koji radi na nekom određenom mestu, i zabeležiče sve radnje preduzete u okviru te dužnosti ili ovlaščenja, i ;

      (a) ima jedan primerak na raspolaganje za javnu inspekciju u centralnoj Carinskoj  upravi, i

      (b) da zadrži jedan drugi primerak u elektronskoj formi da bi bio na raspolaganju javne inspekcije.

 

 

Član 8

Uniforma, legitimacija i zaštita carinika

 

1. Tokom vršenja dužnosti svi carinski oficiri si obavezni da nose prepoznatljivu uniformu kao i carinsku identifikacionu karticu. Za posebne operacije, kada to zahteve priroda posla, generalni direktor može drugačije odlučiti.

 

 

 

 

2. Kada to smatra neophodnim za zaštitu bilo kog carinika, Generalni direktor naređuje tom cariniku da nosi odbrambena strestva koja Generalni direktor smatra neophodnim prema okolnistima svakog slučaja.

 

3. Kad carinik smatra neophodnim da identifikuje svoje vozilo kao carinsko vozilo, on može da uključi plava svetla i odgovarajuči sistem zvučne signalizacije ugrađene u to vozilo.

 

 

Član 9

Ovlaščenja za obavljanje carinskih i drugih zadatih dužnosti

 

1 Carinska Služba je jedina institucija na Kosovu koja ima ovlaščenje da obavla carinske poslove i druge zadate dužnosti koje je vlada Kosova dodelila Carinskoj Službi.

 

2. Carinska Služba če proceniti, utvrditi i naplatiti sve  carinske dažbine i poreze na uvoz i izvoz i preduzima bilo koju drugu funkciju koja može biti dodeljenja crinskoj službi. Sve dažbine i porezi koje naplačuje carinska služba deponavače se u Kosovski Budžet

 

3. Carinska služba Kosova poseduje pravni subjektivitet.

 

4  Ako se nešto slično traži od jednog carinika, u tom slučaju svaki pripadnik Policiskih snaga Kosova ili KFOR-a dužni su da pomognu u sprovođenju zakonika koji se odnosi na carinu ili na neku drugu dužnost koju je carinskoj službi dodeljila vlada Republike Kosova.

 

5. Lice koje pronađe ostavlenu robu, koja podleže ili izgleda da podleže plačanju carine na uvoz, dužno je da o tome obavesti carinsku službi.

 


POGLAVLJE 3

 

OPŠTE ODREDBE KOJE SE POSEBNO ODNOSE  NA PRAVA  I OBAVEZE  LICA, VEZANO ZA CARINSKE PROPISE

 

Sekcija 1

Pravo na zastupanje

 

Član 10

 

1. Shodno utvrđenim uslovima  po članu 68 (2) svako lice može da naimenjuje zastupnika da ga zastupa ispred carinske službe, radi obavljanja formalnosti predviđene carinskim propisima.   

 

2. Jedno takvo zastupanje može da bude :

 

-          Neposredno, u slučaju kad zastupnik deluje u ime iz račun drugog lica ili 

 

-          Posredno, u slučaju kad zastupnik deluje u svoje ime ali na račun druge osobe.

 

3. Pored spomenuti slučajeva u članu 68 (2) (b) i (3), zastupnik mora da ima boravište na Kosovu.

 

4. Zastupnik mora da izjavljuje da deluje za račun lica i da specificira, dali je zastupanje neposredo ili posredno i da bude ovlaščen sa ovlaščenim aktom.

 

Lice koja ne izjavljuje da deluje na ime i za račun drugog lica ili izjavljuje da deluje u ime i za račun drugog lica, buduči da nije autorizovan, smatra če se da deluje na njegovo lično ime i njegov lični račun.

 

5. Carina može da traži od svakog lica koji izljavljuje da deluje u ime ili za račun drugog lica, da predoči dokaz opunomocja da deluje kao zastupnik..

 

 

Član 11

 

1. Za svrhe iz člana 10 kao zastupnik može da deluje samo pravno lice koje je registrovano kao takvo izpred carinske službe.

 

2. Zastupnik mora da poseduje dozvolu izdatu od carinske službe  

 

3. Lice koje podnosi zahtev za dozvolu iz stava 2 treda da:

 

a)       Da ima najmanje šest (6) meseci radnog iskustva na polju carinske službe;

 

b)       Da ima završenu najmanje srednu školu;

 

c)        Da polaže sa uspehom stručni ispit organizovan za tu svrhu od strane carinske službe.

 

4. Registracija ili spomenuta dozvola u stavovima 1 i 2 biče odbijena od strane carinske službe ako je lice proglašeno krivim za neko krivično delo, uključujuči prevaru u vezi sa carinskim obavezama uključujuči obaveze koje imaju isti efekat sa carinskim obavezama, porezima, krađom, prijemom okradeno robe, izgublenu veru, pruženje mita carinicima ili je neki put bio u stečaju.

 

Odbijanje registracije ili dozvole ima se saopštiti shodno članu 13 do 15.

 

5. Registracija ili dozvola na koju smo se pozvali u odnosu na stav 1 i 2 ima da se odbija svim carinicima koji su suspendovani sa posla ili su penzionisani. Za carinike koji su suspendovani sa posla, odbijanje če se izvršiti bez nekog vremenskog ograničenja. Za carinike koji su penzionisani registracija ili dozvola može da se dozvoli posle perioda od tri godine od datuma penzionisanja.

 

Sekcija 2

Odluke u vezi sa primenom carinskih propisa

 

Član 12

1. Ako jedno lice zahteva da Carinska služba donese odluku u vezi primene carinskih propisa, to lice mora da pruži sve informacije i dokumentaciju koje se traži od carinske službe, da bi se donela odluka.

 

2. Jedna takva odluka če se doneti istovremeno če da se upozna podnosioc u smislu propisa zakonika opŠten upravnom postupku.

 

3. Doneta odluka od strane Carinske službe kojem se odbija zahtev ili su na štetu lica kome je adresirana, obrazložit če osnov nakome je zasnovano i  priznat če im pravo na žalbu predviđenu članom 291.

 

4. Carinska služba može da odluči da se propisi iz stava 3 primenjuju jednaki i za druge odluke.

 

5. Propisi zakonika opšte upravnog postupka primenjuju se na postupke koje upravla carinska služba, ako nije nešto drugo predviđeno propisima ovog zakonika.

 

 

Član 13

 

Sa izuzetkom od slučajeva predviđeni u stavu 2, člana 275, doneśene odluke biće odmah izverśene od Carinske službe..

 

Član 14

 

1. Odluka koja ide u korist podnosioca biče anulirana ako je doneta bazirajuči se na netačnim ili nepotpunim podacima i :

 

-          Ako je podnosilac zahteva znalo ili objekivno trebao da zna da su podaci netačni i nepotpuni 

 

-          I jedna  takva odluka ne bih bila doneta na osnovu preciznih i potpunih podataka .

 

2. Lice, kome je opučena odluka treba da se upozna o njenom poniśtenju.

 

3. Poniśtenje biče na snazi od dana kada je doneta odluka o poniśtavanju.

 

 

Član 15

 

1. jedna odluka u korist zainteresovanog lica, biće poniśtena ili preinačena ako se u slučajevima, osim onih navedenih u članu 14, jedan ili viśe utvrđenih uslova za doneśenje odluke nisu ispunjeni.

 

2. Jedna odluka u korist lica zainteresovanog može da se poničti kada lice kome je u pučeno nije ispunjo obaveze koje proisniču iz te odluke.

 

3. Licu kome je odluka opučena treba da se upozna za niśtenje ili za izmenu odluku.

 

4. Niśtenje ili izmena odluke imaće dejstva od dana obaveśtenja. Međutim u izuzetno slučajima carinska služba može da odloži datum  niśtenja ili izmene koje če imata efekta.

 

Član 16

 

Član 14 i 15 neče prejudicirati zakonodavstva Kosova koje utvrđuje odluke koje nisu zasnovane na zakoniku i koje če biti niśtavne, iz razloga jer se ne tiču carinskim propisima  .

 

Sekcija 3

Informacija

 

Član 17

 

1. Svako lice može da zahteva od carinske službe informaciju oko primene carinskih propisa. .

 

Jedan takav zahtev se može odbijati ako nije vezan sa uvozom i izvozom robe .

 

2. informacija če se obezbediti za podnosioca bezplatno. Međutim, ako se izazivaju posebni izdaci za carinsku službu posebno kao śto je rezultat analiza ili rezultat izveśtaja od strane veśtaka za robu ili povračaj robe kod podnosioca, njemu se može teretiti izvestan iznos  trośkova.

 

Član 18

 

1. Carinska služba če izdati obavezujuču tarifsku informaciju ili obaveznu informaciju o poreklu na osnovu pismenog zahteva, delujuči u skladu sa propisima o primeni ovog zakonika.

 

2. Obavezana tarifska informacija ili obavezna informacija o poreklu biče obavezan za carinsku službu prema licu kome je izdata informacija samo vezano za tarifsku klasifikaciju ili za utvrđivanje porekla robe.

 

Obavezna tarifska informacija ili obavezna informacija o poreklu je obavezna jedino vezano za robu, za koju su carinske formalnosti zaverśene posle datuma, kada su snabdeveni sa informacijama.

 

Po pitanju porekla, biče one formalnosti koje se tiču primene člana   26 i 31.

 

3. Licu, kome je izdata informacija treba da je u stanju da posvedoči :

 

-          Za tarifske sverhe : prijavljena roba korespondira u svakom aspekta sa opisom robe u informaciji;

 

-          Za sverhe porekla : da roba o kojo je reč i okolnosti pod kojima se utverđuju uslovi za dobijanje porekla u svakom pegledu treda da odgovaraju robi i okolnostima opisani u informaciji.

 

4. Obavezne informacije važi če za jedan period od śest godina za tarifsku informaciju tojest  za  informaciju  o  poreklu  tri  godine  od  datuma  izdavanja.  U  smislu  člana  14

 

 

informacije če se niśtiti kad se bazira na netačnim ili  nepotpunim podacima od strane podnosioca.

 

5.Obavezna informacija predstaje da važi:

 

a)       U slučajima tarifski informacija:

 

(i) Kada se odobravaju carinski propisi a informacija nije usklađena sa ovim propisima ;

 

(ii) Kada viśe nije u skladu sa komentarom carinske tarife Kosova, usled izmena pravila tarifske klasifikacije za robu u skladu sa članom 24 (6);

 

(iii) Ako se niśti ili se izmeni u skladu sa sčlanum 15, pod uslovom da licu kome izdata informacija da se obavesti za niśtenje ili izmenu.

 

Datum kada obavezujuča informacija prestane da važi za tačke pod (i) i (ii), biče datum primene gore navedenih mera.

 

b)       U slučajevima informacile o poreku:

 

(i) Kada se odobravaju carinski propisi ili se bude odlučilo o nekom sporazumu na Kosovo i kada se informacija nije viśe u skladu sa tim propisima;

 

(ii) Kada nije viśe u skladu sa komentarima carinske tarife ili usvojenim pogledima za svrha interpretacije pravila o poreklu;

 

(iii) Kada se niśti ile se izmeni na osnovo člana 15, pod uslovom da licu, kome je izdata informacija predhotno obaveśtenja.

 

Datum kada obavezujuče informacija predstane da važi za tačke pod (i) i (ii), biče datum prijavlivanja kada se gore navedene mere primenjuju.

 

6. Licu kome izdata obavezna informacija koja prestane da važi po stavu 5 (a) (ii) ili (iii) ili (b) (ii) ili (iii), može da upotrebi tu informaciju za śesto mesečni period, od dana početka primene doneti mera pod uslovom da on ima sklopljene obavezne ugovore za kupovinu ili prodaju odnosnih roba, bazirajuči se na obavneu instrukciju, pre nego śto se usvoje te mere.

 

U slučajevima iz stava 5 (a) (i) i b (i), zakonikski propisi ili sporazum može da se utvrđuju u jednom roku unutar koga če se primeniti prvi stav.

 

7. Klasifikacija ili utvrđivanje porekla na obavezujuču informaciju može da se primeni pod određenim uslovima po stavu 6, samo sa ciljem utvrđivanja obaveza uvoza ili izvoza.

 

Sekcija 4

Ostali Propisi

 

Član19

 

Carinska služba, u saglasnosti sa uslovima predviđenim propisima koji su nas snazi, može da izvrśi sve kontrole, za koje smatra da su potrebne, da bi se obezbedio da se carinski propisi primenjuju na pravi način.

 

Član 20

 

U Svrhu primene carinskih propisa svako lice obuhvačeno na neposredan ili posredan način u spolno tergovisko poslovanje, treba prijaviti carinskoj službi svu traženu dokumentaciju sa potrebnim podacima nezavisno od način evidentiranja, da bi pružio potrebnu pomoč koja je tražena unutar određenog roka.

 

 

Član 21

 

Svaka informacija koja je poverlive prirode ili je izdata na osnovu poverlivosti, odbrani če se po obavezi o čuvanju profesionalne tajne. Ovaj vid informacija carinska služba ne izdaje, bez izričitog odobrenja lica ili organa koji izdaje iste; izdavanje informacije dozvoljava se onda kada je carinska služba obavezna ili ovlaśčena da dejstvuje u tom smislu prema propisima na snazi, posebno śto se tiče sačuvanju podataka ili vezano za pravni postupak.

 

Član 22

 

Odnosna lica sačuvaju pomenuta dokumenta na osnovo člana 20 u svrhe kontrolle od strane carinske službe, za utvrđeni period po propisima na snazi od najmanje pet kalendarskih godina, nezavisno od načina njihovog evidentiranja. Ovaj rok počinje da teče od kraja godine u kojoj :

 

a)       U slučaju puśtanja robe u slobodan promet pod uslovima, osim onih pomenutim pod (b) ili robe prijavljene za izvoz, od kraja godine u kojoj deklaracije za puśtenje u slobodan promet ili izvoz su prihvačene;

 

b)       U slučaju puśtanja robe u slobodan promet sa reduciranom stopom ili stopom nula uvoznih obaveza u svrhu zadnje upotrebe krajem godine nakon koje prestaju da budu pod carinskim nadzorom;

 

c)       U slučaju stavlene robe u drugi carinski postupak krajem godine u kojoj je dotični carinski postupak kompletiran;

 

d)       U slučaju roba koje su smeśtane u slobodnoj crinskoj zoni ili carinski magacin, od kraja godine u kojoj korisniku slobodne zone ili carinskog magacina prestaje status.

 

Ne kerśeči propise iz člana 219 (3), stav drugi, kada jedan ček prenośen od strane carinske službe u vezi carinskog duga pokazuje da  iznos u obračunu treba da se ispravi, dokumenat če se zadržati preko predviđenog limita u prvom stavu, za jedan dovoljan period koji dozvoljava da se izvrśe izpravke i kontroliranje.

 

 

Član 23

 

Ako se jedan period, datum ili vremenski rok utvrđuje po carinskim propisima u svrhe primene propisa, takav rok neče se produziti i datum i vreme se neče odložiti osim, aka budu doneśeni posebni propisi koji če drugačije da reśe  stvar.

 

GLAVA II

 

ČINIOCI NA OSNOVU KOJIH SE PRIMENJUJU DAŽBINE NA UVOZ ILI IZVOZ I OSTALE PROPISANE MERE PREDVIĐENE O VEZI SA SPOLJNOM TRGOVINOM 

 

POGLAVLJE 1

 

CARINSKA TARIFA KOSOVA I TARIFNO SVRSTAVANJE  ROBE

 

Član 24

 

1. Uvozno obaveze kod zakonikskog plačanja kod nastanka carinskog duga, baziraju se u robnoj nomenklaturi TARIK-a, carinske tarife Kosova, primenjivih zakonika na Kosovu i svakog sporazuma sa drugom zemlom ili grupom zemalja, gde ulazi i Kosovo i gde se preuzimaju mere za dozvolu tarifnog preferencialnog tretiranja .

 

2. Druge predviđene mere od strane primenjivih zakonika na Kosovo kod uvoza i izvoza roba če se izvrśiti kada je potrebno po tarifskoj klasifikacije tih roba unutar TARIK-a.

 

3. TARIK obuhvata:

 

a)       Nomenklaturu robe zakonikski obavezujuče, osnovana po međunarodnoj konvenciji po harmonizovanom sistemu opisa proizvoda te kodifikacije i kombinovane nomenklature Evropske zajednice;

 

b)       Dole naznačeni Kosovski zakoni i sporazumi u kojima je uključeno Kosovo, koji se predviđeni TARIK-om u cilju referentnih olakśica:

 

a.       Bilo koji Kosovski zakonik koji predviđa stope carinski obaveza, poreza i drugih formi obaveza koje se normalno primenjuju nad robom obuhvačene TARIK-om;

 

b.       Svaka preferincijalna tarifna mera obuhvačena sporazumom o preferincijalnoj trgovini koje Kosovo činilo sa ostalim zemljama ili

 

 

 

c.       grupom od njih koje predviđaju subvencije/dozvole za preferincialno tarifsko tretiranje;

 

d.       Svaku meru po Kosovskim zakonika koje predviđaju reduciranje ili isklučenje iz carinskih obaveza kod uvoza koe treba platiti za odredjene robe i 

 

e.       Ostale tarifne mere predviđene drugim propisima na Kosovu.

 

4. Predviđene mere u drugim i trečem pasusu, stava 3 (b) če se izvrśiti na zahtev podnosioca u mestu onih predviđenih u prvo poglavlje stava 3
(b), kada odnosna roba ispunjava predviđene uslove od predhodno predviđenih mera. Zahtev može da se podnosi apo naknadno pod uslovom da se isponjavaju relevantnih uslovi.

 

5. Kada izvrśenje pomenutih mera u drugum i trečem pasusu stava 3 (b) graniči se sa određenim obimom uvoza, prestaje da bude validan:

 

a)       U slučaju kvote ( kontingenta) tarifnih, do isteka određenog limita kod obima uvoza;

 

b)       U slučajima tarifskih ograničenja, sa odobrenjem ovlaśčenog autoriteta.

 

6. Traifna klasifikacija roba u robnoj nomenklaturi poTARIK-u ima se utvrditi po opśtim pravilima za komentiranje robne nomenklature, kao śto je publikovano u kombinovanoj nomenklaturi evropske Unije, dodatnih beleśki u TARIK-ui direktive za komentarisanje robne nomenklature po TARIK-u, koja sačinjena od Komentara harmonizovanog sistema svetske carinske organizacije i dodatnih objaśnjenja za kombinovanu nomenklaturu Evropske Unije.

 

 

Član 25

 

1. Tarifno preferencialno tretiranje od koje mogu dobiti neke od vrste roba zavisno od njihove prirode ili njihove posebne primene, podleže utverđenim uslovima u Administrativnom Upustvu kod izvrśenja ovog zakonika. Kada se traži ovlaśčenje primenuju se članovi 90 i 91.

 

2. Za potrebe stava jedan, izraz "preferencialno tarifno tretitanje" podrazumeva redukciju ili suspendovanje određene carinske obaveze koje se pominje u članu 4 (10), bilo to i u okviru jedne tarifne kvote.

 

 

POGLJAVLJE 2

 

POREKLO ROBE

 

Sekcija 1

Ne Preferencialno Poreklo

 

Član 26

 

Članovi od 27 do 30 definiśu poreklo nepreferencialne robe u svrhu :

 

a)       Primene TARIK-a sa izuzetkom  pomenutih mera u odelku  člana 24 (3) (b);

 

b)       Primere ostali mera od onih tarifski predviđeni carinskim propisima Kosova, koje sanksionishu posebna polja koja se tiču spojlne trgovine;

 

c)       Pripreme i izdanje uverenja o oporeklu robe..

 

 

Član 27

 

1. Robe koje su poreklom od jedne države jesu one robe ako su u potpunopsti proizvedene o toj zemlji.

 

2. Izraz "robe proizvedene u potpunosti u jednoj zemlji" podrazumeva:

 

a)       Minerali iskopani iz njenog zemljiśta;

 

(b) rastinje koje je tamo uzgajeno;

 

(c) priplodi životinja koje su tamo rođene i uzgojene;

 

(d) proizvodi od živih životinja koje su tamo uzgojene;

 

(e) proizvodi dobijenih tamnošnjim lovom ili ribolovom;

 

(f) roba od morskog ribolova i druga dobra izvađena iz mora izvan granica njenih teritorijalnih voda njenim plovnim objektima;

 

(g) roba napravljena na njenim fabričkim brodovima isključivo od dobara navedenih u članu 11. stav 2. tačka (f)

 

(h) upoterbljeni predmeti koji su tamo sakupljeni, a koji odgovaraju isključivo za ponovno dobijanje sirovina;

 

(i) otpad i ostaci dobijeni od tamnošnjih procesa proizvodnje;

 

 

 

 

(j) Robe proizvedeno u celosti i to samo od roba navedenih u podstavovima (a)            do (i) ili od njihovi podporizvoda, u bilo kojoj fazi proizvodnje.

 

3. Za svrhe podstava 2 izraz "mesto" obuvata i teritorialne vode odnosne zemlje.

 

 

Član 28

 

Roba, za čiju proizvodnju je iskoriśčeno viśe zamalja, smatra se robom sa poreklom od zemlje u kojoj je ta roba podlegla zadnjon obradi, ekonomski opravdavne, jer je doverśena u jednom preduzeču koje je opremljeno za ovu svrhu i kao rezultat je proizvodnja novog produkta ili predstavla jednu važnu etapu proizvodnje.

 

 

Član 29

 

Obrada ili zadnje bitne opravke robe pomenute u članu 28 obuvataju:

 

a)       Pakovanje ili ponovno pakovanje roba, nezavisno od toga gde je proizvedeno pakovanje;

b)       Odvajanje malih količina od velikih ili prikupljanje mali količina u veče;

c)       Odvajanje, klasifikacija, sortiranje, pranje ili usitnjenje flaśirane robe;

d)       Etiketiranje i oznočavanje robe;

e)       Neophodne mere radi obezbeđenja uslova za transport i deponovanje robe i 

f)         Prosto objedinjenje delova proizvoda u jedan kompletan proizvod.

 

 

Član 30

 

1. Carinski propisi ili drugih propisi na Kosovu koji propisuju posebna polja mogu predvideti prezentiranje odgovarajuče izprave, koja svedoči o vezi porekla robe.

 

2. Nezavizno od prezentiranja ove izprave u slučaju sumje carinska služba može da traži dopunske dokaze da bi bila sigurna u vezi porekla robe koja je saglasna sa datim uslovima propisanih na Kosovu.

 

 

Sekcija 2

Preferincijalno Poreklo Robe

 

Član 31

 

Pravila o preferencialnim poreklu otvrdiče uslove za dobijanje porekla koje mora da ispunjavaju robe dobijene merama predviđenim u članovama  24 (3) (b).

 

Ova pravila utvrdiče se u sporazumima spomenutim u članovima  24 (3) (b).

 

 

POGLAVLJE 3

 

VREDNOST ROBE ZA CARINSKE POTREBE

 

Član 32

Propisi ovog pogljavlja utvrđivat če carinsku vrednost za potrebe primene TARIK-a kao i van tarifske mere predvičene drugim propisima na Kosovu, koje reguliśu posebna polja koja se tiču spoljne trgovine.

 

Član 33

 

1. Vrednost uvežene robe je vrednost transakcije, to jest, stvarno plaćena cena ili se naplaćuje za robu kada je prodata za izvoz na Kosovo, prilagođena, kad je neophodno, u skladu sa članovima 36 i 37, pod uslovom da:

 

(a) nema ograničenja da robom raspolaže ili upotrebljava kupac osim ograničenja   koja:

-           su uvedena ili se zahtevaju zakonikom ili ostalim javnim organima na Kosovu,

-           su ograničena geografskim područjem u kome roba može da bude ponovo prodana, ili

-           ne utiču suštinski na vrednost robe;

 

(b) da prodaja ili cena ne podleže nekom uslovu ili razmatranju za koju vrednost ne može da se odredi  u pogledu na robu koja se procenjuje;

 

(c) da ni jedan deo dobiti od bilo koje ponovne prodaje, raspolaganja ili upotrebe robe od kupca neće prispeti posredno ili neposredno prodavcu, osim ukoliko se izvrši odgovarajuća prilagođavanje u skladu sa članom 36 i

 

(d) da kupac i prodavac nisu povezani, ili kada su kupac i prodavac povezani onda je vrednost transakcije prihvatljiva za carinsku namenu po stavu 2.

 

2. za potrebe stava 1, važiče kao śto sledi :

 

a) U utvrđivanju da li je vrednost transakcije prihvatljiva činjenica da su kupac i prodavac povezani neće biti sama po sebi dovoljna osnova da se vrednost transakcije smatra neprihvatljivom. Ukoliko je neophodno, okolnosti koje se odnose na prodaju se ispituju a vrednost transakcije se prihvaća pod uslovom da njihov odnos nije uticao na cenu. Ako, u vezi sa informacijama koje je pružio deklarant ili drugačije, carinska služba ima osnove da smatra da je njihovo odnos uticao na cenu, on treba da saopšti svoj stav deklarantu koje će dobiti razuman rok da odgovori. Ukoliko deklarant tako zahteva, saopštenje o stavki biće u pisanom obliku.

 

            b) U kupoprodaji među povezanim licima, priznaje se vrednost transakcije, a roba se procenjuje u skladu sa stavom 1. kada deklarant pokaže da je ovakva vrednost približno jednaka jednoj od ovih pojava u isto ili u približno isto vreme:

 

(i) vrednost transakcije u kupoprodaji između kupca i prodavca koji nisu povezani na bilo koji naročit način, identične ili slične robe za izvoz na Kosovo,

 

(ii)  vrednost indentične ili slične robe, kao što je određeno članom 34 (2) (c):

 

(iii) vrednost identične ili slične robe, kao što je određeno članom 34 (2) (d).

 

U primeni prethodnog testa, uzeće se u obzir pokazane razlike  u komercijalnoj vrednosti, kvantitativnoj vrednosti, elementima koji su nabrojani u članu 36 i troškovima kojima se izložio prodavac u kupoprodaji u kojoj on i kupac nisu povezani i kada se takvim troškovima nije izložio prodavac u kupoprodaji u kojoj su on i kupac povezani.

 

           c) Testovi izneti podstavom (b) upotrebljavaju se na inicijativu deklaranta i samo za svrhu poređenja. Vrednosti zamene ne utvrđuju se pomenutim podstavom.

 

3.                   Stvarno plaćena cena ili koja se naplaćuje, ukupna je isplata koju je izvršio ili treba da izvrši kupac u korist prodavca za uveženu robu i obuhvata sve izvršene isplate ili isplate koje treba izvršiti kao uslov kupoprodaje uvežene robe od kupca prodavcu ili od kupca trećoj strani kako bi se ispunila obaveza prema prodavcu. Plaćanje ne mora neophodno da bude u obliku transfera novca. Plaćanje može da bude izvršeno na način kreditnog pisma ili instrumentom prenosa i može da bude direktno ili indirektno.

 

             Aktivnosti, uključujući aktivnosti na tržištu, koje preduzima kupac na svoju odgovornost, osim onih za koje je prilagođavanje predviđeno po članu 36, ne smatraju se posrednom isplatom kupcu, iako se mogu smatrati kao dobit prodavcu ili su preduzete uz saglasnost prodavca, i njihovi troškovi se ne dodaju na stvarno plaćenu cenu ili cenu koja se treba platiti u određivanju vrednosti uvežene robe.

 

 

Član 34

 

1. Kada se carinska vrednost ne može utvrditi po članu 33, ona če se utverditi po kronolośkom redu pod stavova (a), (b), (c) i (d), te stava 2, počevśi od prvog podstava (drugih metod), koji dozvoljava utvrđivanje takve vrednosti, isključujuči slučajove kod podstavova (c) i (d) mogu se preskočiti na zahtev deklaranta;

 

Jedino u slučaju kada se vrednost ne može utvrditi na osnovu određenog podstava dozvoljava se primena propisa podstava koji je sledeči u redosledu i za njega

 

. 2. Vrednost određena u skladu sa ovim članom je:

 

(a)                 transakciona vrednost identične robe prodate za izvoz na Kosovo koja je izvežena u isto ili otprilike isto vreme kao i roba koja se procenjuje;

 

(b)                 transakciona vrednost slične robe prodate za izvoz na Kosovo koja je izvežena u isto ili otprilike isto vreme kao i roba koja se procenjuje;

 

(c)                 vrednost zasnovana na jediničnoj ceni po kojoj je uvežena roba za identičnu ili sličnu uveženu robu prodata na Kosovu u najvećoj ukupnoj količini licima koja nisu povezana sa prodavcima; i

 

(d)                 izračunata vrednost, koja se sastoji od svote:

 

- cene koštanja ili vrednosti materijala i izrade ili drugog postupka proizvodnje primenjenog u proizvodnji uvežene robe,

 

-   iznosa profita i opštih troškova jednakih onim koji se obično ogledaju u prodaji robe iste klase ili vrste kao i robe koja se procenjuje a koja je proizvedena u zemlji izvoznici za izvoz na Kosovo, i

 

-   cene koštanja ili vrednosti artikala opisano u članu 36 (1) (e)..

.

 

3. Pravila ili dalji uslovi za primenu stava 2 ovog člana biče utvrđeni administrativnim Uputstvom za primenu ovog zakonika.

 

 

Član 35

 

1.                   Kada vrednost uvežene robe ne može da bude utvrđena članom 33. ili 34., utvrđuje se, na osnovu raspoloživih podataka na Kosovu, uz korišćenje razumnih sredstva dosledno principima i opštim odredbama iz:

 

- sporazuma o primeni Člana VII Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini iz 1994. godine;

 

- Člana VII Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini iz 1994. godine; i

 

            - odredbama ovog Poglavlja.

 

2. U slučajima kada se primenjuje stav 1 ni jedna vrednost ne može da bude utvrđena na osnovu:

 

a) prodajne cene na Kosovu robe koja je proizvedena na Kosovu; ili

 

b) sistema koji predviđa prihvatanje za potrebe carine više od dve alternativne vrednosti; ili

 

c) cene robe na domaćem tržištu zemlje izvoznice; ili

 

d) troškova proizvodnje, osim izračunate vrednosti koja je određena za identičnu ili sličnu robu u skladu sa članom 33 (2) (d);

 

e) izvoznih cena za druge zemlje osim Kosova;

 

f)   minimalne vrednosti za carinske potrebe; ili

 

g) proizvoljne ili fiktivne vrednosti.

 

Član 36

 

1. Za utvđivanje varinske vrednosti na osnovu člana 33, stvarno plačenoj ceni ili plativoj za uvezeno robu treba dodati:

 

a)       Donje elemente, do one mere koje su teretile kupca ali nisu obuvačene u stvarno plačenoj ili plativoj ceni za robu :

 

(i) Komisije i naknadna posredovanja, isključujuči komisije za kupovinu;

 

(ii) Trośkovi kontejnera, koje za carinske potrebe, smatraju se jednom celinom sa robom koje se uvozi;

 

(iii) Trośkovi pakovanja, bilo za rad ili materjal;

 

b)  Vrednost, određena kao odgovarajuća, za sledeće robe i usluge koje se pružaju  posredno ili neposredno kupcu besplatno ili po smanjenim troškovima za upotrebu u vezi sa proizvodnjom i prodajom za izvoz uvežene robe, do te mere da takva vrednost nije bila uključena u stvarno plaćenu cenu ili u cenu koju treba platiti:

 

(i)                   materijali, komponente, delovi i slične stvari sadržane u uveženoj robi,

 

(ii)                 alat, matrica, kalupi i slične stvari koje se koriste u proizvodnji uvežene robe,

 

(iii)                materijali koji se troše za proizvodnju uvežene robe,

 

(iv)                projektovanje, razvoj, umetnički rad, grafički rad, planovi i skice urađenih van Kosova i neophodni za proizvodnju uvežene robe;

 

c) Plačanja za intelektualnu svojinu ili za licencno pravo u vezi sa procenjenom robom koju kupac mora da plati, bilo posredno ili neposredno, kao uslov prodaje procenjene robe, do stepena do koga one izplate su uključeni u već plaćenu cenu ili u cenu koja se treba platiti;

 

d)       vrednost bilo kog dela dobiti svake ponovne prodaje, raspolaganja ili upotrebe uvežene robe koja nastaje prodavcu direktno ili indirektno;

 

e)       (i) troškovi prevoza i obezbeđenje za uveženu robu, i

 

(ii) naplate za utovar i istovar u vezi sa prevozom uvežene robe na mesto odredišta na Kosovu.

 

2. Dodaci na stvarno plaćenu cenu ili na cenu koja se treba platiti vrše se po ovom stavu samo na osnovu objektivnih i merljivih podataka.

 

3. U toku utvrđivanja carinske vrednosti ne može se dotavati nista stvarno plačenoj ceni, osim pomenutih elemenata u ovom članu.

 

4. U ovom pogljavlju, izraz "komisija za kupovinu" podrazumeva plačanje koju jedan uvoznik čini svom agentu za zastupničku uslugu za kupovinu roba koja se procenjuju.

 

5. Uprkos stavu 1 (c):

 

a)       naplate za pravo reprodukovanja uvežene robe na Kosovo ne dodaju se na već plaćenu cenu ili na cenu koja se treba platiti  za uveženu robu kada se određuje vrednost robe; i.

 

b)       isplata koju je izvršio kupac za pravo distribucije ili ponovne prodaje uvežene robe ne dodaje se na već plaćenu cenu ili na cenu koja se treba platiti za uveženu robu ako ovakve isplate nisu uslov prodaje za izvoz te robe na Kosovo.

 

 

Član 37

 

1. Pod uslovom da su iskazani posebno od stvarno placene cene ili cene koju treba platiti za robe koje se uvoze, na carinsku vrednost se ne uracunavaju sledeci elementi:

 

a)       transportni troskovi  robe posle njihovog dolaska i prijavljivanja na Kosovo;

 

b)       troskovi za izgradnju, podizanje, montazu, odrzavanje ili tehnicku pomoc, kao sto su industrijska postrojenja, masine ili opreme, preduzeti posle uvoza roba na Kosovo;

 

c)       interesna placanja koje proisticu iz jednog finansijskog sporazuma koji je zakljucio kupac, a koje se odnose na kupovinu uvezene robe, nezavisno od toga da li je finansiranje obezbedio prodavac ili neko drugo lice, pod uslovom da je finansijski sporazum sacinjen u pisanoj formi i da kada se zahteva, kupac moze dokazati da:

 

-          ove robe stvarno su prodate prema deklarisanoj ceni kao stvarno placena cena ili cena koju treba platiti;

 

-          zahtevna interesna stopa ne prelazi uobicajenu stopu za takve transakcije u drzavi i u vreme u kojem je finansiranje obezbeđeno;

 

d)       troskovi za pravo na reprodukciju roba koje se uvoze na Kosovo;

 

e)       komisije za kupovinu

 

f)         uvozne dadzbine ili druga placanja koje treba platiti na Kosovo zbog uvoza ili prodaje roba na Kosovo.

 

Član 38

 

Za utvrđivanje carinske vrednosti sistema nosaca koji se upotrebljavaju kod opreme za obradu podataka i koje sadrze podatke ili uputsva, mogu se utvrditi posebna pravila sa Administrativnim Uputsvom za primenu ovog Zakonika.

 

Član 39

 

Kada su korisceni elementi za utvrđivanje carinske vrednosti izrazeni u drugoj valuti u odnosu na euro, koristice se menjacki kurs objavljivan od strane ovlascenih autoriteta za ovu problematiku.

 

Član 40

 

Odredbe ovog odeljka ne ugrozuju primenu posebne odredbe u vezi utvrđivanja carinske vrednosti robe za carinske potrebe, stavljene na slobodno raspolaganje nakon toga sto im je određen jedan postupak ili dozvoljena carinska upotreba.

 

GLAVA III

 

PRIMENJUJUCE ODREDBE ZA ROBE KOJE SE UNOSE NA KOSOVO DOK IM SE ODREDI JEDAN POSTUPAK ILI DOZVOLJENA UPOTREBA OD STRANE CARINE

 

POGLAVLJE 1

 

ULAZAK ROBA NA KOSOVU

 

Član 41

 

1. Robe koje se unose na Kosovo, od momenta ulaska, podlezu carinskom nadzoru. One mogu da podlezu kontroli od strane Carine, u skladu sa odredbama na snazi.

 

2. Ove robe ostaju pod carinskim nadzorom onoliko vremena koliko je potrebno da se utvrdi njihov carinski status i u slucaju ne-kosovskih roba i, ne dolazeci u sukob sa Članom 86(1), dok se carinski status ovih roba ne promeni, one se stavljaju u jednu slobodnu zonu ili slobodno skladiste ili ponovo izvoze ili uniste u skladu sa Članom 180.

 

 

Član 42

 

1. Robe koje se unose na Kosovo, treba da se prenesu bez odlaganja od strane lica koje ih unosi na Kosovo, preko puteva koji su specificirani od strane Carine i u skladu sa njenim uputstvima ako takva postoje:

 

a)       kod carinske ispostave koju odredi Carina, ili svako drugo mesto koje ona bude odredila  ili ovlastila,

 

b)       kod jedne slobodne zone, ako robe treba da se smeste na tu slobodnu zonu direktno;

 

-          vazdusnim putem ili

 

-          drumskim putem, bez prelaska preko nekog drugog dela Kosova, gde slobodna zona dodiruje drumsku granicu između Kosova i neke druge zemlje.

 

2. Svako lice koje preuzima odgovornost za transport roba, posle ulaska na Kosovo, između ostalog, kao rezultat jednog ponovnog utovara, odgovorno je za ispunjavanje obaveza predviđenih paragrafom 1.

 

3. Paragraf 1 (a) ne iskljucuje primenu nijedne odredbe na snazi za turisticki saobracaj, međugranicki saobracaj, postanski saobracaj ili saobracaj od malog ekenomskog znacaja, pod uslovom da nadzor i carinska kontrola ne dovode u opasnost.

 

 

Član 43

 

1. Kada, zbog nepredviđenih okolnosti ili vise sile, obaveza predviđena Članom 42 (1) ne moze se ispuniti, obavezujuce lice, ili svako lice koje deluje u njegovo ime, treba bez odlaganja da obavesti Carinu. U slucaju kada nepredviđena situacija ili visa sila nije prouzrokovala putpuni gubitak roba, Carina treba da bude obavestena o mestu gde se tacno nalazi  roba.

 

2. Kada zbog nepredviđenih okolnosti ili vise sile jedan vazduhoplov  shodno Članu 42 (4) prinudi da se privremeno spusti na Kosovo i koji ne moze ispuniti obavezu predviđenu Članom 42 (1), lice koje unosi vazduhoplov na Kosovo, ili svako lice koje deluje u njegovo ime, treba bez odlaganja da obavesti Carinu u vezi stanja.

 

3. Carina utvrđuje mere koje treba preduzeti da bi se omogucio carinski nadzor nad robama navedene u paragrafu 1, kao i onih na bordu vazduhoplova pod uslovima koji su specificirani na paragrafu 2 I da obezbedi, kada je to potrebno, da ove robe transportuju dalje kod neke carinske ispostave ili kod nekog drugog mesta koja bude ovlastila Carina.

 

 

POGLAVLJE 2

 

PRIJAVLJIVANJE ROBA NA CARINI

 

Član 44

 

Robe, koje shodno Članu 42 (1) (a), stizu kod carinske ispostave ili kod jednog drugog mesta koje je odredila ili ovlastila Carina, treba da se prijave na carini od strane lica koji je uneo ove robe na Kosovo ili po potrebi, od strane lica koje je preuzelo odgovornost za prevoz roba posle njihovog ulaska.

 

Član 45

 

tav 44 ne prejeducira odredbe prema zakonika na snazi  u vezi sa robom koju :

 

a)          donose  putnici ;

 

b)          i nalazi se u carinskom postupku , ali nije  prijavljena carini .

 

 

Član 46

 

Roba koja je  prijavljena  Carini  sa carinskom dozvolom mogu da se kontrolisu ili mogu se uzeti uzorci  sa ciljem da im se odobri  dozvoljeni carinski postupak .Ovo se odobrava prema zahtevu  ovlascenog  lica, sa ciljem da se im odobrava  koriscenje ili carisnki postupak.

 

 

POGLAVLJE  3

 

ZBIRNA DEKLARACIJA I RAZDUZENJE ROBE PRIJAVLJENE CARINU

 

 

Član 47

.

Bez prejeduciranja sa  tackama stava 49 , za robu prijaljenoj  carini , shodno članu 44  podnosi se jedna zbirna deklaracija.

 

 

Član 48

 

1. Zbirna deklaracija konsistira od bilog kojeg komercijalnog ili zvanicnog dokumenta  koji sadrzava potrebne podatke za identifikaciju robe .

 

2. Zbirna deklaracija treaba da se podnosi od : 

 

a)        Lice koji je doneo robu u Kosovo , ili bilo koji lice koji preuzima odgvornost za  nosenje robe posle ulaska u Kosovo , ili

 

b)       Lice  na cije ime su delovali  napomenuta lica prema podstavu (a).

 

 

Član 49

 

Bez prejediciranja sa odredbama za robu uvozena od putnika i postanskim posiljkama  , Carina moze da ne trazi zbirnu deklaraciju, sa uslovom da to ne poremeti carinski nadzor i potrebne formalnosti za odobravanje carisnkog postupka , da su zavrsene pre isteka roka pomenutog shodno članu 47.

 

 

Član 50

 

1.  Roba ce se istovariti ili bice transportovana sa vozilim kojom je dovezena samo sa odobravanjem Carine i na mestimu koju odobrava  carina.

 

 

 

Medjutim , jedno tako odobravanje nije potrebno u slucaj neizbezn  opasnosti , gde istovaranje cele robe ili delimicno je potrebno. U ovim slucajevima Carina treba odmah da se informise.

 

2. Sa ciljem kontrolisanja robe i transportnih vozila , kojima su one dovezene , Carina moze da trazi u svako vreme  otvaranje  paketa i istovarivanje robe.

 

 

Član 51

 

     Roba ne moze da se pomeri od mesta u kojoj se nalazi bez odobravanje Carine .

 

 

 

POGLAVLJE 4

 

ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU NA ROBU DOPREMLJENU NA KOSOVO CARINSKI ODOBRENI POSTUPAK ILI KORIŠĆENJE

 

Član 52

 

Ne kosovske robe predstavljane u carinu , treba da im se odobri koriscenje ili carinski postupak .

 

Član 53

 

1.Kada je podneta zbirna deklaracija za robu, propisane  forme neophodne da roba dobije carinski odobren postupak ili korišćenje moraju da budu završene u roku od 20 dana od dana kada je podneta zbirna deklaracija.

 

2.  U određenim okolnostima Carina , može da bude primenjen kraći rok, ili u pojedinim slučajevima, kada to opravdavaju individualne okolnosti, duži rok shodno paragrafu 1. I takodje taj duzi rok ne treba da prevazidje realne potrebe koje se objansnjavaju od okolnosti.

 

 

POGLAVJE 5

 

Privremeno skladištenje robe

 

Član 54

 

Sve dok se robi ne dodeli carinski odobren postupak ili korišćenje, roba pokazana carini, posle tog pokazivanja ima status privremeno uskladištene robe. Ta roba je u daljem tekstu opisana kao "privremeno uskladištena roba".

 

Član 55

 

1.Roba u privremenom skladištu skladišti se samo na mestima koje odobri Carina pod uslovima koje on postavi.

 

2. Carina moze da trazi od vlasnika robe da predstavlja jedu garanciju sa ciljem da osigurava  placanje carisnkog duga , koji moze da rezultira shodno  članu 200 ili 201.

 

 

Član 56

 

Bez prejudiciranja sa stavom 46, kada je roba u privremenom skladištenju, ona samo podleže takvim formama rukovanja kako je propisano da bi se osiguralo njeno očuvanje u nepromenjenom stanju bez promene izgleda ili tehničkih

 

Kada je roba u privremenom skladištenju, ona samo podleže takvim formama rukovanja kako je propisano da bi se osiguralo njeno očuvanje u nepromenjenom stanju bez promene izgleda ili tehničkih karakteristika

 

 

Član 57

 

1. Carina  bez odlaganja preduzima sve neophodne mere, uključujući prodaju robe, u cilju regulisanja situacije privremeno uskladište u vezi sa robom za koju propisane forme neophodne za dodeljivanje carinski odobrenog postupka ili korišćenja  nisu završene u rokovima utvrđenim u skladu sa članom 53

 

2.Carina moze da transferise robe o jednom mestu koji je pod njegovom nadzorom , sa rizikom i troskovima drzioca robe do regulisanja  situacije robe.

 

 

POGLAVLJE  6

 

ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU ZA  NE KOSOVSKE ROBE  KOJI SU PROSLE PREKO TRANZITNOG POSTUPKA 

 

Član 58

 

Odmah posle stizanja u njihovu destinaciju u Kosovo, ne kosovske robe koje su  pod tranzitnom carinskom postupk prijavljene su carini , shodno odredbama koja regulisu tranzit , primenjuju se Članovi od 46 do 57.

 

 

POGLAVLJE 7

 

DRUGE ODREDBE

 

Član 59

 

Kada  okolnosti traze,Carina moze do unistava robe predstavljane u Carinu .Carina ce za to da informise vlasnika robe , i koji  troskove ce da snosi za unistavanje robe.

 

 

Član 60

 

Kada Carina  konstatira da robe  koje su donesene na Kosovo bez ovlasenja ili su odmakli od carinskog nadzora , Carina ce preduzeti sve potrebne mere , i prodaju robe sa ciljem da regulise njihovu situaciju.

 

Član 61

 

1. Svaki javni  i pravni autoritet  na Kosovo treba da informise Carinu za ne kosovske robe ( stranu robu) , koje su zaustavljane ili konfiskovane od njih , i nihovo transportno vozilo.

 

2. Kada napomenuta roba u stavu 1 transferise kod Carine  se aplicirjau odredbe   po članu 60 sa potrebnim izmjenama .

 

                                                

GLAVA IV

 CARINSKI ODOBRENI POSTUPAK ILI UPOTREBA

 

POGLAVLJE 1

                    Opšte odredbe

 

Član 62

 

1. Osim ako nije drugačije propisano, robi može se,u bilo koje vreme, pod odredjenim uslovima,  da se dodeli bilo koji carinski odobren postupak ili korišćenje, nezavisno od njene prirode, količine, zemlje porekla, pošiljke ili odredišta.

 

2.Stav 1 ne isključuje nametanje bilo kakve zabrane ili ograničenja radi zaštite javnog morala, javne politike ili javne bezbednosti, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja ili biljaka, zaštite nacionalnog blaga koje ima umetničku, istorijsku ili arheološku vrednost ili zaštite industrijskog ili privrednog vlasništva

 

 

POGLAVLJE  2

 

Carinski Postupci

Stavljanje robe u carinski postupak

 

Član 63

 

1. Sva roba koja je nalazi u carinskom postupku obuhaćena je deklaracijom tog postupka.

 

2. Kosovska roba deklarisana za izvoz, pasivno opleminjevanje, aktivno opleminjevanje , tranzit ili u postupku carisnkog skladistenja, od momenta prijema carinske deklaracije  do izlaska is Kosova , ili do unistenja , ili carinska deklaracija se ponistava .

                                                                                                             

Član  64

 

Carina postavlja komptencije razlicitih cariskih ispostava u Kosovo, u zavisnosti od uslova, prema potrebi , prirode robe i carinske procedure pod cijem one trebaju da  se potsave.

 

 

Član  65

 

Carinske deklaracije se mogu predstavjati u :

 

a)       u pisanom obliku, ili

 

b)       korišćenjem tehnike obrade podataka, kada   je to predvidjeno sa specialnim propisima  ili usmenom deklaracijom, ili bilo kojim drugim činom, sa kojim lice odgvorno za robu  iznjasava se prema svoje volje , da  te upostavi pod jendnim carinskom postupku, ako je ta mogucnost predvidjena sa propisima Administrativnog Upustva koje sprovodi  ovaj Kod      .

 

 

A. Pismene Deklaracije 

 

I.  Redovni postupak 

 

Član 66

 

1.Pismene Deklaracije  se sastavljaju prem formularu koji se usaglasava modelu propisano uz Administrativno Upustvo koji implemtira ova Kod. Ono treba da bude potpisano i treba da sadrzava sve potrebne podatke za primenu propisa, koji regulisu carisnke postupke , za koje su robe deklarisane

 

2. Deklaraciji treba da se prilazu sva dokuneta koji se traze za apliciranje propisa koji regulise carisnke postupke za koje su robe deklarisane .

 

 

Član 67

 

Deklaracije koje ispunjavaju  predvidjene uslove shodno predstavljene u članu 66, odmah ce se primiti od Carine, pod uslovom da ta roba bila prijavljena carini.

 

 

Član 68

 

1.  Bez prejudiciranja sa Članom 10 , carinska deklaracija moze da se sacinjava od svakog lica koji je u stanju da prezentira ili da omugucava prezentiranje robe kod Carine , zajedno sa svim  potrebnim dokumentima za apliciranje odredbe o carinskom postupku , za cije su robe deklarisane.

 

2.  Medjutim ;

 

a)       Kod prihvatanja carisnke deklaracije donese obaveze za opredeljeno lice , deklaracija treba da se uradi od samog lice ili na njegov racun .

 

b)       Deklarant treba da bude sa boravištem na Kosovu.

 

Medjutim uslov boravka na Kosovu nije neophodan  za lice koje

 

-          Prijave deklaraciju za privremeni uvoz

-          Prijave robu povremeno sa uslovom da Carina to prihvata kao opravdano.

 

3. Stav 2(b) ne prejeducira  apliciranje bilateralnih sporazuma izmedju Kosova i drugih zemalja ili carinskih iskustava koji imaju slican uticaj , prema koijima drzavljani ovih zemalja mogu da urade carinske deklaracije u Kosovo reciprocno.

 

 

Član 69

 

Licu koje prijavljuje robu biće na njegov zahtev dozvoljeno od Carine  da izmeni jedan ili više podataka u deklaraciji pošto ju je Carina primio, pod uslovom da ta izmena neće imati uticaj na prikazivanja deklaracije koja se primenjuje za robu drugačijom od one prvobitno prijavljene.

 

Nikakva izmena ili poništenje neće biti dozvoljeni kada se traži odobrenje pošto je Carina:

 

a)       obavestila deklaranta da oni nameravaju da pregledaju robu, ili

 

b)       ustanovila da su pojedinosti o kojima se radi netačne, ili

 

c)       pustila robu.

 

Član 70

 

1.Carina , na zahtev podnosioca deklaracije, poništava deklaraciju koja je već prihvaćena kada deklarant podnese dokaz da je roba greškom prijavljena za carinski postupak koji je obuhvaćen tom deklaracijom ili da, kao rezultat posebnih okolnosti, stavljanje robe u carinski postupak za koji je ona prijavljena nije više opravdano.

 

Medutim, ukoliko Carina je  obavestila deklaranta da oni nameravaju da pregledaju robu,  nikakva izmena ili poništenje neće biti dozvoljeni kada se traži odobrenje do zavrsetka kontrole te  robe.

 

2. Posle oslobadjanje robe , deklaracije ne mogu se ponsititi  osim u slucajevima   koji su predvidjeni propisima  Adminsitrativnog Upustave koji implementira ovaj Kod.

 

3. Poništenje deklaracije nije protiv propisima o sanksijama za implementirnanje zakona o krivicnom postupku u snazi.

 

 

Član 71

 

Osim u slucajevima kad drgacije predvidjen , datum primanja deklaracije od Carine  upotrebice se kao datum apliciranje svi propisa koje se veze sa carisnkim procedurama , za koje su robe deklarisane.

 

 

 

Član 72

 

Za verifikaciju priznatih deklaracija ,Carina moze :

 

a)       Da kontrolise dokumenta koji so sastavljeni deklaracije i podrznih dokumenata. Carina moze da trazi od deklaranta da predstavlja drugih dokumenata da  verifikuje tacnost  datih deklaracija .

 

b)       Da kontrolise robe i da uzme primerke za analizu ili za detaljnije ekzaminaciju.

 

 

Član73

 

1. Prevoz robe do mesta gde treba da bude pregledana i gde treba da budu uzeti uzorci i svi postupci neophodni za takav pregled ili uzimanje uzoraka, obavlja ili snosi odgovornost lice koje prijavljuje robu. Nastale troškove snosi to lice.

 

2. Lice koje prijavljuje robu ima pravo da bude prisutno kada se roba pregleda i kada se uzimaju uzorci. Kada on smatra da je to prikladno, generalni direktor zahteva da to lice bude prisutno ili da ga neko zastupa pri pregledu robe ili uzimanju uzorka kako bi im pružilo neophodnu pomoć za sprovođenje takvog pregleda ili uzimanja

 

3. Ukoliko su uzorci uzeti u skladu sa  zakonikskim propisima u snazi , Carina nije odgovorna za plaćanje bilo kakve nadoknade u tom smislu, ali snosi troškove analize ili pregleda

 

 

Član74

 

1.Kada se pregleda samo deo robe obuhvaćene deklaracijom, rezultati delimičnog pregleda primenjuju se na svu robu obuhvaćenu tom deklaracijom.

 

Ipak, lice koje je prijavilo robu može da zahteva dodatni pregled robe ako smatra da je rezultat delimičnog pregleda nevažeći za preostalu prijavljenu robu.

 

2.  Sa ciljem apliciranja paragrafa 1, kada formular deklaracije sadrzava dva ili vise naimenovanja , prihavata se da podaci koji su za svaku naimenovanje  i predstave posebnu deklaraciju.

 

 

Član 75

 

1. Rezultati overavanja deklaracije koriste se u svrhu primene odredbi kojima se reguliše carinski postupak pod koji je roba stavljena.

 

2. Ako nie uradjena kontrola deklaracije , ce aplicirati odredbe napomenute u stavu 1 , bazirano na podatke koje sadrzava deklaracija .

 

 

Član 76

 

1. Carine ce preduzeti sve potrebne mere za identifikaciju robe , kada jedna takva identifikacija je potrebna  da garantira postovanje uslova carisnkog postupka , pod cijem su deklarisana roba.

 

2.Sredstva za identifikaciju stavljena na robu ili sredstva transporta uklanja ili uništava samo Carinska ili uz njenu dozvolu osim, ako je kao rezultat nepredviđenih okolnosti ili više sile, njihovo uklanjanje ili uništenje neophodno da bi se obezbedila zaštita robe ili sredstava transporta.

 

 

Član 77

 

1.Bez prejudiciranja člana 78, kada su ispunjeni uslovi za stavljanje robe u predmetnu proceduru,  uz uslov da roba ne podleže nikakvim merama ograničenja ili zabrane, Carina pušta robu čim su pojedinosti u deklaraciji overene ili prihvaćene bez overavanja. To isto važi i u slučaju kada overa ne može da bude završena u razmnom vremenskom periodu a roba ne treba više da bude tu smeštena za potrebe overe.

 

2. Sva roba obuhvaćena istom deklaracijom pušta se u isto vreme.

 

Sa ciljom impelementiranja ovog stava  deklaracijom obuhvaćeno dva ili više proizvoda, pojedinosti koje se odnose za svaki proizvod smatra se da čine posebnu deklaraciju

 

 

Član78

 

1. Kada prihvatanjem carinske deklaracije nastaje carinski dug, roba obuhaćena deklaracijom neće biti puštena osim ako carinski dug nije plaćen ili nije položeno obezbeđenje. Mada, bez prejudiciranja paragrafa 2, ova odredba se ne primenjuje na postupak privremenog uvoza sa delimičnim olakšicama od uvoznih dažbina.

 

2. Kada, shodno odredbama kojima se reguliše carinski postupak za koji je roba  prijavljena, Carina  zahteva polaganje obezbeđenja, pomenuta roba neće biti puštena u carinski postupak u pitanju dok se takva garancija ne položi

 

 

Član 79

 

Sve neophodne mere, uključujući konfiskaciju i prodaju, biće preduzete u vezi sa robom koja

 

a)       ne može da se pusti jer::

 

-          Nije bilo moguće da se preduzme ili nastavi pregled robe u periodu koji propisuje Carina  iz razloga koji se pripisuju licu koje je prijavilo robu

 

-          Nije podnešen svaki dokument koji mora da se podnese pre nego što roba bude stavljena pod traženi carinski postupak, ili

 

b)        uplata ili obezbeđenje koja je uplaćena ili položeno u vezi sa uvoznim dažbinama ili izvoznim dažbinama, u zavisnosti od slučaja, nije uplaćena ili položena u propisanom roku; ili

 

c)       je roba predmet zabrane ili ograničenja;

 

d)       nije uklonjena u razumnom od dva dana posle njenog oslobadjanja .

 

 

II. Pojednostavljeni  postupak

 

Član 80

 

1. Za pojednostavljene kompletiranja i formaliteta i postupaka sto vise je moguce , da se osigurava za pravno sprovodjenje postupaka , Carina moze prema uslovima predvidjenog sa Administrativnom Upustvom za sprovodjenje ovoga zakonika da dozvoli ;

 

a)       Deklaracije od Člana 61 da ne sadrzava sve odredjene podatke shodno stavu 1 tog Člana, ili drugih predvidjenih dokumenata shodno stavu 2 da se ne udruze deklraciju.

 

b)        Jedan komercijalni ili adminstrativni dokumenat  koji   se prati sa zahtevom da se postave pod carinskom postupku , da se postave umeso deklaracije predvidjeno Članom 66; 

 

c)       Za postavljane robe u carisnkom postupku u rijec sa  datih podacima  u evidenciju ; u ovom slucaju Carina moze da pribegava zahtev za predstavljane robe u Carinu od strane deklaranata .

 

Pojednostavljena deklaracija , komercijalni dokumenat ili administrativni ili inuesenje podataka u evidenciju treba najmenaj da sadrzi  podace za identifikaciju robe .Kada se unese podaci u evidenciju za robu , treba imat i datum unesenja podataka u evidenciju.

 

2.Osim u slucajevima kada su predvidjene prema Administrativnom Upustvu za sprovodjennje ovoga Koda , deklaranat treba da osigurava jednu dodantu deklaraciju koja moze da bude zbirne prirode , periodicne ili rekapitulativne.

 

3.Dodatna deklaracija i pojednostavljene deklracije napomenuto u podstavu 1(a), b i c , ce se  smatrati da sacinu jedan jedini  dokumenat  koji postaje pravosnazan  od datuma napomenuto u podstavu 1(c), unosenje podataka u evidenciju imace isto pravnu snagu , kao i prihvatanje deklaracije shodno članu66.

 

4.  Specificne Pojednostavljeni postupci u vezi tranzitnog postupka mogu da se odredjuju sa Administrativnom Upustvom za sprovodjenja ovoga Koda.

 

B. Ostale deklaracije

 

Član 81

 

1. Kada carinska deklaracija se  uradi prema korišćenjem tehnike obrade podataka u smislima shodno članu 65(b) ili preko koje usmenom deklaracijom, ili bilo kojim drugim činom shodno članu 65(c) ce se aplicirati Članovi od 66 do 80 sa potrebnim izmjenama bez prejudiciranja sa  napomenutim pravilima.

 

2.Kada carinska deklaracija se  uradi prema korišćenjem tehnike obrade podataka, Carina moze da  odobrava da prateca dokumentacija ne bude zajendo sa deklaracijom  napomenuto prema članu 66(2).O ovom slucaju , dokumentacija ce se zadrzavati u Carinu.

 

 

C. Naknadna provera deklaracije

 

Član 82

 

1. Carina  može, sluzbeno ili na  zahtev lica koje je prijavilo robu, da naredi izmenu deklaracije nakon puštanja robe.

 

2.Carina  može da, nakon puštanja robe i u cilju utvrđivanja tačnosti pojedinosti sadržanih u deklaraciji, naredi pregled komercijalnih dokumenata i podataka koje se odnose na uvozne ili izvozne aktivnosti u vezi sa predmetnom robom ili naknadne komercijalne aktivnosti koje obuhvataju ovu robu. Ovi pregledi mogu da budu izvršeni u prostorijama lica koje je prijavilo robu, bilo kog drugog lica posredno ili neposredno uključenog u pomenute aktivnosti u poslovnom svojstvu ili bilo kog drugog lica koje poseduje takav dokument ili podatak u vezi poslovanja. Carina takodje može da  pregleda i robe kada  još uvek može da se pokaže.

 

3. Bez  prejudiciranja  sa Članom 219.3, kada izmena deklaracije ili pregled posle davanja ukaže da su odredbe kojima se reguliše određeni carinski postupak primenjene na osnovu netačnih ili nekompletnih informacija, Carina u skladu sa bilo kojom postavljenom odredbom, naređuje da se preduzmu neophodne mere da bi se ispravilo stanje, uzimajući u obzir i nove informacije koje su na raspolaganju

 

 

Secija 2

Promena statusa

 

Član 83

Puštanje u slobodan promet

 

Puštanje u slobodan promet robe koja dolazi van Kosova dodeljuje se, carinski status robe sa Kosova.

 

Ovime se zahteva primena mera komercijalne politike, kompletiranje drugih propisanih formi propisanih za uvoženje robe i naplatu svih dospelih dažbina.

 

 

Član 84

 

1. Sa presidicajem Člana 71, deklarant moze da trazi apliciranje  povoljnijeg stepena , pod uslovom da uvozne dazbine sto treba da uplati za robu koja je pomenuta u stavu 10 Člana 4 i stepen dazbona se manjuje posle prihvatanja deklaracije za piustanje u slobodnom prometu , ali prije se robe se pustaju .

 

2.  Stav 1 ne aplicira kada  nije moguce da se roba pusta na zbog napomenutih  objasnjenja od same strane deklaranata.

 

 

Član 85

 

Ako se pošiljka sastoji od robe koja se svrstava u različite tarifne oznake, a svrstavanje robe u skladu sa njenim tarifnim oznakama za namenu sastavljanja deklaracije bi prouzrokovali rad i troškove nesrazmerne njihovim uvoznim dažbinama, Carina  može, na zahtev lica koje pravi deklaraciju, da odobri da uvozne dažbine budu plaćene na celu pošiljku na osnovu tarifne oznake za robu koja podleže najvišoj stopi uvoznih dažbina

 

 

Član 86

 

1.Kada je roba puštena u slobodan promet uz povoljan tarifni tretman ili uz smanjene dažbine ili bez plaćanja dažbina na račun njene krajnje upotrebe, ona ostaje pod carinskim nadzorom. Carinski nadzor se završava kada uslovi propisani za dodelu takvog povoljnog tarifnog postupka ili smanjenih dažbina ili bez plaćanja dažbina prestanu da se primenjuje dozvoljeno da roba bude korišćena za svrhe različite od onih iznetih u prijavi za povoljan tarifni tretman ili umanjene dažbine ili bez plaćanja dažbina, uz plaćanje svih prispelih dažbina.

 

 

2. Članovi 93 i  95, sa izmenama ce se aplicirati za robu pomenutoj u stav 1.

 

 

Član 87

 

Roba koja je puštena u slobodan promet gubi svoj carinski status identičan statusu

robe koja potiče sa Kosova ako:

 

Je deklaracija za puštanje u slobodan promet poništena posle puštanja robe; ili

 

a)       su uvozne dažbine koje se plaćaju na tu robu nadoknađene ili oproštene:

 

 u postupku aktivnog oplemenjivanja u formi povraćaja plaćene carine; ili

 

-          za robu koja je oštećena ili robu koja ne ispunjava uslove iz ugovora, shodno članu 229; ili,

 

(ii)                 u situacijama vrste iz člana 230 kada je nadokanada novca ili ukidanje dažbina uslovljeno izvozom ili ponovnim izvozom robe ili joj je dodeljen ekvivalentan carinski odobren postupanje ili korišćenje.

 

 

Sekcija 3

 

SISTEM SUSPENZIJE I POSTPUCI SA EKONOMSKIM UTICAJEM

ZAJEDNICKE ODREDBE ZA NEKOLIKO POSTUPKA

 

 

Član 88

 

1. Od Člana 89 do 95:

 

a)        Za ne kosovsku robu  „podstupak pod suspenzijom „ sprovode se za dole napomenute postupke :

 

-                      tranzit;

 

-                      carinsko skladištenje;

 

-                      pasivno oplemenjivanje  u formu "sistem suspenzije"

 

-                       obradu po carinskom kontrolu ;

 

-                       privremen prijem

     

 

b).     Sa  ‘carisnkim postupcima  sa ekonomskim uticajem " se apliciraju  za :

 

-                      carinsko skladištenje;

 

-                      aktivno oplemenjivanje

 

-                      obradu pod carinskom kontrolom;

 

-                      privremeni uvoz i

 

-                      pasivno oplemenjivanje

 

2.Sa  "robom  uvoza " oznacava robe  stavljene pod  sistem suspenziju carinski postupak i robe koje siu vec bile pod pasivno oplemenjivanje  u formu "sistem suspenzije" , koje su  dopunili formaliete za pustanje u slobodnom prometu  shodno članu129.

 

3. Sa  ‘robama u u nepromenjenom stanju '' oznacava robe koje , pod uslovima  postupka u pasivno oplemenjivanje ili od obradu pod carinskom kontrolom, nema nijednu formu preradjaja .

 

 

Član 89

 

Koriscenje bilo kojeg  carisnksog postupka   sa ekonomskim sticajem uslonjava se pustanjem ovlascenja od Carine .

 

 

Član 90

 

Bez prejeduciranja dodatnih uslovima  sa kojima  regulise  carinski  postupci napomenuto u članu89 i u članu105(01) izdace se samo za ;

 

-           Za lica koja  prezentiraju sve potrebne  garancije  za pravo sprovodjenje  postupaka ;

 

-          Kad Carina moze da nadzori i da monitoruje postupak, bez potrebe da aplicira administrativne mere , za koje se cini rec.

 

 

Član 91

 

1. Uslovi prema kojima treba da se upotrebi carisnksi postupak ce se napomenuti u Ovlascenju .

 

2. Lice koji obavezuje ovlascenje , treba da informise Carinu za sve okolnosti koje se jave posle pustanja ovlascenja , koje mogu da uticu u njegovom sastavu ili produzenju .

 

 

Član 92

 

 U slucajevima napomenuto u podstavu 2 stava 7 članu4, svi proizvodi ili roba dobivena od robe postavljne pod postupku suspenzije , smatraju da su postavljene pod istom rezimu.

 

 

Član 93

 

 Carina moze da uslovljava postavljenje robe pod suspenziskom postupku sa predstavljanjem  jedne garancije da se osigurava da  svaki carinski dug koji moze da nastaje u vezi sa tim robom koja treba da se plati.

 

Specificne odredbe u vezi davanja jedne garancije za podstupak pod suspenzijom ce se opredeliti u odredbama za i implementaciju ovog Koda .

 

 

Član 94

 

1. Jedan ekonomski postupak sa sticajem pod suspenzijom  treba da se istovari kada  ekvivalentnima robama ili  preradjene postavljene u ovom postupku , dace se njima jedan dozvoljeni carisnski postupak.

 

2.Carina preduzece sve  potrebne  mere da regulise situaciju  vezano sa robama as kojim postupak nije zavrsen pod predvidjenim  odredbama 

 

 

Član 95

 

Sva prava i duznosti korisnika postupka sa ekonomskim sticajem mogu da se prenose pod  oderdjenih uslova od Carine , drugim licima  koji popunjavaju predvidjene uslove za dobivanje  postupka  u rec .

.

B. Tranzit

 

I. Opšte odredbe

 

Član 96

 

1. Tranzitni postupak dozvoljava kretanje od jednog mesta na Kosovu do drugog za:

 

a)       robu koja ne potiče sa Kosova, a da takva roba ne podleže uvoznim i drugim dažbinama ili merama komercijalne politike

 

b)       robe koja potiče sa Kosova, koja podleže merama ovog Administrativnog  Upustva koji impelementira ova Kod ,koje uključuju njen izvoz u zemlje ili mesta izvan Kosova a u pogledu carinskih propisanih formi za izvoz te robe koje su već obavljene

 

2. Kretanje dozvoljeno  po stav 1. odvija se :

 

a)       u okviru postupka tranzita; ili

 

b)       na osnovu TIR karneta (Konventa TIR), pod uslovom da to kretanje kur mbulohet nga një Carnet TIR (Konventa TIR) me kusht që kjo lëvizje:

 

a.       počinje ili se završava na Kosovu; ili

 

b.       odnosi se na isporuku robe koja mora biti istovarena na Kosovu i koja se prevozi sa robom koja se istovaruje u zemlji ili mestu van nje ; ili

 

      (3) se odvija između dva mesta na Kosovu preko teritorije neke zemlje ili mesta izvan Kosova;

 

c)       na osnovu ATA karneta koji se koristi kao tranzitni dokument;

 

d)       na osnovu bilo kojeg dokumenta predviđenim  Konvencijom, potpisanog od Kosova , ili

 

e)       poštom .

 

3. Tranzitni postupak primenjuje se bez prejudiciranja određenih odredbi koje se primenjuju na kretanje robe koja je stavljena u carinski postupak sa ekonomskim uticajem.

 

 

Član 97

 

1. U zavisnosti od overavanja, tranzitni postupak završava se kada se roba i potrebna dokumentacija pokažu carinarnici na odredištu u skladu sa odredbama postupka u pitanju

 

2.Carina Dogana istovara postupak kada je na stanje da konstatira da postupak je zavrsen korektno u bazi poređenja podataka koju ima i onih lokih ima carinska ispostava destinacije.

 

 

II. Specificne odredbe vezano za transit

 

Član 98

 

Tranzitni postupak primenjuje se samo na robu koja prelazi preko teritorije zemlje samo ako ;

 

a)       ako je odredba sastavljena da ima važnost po međunarodnom sporazumu

 

b)         ako je prenošenje preko te zemlje ili mesta izvedeno pod dokumentom za pojedinačni transport koji koji je sastavljen na Kosovu ; u takvom slučaju odvijanje tog postupka biće obustavljeno na teritoriji te zemlje ili mesta .

 

 

Član 99

 

1. Nadlezno lice treba da  položi  garanciju,  kako bi se osiguralo plaćanje bilo kakvog carinskog duga ili druge naplate koji mogu da nastanu u vezi sa tom robom.

 

2. Garancija je

a)       individualna garancija kojom je pokriven postupak pojedinačnog transporta; ili

b)        sveobuhvatna garancija kojom je pokriveno više tranzitnih postupaka, kada je

Carina  ovlastio lice koje polaže garanciju da položi takvu garanciju.

 

3. Ovlašćenje iz  stav 2. tačka (b) daje se samo licima koja;

 

a)       Prebivaju na Kosovu;

 

b)       Redovno koriste tranzitne postupke ili za koja generalni direktor smatra da su u mogućnosti da ispune obaveze u vezi sa takvim postupkom; i

 

c)       nisu osuđivana za krivično, ili proglašena odgovornim za carinske i taksativne  administrativne delo

 

4.Kada je Carina se uverena  da lice ovlašćeno da koristi sveobuhvatnu garanciju:

ispunjava visoke standarde pouzdanosti, može da ovlasti to lice da koristi sveobuhvatnu garanciju za umanjeni iznos ili izuzeće od davanja garancije. Uslovi za ove vrste ovlascenja su ;

 

a)       Tacno koriscenje postupka o tranzitu za duzi period ;

           

b)        Koperaciju sa Carinom  dhe

 

c)        U vezi sa oslobadjanjem od depozitiranja garancije , jedan bolji  finaciski  status, koji je dovovljno za prekrivanje dazbiune ovih lica .

 

Detaljnije  regulativa za  data ovlascenja prema ovom stavu ce se dati sa Admsinistrativnom Upustvu koji implementira ovaj Kod.

 

5. Oslobadjanjem od depozitiranja garancije ovlascen shodno stavu 4 ne aplicira se za robu u tranzitnom postupku , koje prema uslaovima shodno Administrativnom Upustvu za sprovodjenje  ovog Koda , cine veliki rizik.

 

6. Shodno sa stavom 4 upotrebljivanje zbrirne garancije u maloj sumu moze da  se zaustavlja, privremeno u slucaju tranziuta , kako je predvidjeno sa Administrativnom Upustvu za impelementaciju ovog Koda , kao vanredna mera u specifcnim slucajevima.

 

7. Shodno sa stavom 4 upotrebljivanje zbrirne garancije u maloj sumu moze da  se zaustavlja privremeno u slucaju tranzita kako je predvidjeno sa Administrativnom Upustvu za sprovodjenje  ovog Koda, u vezi robe koje su pod zbrirnom garanciju  su identifikovani u sirom  stepenu kao  nepošteno izbegavanje .

 

 

Član 100

 

Osim u slučajevima kada je potrebno sa Administrativnom Upustvom za implementiranje ovoga Koda ;

 

(a)                 putovanja vazduhom; ili

 

(b)                 prenosom cevovodom; ili

 

(c)                 aktivnosti  koje obavljaju  Kosovske železničke kompanije.

 

 

Član 101

 

1.Deklarant je  korisnik tranzitnog postupka ,  biće odgovoran za:

 

(a)                      prikazivanje netaknute robe odredišnoj carinarnici u propisanom vremenskom roku i uz dužno poštovanje mera koje je propisao generalni direktor je u cilju obezbeđivanja identifikacije i ,

 

(b)                 poštovanje odredbi koje se odnose na tranzitni postupak;

 

2.Nezavisno od  obaveza deklaranata shodno stavu 1 , transporter ili primalac robe , koji primi robu i je u znanju da one su u pokretu pod tranzitnom postupku , takosje on ce biti odgovoran za deklarisanje robe netaknute u carinsku ispostavu destinacije tokom predvidjenog vremena i postovnaja  predvidjene mere od Carine za osiguravanje identifikacije.

 

Član 102

 

Detaljnije regulative za postupak i oslobadjanja ce se regulisati sa Administrativnom Upustvom za implementiranje ovoga Koda .

 

C. Carinsko skladište

 

Član 103

 

1. Postupak carinskog skladištenja može se odobriti se za smeštaj :

 

a)       ne kosovkse robe , koja u tom slučaju ne podleže plaćanju uvoznih dažbina ili merama komercijalne politike;

b)       Kosovska  robe namenjene izvozu, koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni mera koje se u skladu sa propisima, primenjuju na izvoz te robe.

 

2. Carinsko skladište označava svako mesto koje je odobreno i je  pod nadzorom Carine gde se roba može skladištiti pod navedenim uslovima.

 

 

3.       Slucajevi za pomenute robu u stavu 1 moze da se stave u postupku carinskog skladistenja , bez potrebe biti  skladistene u carisnko skladiste  se regulusu prema Administrativnom Upustvom za implementiranje ovoga Koda

 

 

Član 104

 

1.  Jedno carisnko skladiste moze da bude javno ili privatno ;

 

a)       Javno skladiste -  oznacava jedno carisnkso  skladiste koja se moze upotreblivati od svakog lica za skladistenje robe .

 

b)        Privatno skladiste - oznacava jedno carisnkso  skladiste koja se moze upotreblivati za skladistenje robe od admisnistrativnog lica

 

2. Admsinistrator -  je lice ovlasceno od Carine da administrira sa carisnkom skladistem .

 

3. Deponanat - oznacava lice koji  zadrzi sve  është personi i cili mban të gjitha obligimet që rrjedhin nga deklarata doganore e vendosjes se mallrave nën procedurën e magazinimit doganor ose personi në të cilin janë bartur të drejtat dhe obligimet.

 

 

Član 105

 

1. Administriranje sa carinskim skladistem je uslvovljano sa pustanjem ovlascenja od Carine, sa izuzetkom slucaja kada Carina adminsitrira sama carinsko skladistem.

 

2.Svako lice koje zeli da administrira sa carisnskom skladistem , treba da uradi jednu pismenu molbu , koja sadrzava  poterbnih podataka za pustanje ovlascenja , i da obrazlozava  da ekzistira  za to ekonomski sticaj za skladiste. U ovlascenju se predele uslovi za admsinistriranje carisnkog skladista .

 

3. Ovlašćenje  daje se samo licima koja prebivaju na Kosovu

 

 

Član 106

 

Administrator skladista je odgovaran za ;

 

a)       Da osigurava da robe tokom perioda su u carisnko skladist da se ne odmanjuju carinskog nadzora ;

 

b)        Da usponjavaja  duznosti koje dolaze od skaldistenja robe koje se nalzae pod carinskom nadzoru , i 

 

c)       Da postuje svih uslova specifiranih u ovlascenju .

 

 

                    Član 107

 

1. Izuzimajuci cl. 106, kada ovlascenje se odnosi na jedno javno skladiste, u ovlascenju se moze predvideti da odgovornosti nabrojane cl. 106 (a) i/ili (b) snosi u potpunosti depozitant.

 

2.Depozitant je u svako vreme odgovoran za ispunjavanje obaveza koje nastaju iz smestaja robe u postupak carinskog skladistenja.

 

                                                     

Član 108

 

Prava i obaveze upravnika skladista, uz odobrenje Carine mogu se prenositi drugom licu.

 

 

Član 109

 

Izuzetno od cl. 93. Carina moze zahtevati od upravitelja da polozi garanciju vezano za odgovornosti  navedenih u cl. 106.

 

Član 110

 

1. Lice odobreno od strane Carine mora da vodi evidenciju za svu robu stavljenu u carinsko skladistenje, na nacin koji odredjuje Carina. Vodjenje evidencije nije obavezno ukoliko carinskim skladistem upravlja Carina.

 

2. Zavisno od primene cl. 90, Carina se moze povuci zahtev za vodjenje evidencije, ukoliko odgovornosti na koje upucuje cl. 106 (a) i /ili (b) snosi iskljucivo depozitant i roba je stavljena u taj postupak bazirajuci se na jednu pismenu izjavu, koje je sastavni deo redovnog postupka, ili jednu administrativnu ispravu u skladu sa cl. 80 (1) (b).

                                                       

 

Član 111

 

1. Kada postoji ekonomska potreba i ne postavlja se pitanje carinskog nadzora, Carina moze odobriti:

 

a)       Kosovska roba , osim one pomenute u Članu 103 (1) (b), ce se smestiti u prostorije carinskog skladista;

 

b)       Ne-kosovska roba ce se obraditi u prostorije carinskog skladista prema postupku unutrasnje prerade, u skladu sa predvidjenim uslovima za ovaj postupak. Formalnosti koje se nece obaviti u carinskom skladistu utvrdice se posebnim Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika;

 

c)       Ne-kosovska roba ce se obraditi u prostorije Carinskog skladista prema postupku prerade pod carinskom  kontrolom, u skladu sa predvidjenim uslovima za ovaj postupak. Formalnosti koje se nece obaviti u Carinskom skladistu utvrdice  ce se posebnim Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika. 

 

2.  U slucaju iz stava 1 roba se nece podvrgnuti postupku carinskog skladistenja.

 

3.  Carina moze zahtevati da se roba iz stava 1 evidentira prema evidenciji utvrdjenoj u Članu 110.

 

 

Član 112

 

Roba stavljena u postupak carinskog skladistenja se evidentira u evidencije skladista prema Članu 110 odmah nakon njenog prispeca u Carnisko skladiste.

 

 

Član 113

 

Nema ogranicenja u smislu vremenskog perioda koliko roba moze se zadrzati u postupku carinskog skladistenja.

 

Medjutim, u posebnim slucajevima, Carina moze odrediti jedan vremenski rok nakon kojeg  depozitant mora utvrditi jedan tretman ili dozvoljeno carinsko postupanje.

 

 

Član 114

 

1. Uvezene robe mogu pretrpeti razne tretmane  radi njihovog sacuvanja, popravke spoljnog izgleda ili pobolsanja trgovackog kvaliteta ili radi njihove pripreme za rasturanje ili ponovnu prodaju.

 

 

 

2.  Nacini primene nevedeni u stavu 1 treba prethodno da se ovlaste od strane Carine koja utvrdjuje uslove pod kojima se ona mogu izvrsiti.

 

3.  Lista oblika tretiranja iz stava 1 ce se odrediti Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika .

 

Član 115

 

Kada okolnosti zahtevaju, roba smestena u postupak carinskog skladistenja moze se privremeno udaljiti iz carinskog skladista.  Ovakvo udalenje treba se prethodno odobriti od strane Carine , koja utvrdjuje uslove pod kojima se ono moze obaviti.

 

Dok se roba nalazi van carinskog skladista ista se moze podvrgnuti raznim oblicima tretiranja navedenim u Članu 114, prema uslovima odredjenim tim Članom.

 

 

Član 116

 

Carina moze odobriti da se roba smestena u postupku carinskog skladistenja prenese sa jednog carinskog skladista u drugo.

 

 

Član 117

 

1.  Kada nastane carinski dug uvezenom robom i carinska vrednost ove robe se zasniva na stvarno placenu ili platljivu cenu, koja obuhvata troskove skladistenja i cuvanja robe prilikom njenog smestaja u skladiste, ove troskove nije potrebno  obuhvatiti u carinsku vrednost ako su posebno prikazani, odvojeno od stvarno placene cene ili platljive cene ove robe.

 

2.  Ukoliko navedena roba je podvrgnuta obicnim formama tretiranja u smislu Člana 114, vrsta robe, carinska vrednost i kolicina koja se uzima u obzir za utvrdjivanje iznosa uvoznih dazbina, na zahtev deklarantna jesu one koje bi se uzimali u obzir za robu u vremenu navedenom u Članu 212, kao da nisu podvrgnute ovom tretmanu.

 

Ipak, mimoilazanje od ove odredbe moze se propisati Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

3.  Kada je uvezena roba pustena u slobodan promet u skladu sa Članom 80 (1) (c), priroda robe, carinska vrednost i kolicina koja se uzima u obzir u smislu Člana 212 su one koje bi se primenile za robu u vremenu kada je roba smestena u postupak carniskog skladistenja .

 

4.  Stav 3 primenjuje se pod uslovom da pravila za stope koje se odnose za robu su utvrdjena i prihvacena u trenutku kada je ova roba smestena u postupak carinskog skladistenja, samo ako deklarant ne zatrazi njihovu primenu u momentu nastanka carinskog duga.

 

5.  Stav 3 se primenjuje ne prejudicirajuci odredbe za post-carinsku kontrolu za potrebe Člana 82.

 

 

D- Unutrasnja obrada

 

Opste napomene

 

Član 118

 

1.Bez prejudiciranja Člana 119, postupak unutrasnje obrade dozvoljava da se sledeca roba upotrebi na Kosovu u jedan ili vise procesa obrade:

 

a)     Ne-Kosovska roba odredjena da se ponovno izvozi sa Kosova u obliku kompenzacionih proizvoda, pri cemu ta roba ne podleze uvoznim dazbinama ili merama trgovacke politike,

 

b)     Roba stavljena u slobodan promet sa povracajem ili gasenjem uvoznih dazbina koja se trebaju platiti za ovu robu, ukoliko ona se izvozi sa Kosova u obliku kompenzacionih proizvoda.

 

2.Donji izrazi podrazumevaju:

 

a)       Sistemom obustave podrazumevamo olaksavajuce mere postupka unutrasnje obrade kao sto je propisano u stavu jedan (a);

 

b)       sistemom povracaja podrazumevamo olaksavajuce mere za postupak unutrasnje obrade kao sto je propisano u stavu 1(b);

 

c)       procesom obrade- podrazumevamo

 

-   Obradu robe obuhvatajuci montiranje, sklapanje ili prilagodjavanje sa  drugim robama;

 

-   Obrada robe i

 

-   Prepravka roba, obuhvatajuci i njihovo sredjivanje i rasporedjivanje;

 

-  Upotrebu nekih roba odredjenu Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog  Zakonika, koje ne spadaju u kompenzacione proizvode ali koje dozvoljavaju ili olaksavaju njihovu proizvodnju, iako one nisu upotrebljene u celosti ili delimicno tokom procesa;

 

d)       Kompenzacioni proizvodi: svi proizvodi koji nastanu tokom procesa obrade;

 

e)       Ekvivalentna roba: Kosovska roba koja se upotrebljava umesto uvezene robe za prozivodnju kompenzacionih  proizvoda;

 

f)         Normativ proizvodnje: kolicina ili stopa kompenzacionih  proizvoda dobijenih iz prerade jedne odredjene kolicine uvezene robe.

 

 

Član 119

 

1. Ispunjavanjem navedenih  uslova iz stava 2 i zavisno od stava 4, Carina odobrava:

 

a)     da se kompenzacioni proizvodi dobiju iz ekvivalentne robe;

 

b)     da se kompenzacioni proizvodi dobijeni od ekvivalentne robe izvoze sa Kosova pre uvoza uvozne robe.

 

2. Ekvivalentna roba treba da bude istog kvaliteta i da ima ista svojstva sa uvoznom robom. Ipak, u posebnim slucajevima odredjenim Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog zakonika odobrava se da ekvivalentna roba bude viseg stepena obrade nego uvozna roba.

 

3. Kada se sprovodi stav jedan uvozna roba za carinske namene smatrace se kao ekvivalentna roba i ova zadnja kao uvozna roba.

 

4. Mere koje imaju za cilj zabranu, utvrdjivanje odredjenih uslova ili olaksice iz stava 1 mogu se popisati Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

5. Kada se primenjuje stav 1(b) i komenzacioni proizvodi podlezu izvoznim dazbinama, ako oni se izvoze ili se ponovno izvoze u procesu unutrasnje obrade, drzalac ovlascenja ce obezbediti garanciju da da bi pokrio placanje ovih dazbina, ukoliko uvozna roba se ne uvozi u utvrdjenom roku.

 

 

II.  Izdavanje ovlascenja

 

Član 120

 

Ovlascenje se izdaje na zahtev lica koje vrsi proces prerade ili koji omogucava njegovo izvrsenje.

 

 

Član 121

 

Ovlascenje se izdaje samo;

 

a)       Licima sa boravistem na Kosovu. Ipak, ovlascenje moze se odobriti i licima sa boravistem  van Kosova kada se radi o uvozu ne-trgovacke prirode;

 

b)       Ne prejudicirajuci upotrebu roba navedenih u zadnjem poglavlju Člana 118(2) (c), uvozna roba moze se identifikovati u kompenzacione prozivode ili u slucaju nevedenom u Članu 119, gde se moze proveriti podudarnost sa utvrdjenim uslovima u vezi ekvivalentne robe;

 

 

c)       Kada postupak unutrasnje obrade pomaze za stvaranje povolnjih uslova za izvoz ili ponovni izvoz kompenzacionih proizvoda, pod uslovom  da se ne ugroze sustinski interesi Kosovskih proizvodjaca ( ekonomski uslovi). Slucajevi kada se smatra da su ispunjeni privredni uslovi se propisiju Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

 

III. Sprovodjenje postupka

 

Član 122

 

1. Carina utvrdjuje rok u kojem ce se kompenezacioni proizvodi izvoziti ili ponovno izvoziti ili ce im se odrediti druga dozvoljena carinska upotreba. Ovaj rok treba predvideti  opravdano vreme za izvrsenje radnji obrade i stavljanja na raspolaganje kompenzacione robe.

 

2. Rok tece od dana kada ne-kosovska roba je smestena u postupak unutrasnje obrade. Carina na osnovu obrazlozenog zahteva drzaoca ovlascenja moze produziti ovaj rok.

 

U cilju pojednostavljenja moze se postaviti rok koji pocinje u toku kalendarskog  meseca ili jednog tromesecja time da ce se okoncati zadnjeg dana sledeceg kalendarskog meseca odnosno sledeceg tromesescja.

 

3. Prilikom primene Člana 119 1(b) Carina utvrdjuje rok kada se ne- kosovska roba treba deklarisati za postupak. Ovaj rok pocinje da tece od dana prijema izvozne deklaracije za kompenzacione proizvode dobijenih od ekvivalentne robe.

 

4. Vremenski rokovi mogu se propisati Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika za odredjene operacije prerade ili za odredjene uvozne robe.

 

 

Član 123

 

1. Carina ce odrediti normativ proizvodje za navedene operacije ili kada je potrebno nacin odredjivanja ovog normativa. Normativ proizvodnje se odredjuje na osnovu realnih okolnosti u kojima proces prerade je obavljen ili treba se obaviti.

 

2. Kada okolnosti zahtevaju a posebno prilikom procesa obrade koje se tradicionalno obavlja u tacno utvrdjenim tehnickim uslovima, za robu sa istim sustinskim karekteristikama i koja kao rezultat imaju proizvodnju kompenzacionih prozivoda istog kvaliteta, Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika moze se utvrditi norma proizvodnje na osnovu prethodno utvrdjenih realih podataka.

 

 

Član 124

 

Slucajevi i uslovi pod kojima roba u nepromenjenom stanju ili kompenzacioni proizvodi se smatraju da su stavljeni u slobodan promet, moze se odrediti Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

 

Član 125

 

1. Ne prejudicirajuci Član 126 kada nastane carinski dug, njegov iznos utvrdjuje na osnovu dazbina za uvozne robe na datum prijema deklaracije za stavlanje ove robe u postupak unutrasnje obrade.

 

2.  Ako na dan navedenog u stavu 1 uvozna roba ispunjava odredjene uslove za dobijanje preferecijalnog tarifnog tretmana unutar kvota ili tarifnih ogranicenja, ona izdestvuje svaki povoljniji  tretman za identicnu robu koja je na snagu na dan prijema deklaracije za pustanje robe u slobodan promet.

 

     Član 126

 

Izuzimajuci Član 125, kompenzacioni proizvodi:

 

a)       podlezu uvoznim dazbinama koje odgovaraju tim proizvodima kada se oni pustaju u slobodan promet  i nalaze se na listi odredjenoj Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika, pod uslovom da su u srazmeri sa izvezenim delom kompenzacionih proizvoda a koji nisu obuhvaceni tom listom. Ipak, drzalac ovlascenja moze zatraziti odredjivanje ovih obaveza kao sto je propisano u Članu 125;

 

 

 

 

b)       podlezu uvoznim dazbinama obracunatim u skladu sa odredbama koje se primenjuju u carinskom postupku ili slobodnim zonama, kada su stavljeni u sistem sa obustavom ili u slobodnoj zoni ili u slobodno skladiste,

 

Ipak,

 

-        zainteresovano lice moze zahtevati da se obaveze odredjuju u skladu sa Članom 125;

 

-        u slucajevima kada je kompenzacionim proizvodima odredjeno jedno carinsko postupanje, drugacije od obrade pod carinskom kontrolom, iznos platljivih uvoznih obaveza treba da bude najmanje jednak sa iznosom obracunatim po Članu 125;

 

c)       Mogu biti takve da podlezu propisima koji odredjuju utvrdjivanje propisanih dazbina prema postupku za obradu pod carinsku kontrolu, kada se uvezena roba moze stavljati na taj postupak;

 

d)       Dobijaju povoljniji  tarifni tretman  zbog njihove posebne upotrebe za koju su namenjeni, kada se budu usvojile odredbe za ovaj tretman u slucaju istovetne uvozne robe;

 

e)       Izuzimaju se iz uvoznih dazbina kada se donose takvi propisi u slucaju identicne robe a u skladu sa Članom 182 ovog Zakonika.

 

 

IV- Operacije obrade van Kosova

 

Član 127

 

1. Neki ili svi kompenzacioni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju moze se privremeno izvoziti radi daljne prerade van Kosova, ukoliko carina odobri a u skladu sa utvrdjenim  uslovima sa odredbama postupka spoljne obrade;

 

2.  Kada nastane carinski dug koji se odnosi sa ponovno uvezenim proizvodima moraju se placiti sledece dazbine;

 

a)       uvozne dazbine za kompenzacione proizvode ili nepromenjene robe pomenutim u stavu 1, obracunati po Članu 125 i 126 i

 

b)       uvozne dazbine o ponovno uvezenim proizvodima nakon njihove prerade van Kosova ciji se iznos obracunava prema odrebama koje se nadovezuju na rezim spoljne obrade, pod istim uslovima koji bi se primenili kada bi izvezeni proizvodi pod ovim postupkom stavili u slobodan promet pre nego se obavi izvoz.

 

 

V. Posebne odredbe koje se odnose na sistem povracaja

 

Član 128

 

Sistem povracaja moze se koristiti za sve robe osim za one koje u momentu prijema deklaracije za stavlanje u slobodan promet:

 

-        Uvozne robe podlezu uvoznim kolicinskim ogranicenjima,

 

-    Tarifnim merama unutar kvota koje se primenjuju za uvozne robe.

 

 

Član 129

 

1. Deklaracija za pustanje u slobodan promet treba da potvrdi da je primenjen sistem sa povracajem i pruzi pojedinosti o ovlascenju;

 

2. Na zahtev carine navedeno ovlascenje se prilaze deklaraciji za pustanje robe u slobodan promet;

 

Član 130

 

Član 119 (1) (b)( 3 ) i (5) Član 122 (3), Član 124 i 125 i Član 126 (c) ne primenjuju se u sistemu povracaja.

 

Član 131

 

Privremeni izvoz kompenzacionih proizvoda obavljen po Članu 127 (1) nece se smatrati kao izvoz za potrebe Člana 132, osim kada takvi proizvodi se ne uvoze ponovo na Kosovo u odredjenom roku.

 

Član 132

 

1. Korisnik ovlascenja moze zatraziti povracaj ili gasanje uvoznih dazbina ukoliko on moze pred Carinom dokazati da se uvezena roba pustena u slobodan promet u postupku sistema sa povracajem u obliku kompenzacionih proizvoda ili u nepromenjenom stanju  je:

 

-        Izvezena, ili

 

-        Sa namerom naknadnog ponovnog izvoza je stavlejna u postupak tranzita, postupak carinskog skladistenja, postupak privremenog uvoza, postupak unutrasne obrade ( sistem sa obustavom), u slobodnoj zoni ili slobodnom skladistu pod sulovom da su ispunjeni svi uslovi za koriscenje tog postupka.

 

 

2. Da bi se utvrdilo jedno dozvoljeno carinsko postupanje sa robom navedenom u tac. 2 stava 1, kompenzacioni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju ce se smatrati kao ne- kosovska roba.

 

3. Rok u kojem treba podneti zahtev za povracaj ce se odrediti Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

4. Ne prejudicirajuci sa tackom (b) Člana 126 kada se kompenzacioni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju stavljena u carinski postupak, slobodnoj zoni ili slobodnom skladistu u skladu sa stavom 1. i koja je pustena u slobodan promet, iznos uvoznih vracenih  ili ugasenih uvoznih dazbina ce obuhvatiti iznos carinskog duga.

 

5. Sa ciljem odredjivanja iznosa uvoznih dazbina koje treba vratiti ili ugasiti primenjuje se Član 126 (a)  sa potrebnim izmenama.

 

 

E- Prerada pod carinskom kotrolom

 

Član 133

 

Postupak prerade pod carinskom kontrolom odobrice se da se primenjuje na Kosovu za ne-kosvske proizvode u razlicitim operacijama koje izmenjuju prirodu ili stanje robe a da pri tome ne podlezu uvoznim dazbinama ili merama trgovacke politike i kada ce se dozvoliti da se dobijeni proizvodi u toku te operacije stave u slobodan promet prema stopi uvoznih dazbina najpovolnijoj za ovu robu. Ovakvi proizvodi se naziviju preradjeni proizvodi.

 

Član 134

 

Slucajevi i posebni uslovi pod kojima se mogu koristiti postupak za preradu pod carinskom kontrolom ce se odrediti Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

 

Član 135

 

Ovlascenje za preradu pod carinsku kontrolu se odobrava na zahtev lica koji vrsi poreradu ili koje omogucava obavljanje te prerade.

 

 

Član 136

 

Ovlascenje se daje samo za:

 

a.       Lica sa boravistem na Kosovu;

 

b.       kada se mogu identifikovati uvozne robe u preradjenim proizvodima;

 

c.       kada roba nakon postupka prerade, u ekonomskom smislu ne moze se vratiti u predjasnje stanje u koje je bila pre njenog stavljanja pod  ovaj postupak;

 

d.       Kada primena postupka ne moze imati za posledicu nepostovanje pravila u vezi sa poreklom i kolicinskim ogranicenjima koja se odnose na uvezenu robu;

 

e.       Kada se ispune potrebni uslovi za postupak koji pomaze stvaranje ili odrzavanje aktivnosti prerade na Kosovu sto nije u supronosti sa intersima Kosvskih proizvodjaca slicnih proizvoda;

 

Slucajevi koji se mogu smatrati da su ispunjeni ekonomski uslovi ce se odrediti Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

 

Član 137

 

Članovi 122 ( 1),(2), i (4) i Član 123 ce se primeniti sa potrebim izmenama.

 

 

Član 138

 

U slucaju kada nastane jedan carinski dug u vezi sa robom u nepromenjenom stanju ili sa proizvodima koji su u prelaznoj fazi prerade, u odnosu na onu koja je predvidjena ovlascenjem, iznos tog duga se utvrdjuje na osnovu elemenata koji odgovaraju uvezenoj robi u trenutku prijema deklaracije za stavljanje robe u postupak prerade pod carinskom kontrolom.

 

 

Član139

 

1.  Kada se uvozna roba svrstava pod ovlascenim tarifnim tretmanom prilikom stavljanja u postupak prerade pod carinskom kontrolom i kada se takav ovlasceni tretman  moze primeniti i za identicne i preradjene proizvode i proizvode stavljene u slobodan promet, carinkse dazbine kojima podleze preradjeni proizvod ce se obracunati primenjujuci stopu dazbine koja se primenjuje prema tom ovlascenom tretmanu.

 

2.  Ukoliko u smislu uvezene robe povlasceni tarifni tretman iz stava 1 zavisi od tarfiskog kontingenta ili visokim tarfiskim ogranicenjima, primena carinskih stopa iz stava 1, u pogledu preradjenih proizvoda, takodje podleze uslovu da se navedeni ovlasceni tarfiski tretman moze primeniti na uvezenu robu u momentu primanja deklaracije za pustanje robe u slobodan promet.

 

U ovom slucaju kolicina uvezene robe koja je objektivno koriscena u proizvodnji preradjenih proizvoda pustenih u slobodan promet  placa se prema tarifskim kontignetnima ili prema visokim tarifskim ogranicenjima, koja su na snazi u trenutku primanja deklaracije za pustanje u slobodan promet, dok nikava kolicina se ne obracunava prema tarfiskim kontigentima ili visokim tarifskim ogranicenjima odredjenim u smislu identicnih proizvoda sa preradjenim proizvodima.

 

 

F- Privremeni uvoz

 

Član 140

 

Postupak privremenog uvoza ce omuguciti upotrebu ne kosovskih proizvoda namenjenih za ponovni izvoz ne trpeci promene, osim normalnog obezvredjivanja zbog njihove upotrebe, sa potpunim ili delimicnim oslobodjenjem od uvoznih dazbina i ne podlezuci merama trgovinske politike.

 

 

Član 141

 

Odobrenje za privremeni uvoz se izdaje na zahtev lica koji upotrebljava robu ili organizuju da se ona upotrebi.

 

 

Član 142

 

Carina odbija izdavanje odobrenja za privremeni uvoz ako je nemoguce prepoznavnje uvezenih roba.

 

U svakom slucaju carina moze odoboriti koriscenje postupka privremenog uvoza i ne obezbedjujuci prepoznavanje robe onda kada, imajuci u obzir vrstu robe ili prirodu operacija koja se trebaju obaviti i kada nedostatak mera prepoznavanja ne preuzrokuje nijedan oblik zloupotrebe navedenog postupka.

 

 

 

Član 143

 

1. Carina odredjuje rok u kojem uvozna roba treba da se ponovno izveze ili da joj se odredi jedno dozvoljeno carinsko postupanje ili tretman. Ovaj rok treba da bude opravdan za vremenski period za postizanje cilja za koji je odobren privremeni uvoz.

 

2. Ne prejudicirajuci posebne rokove odredjenim Članom 144, rok u kojem se roba moze odrzati u postupak privremenog uvoza je 24 meseca. Ipak, carina moze odrediti jedan kraci rok uz saglasnost interesovanog lica.

 

3. Ipak, u posebnim okolnostima carina moze da unutar opravdanog vremenskog perioda i na zahtev interesovanog lica produziti navedeni rok u stavu 1 i 2 da bi odobrila koriscenje odobrenja za ovlascenje.

 

 

Član 144

 

Slucajevi i posebni uslovi pod kojima se moze koristiti postupak privremenog uvoza sa punim oslobodjenim od uvoznih dazbina se utvrdjuju Upravnim Upsutvom za sprovodjenj ovog Zakonika.

 

 

Član 145

 

1. Koriscenje privremenog uvoza sa delemicnim oslobodjenjem od carniskih dazbina se odobrava za robu koja nije obuhvacena u odredbama Člana 144 ili koja je obuhvacena tim odredbama, ali ne ispunjava sve uslove za odobrenje privremenog uvoza sa punim oslobodjenjem od dazbina.

 

2. Spisak roba za koje se ne moze primeniti postupak privremenog uvoza sa delemicnim oslobodjenjem od uvoznih dazbina utvrdice se Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

                   Član 146

 

1. Iznos uvoznih dazbina koje treba platiti za robu koja je stavljena u postupak privremenog uvoza sa delemicnim oslobodjenjem od uvoznih dazbina bice 3% mesecno ili za  deo meseca u kojem je roba stavljena u postupak privremenog uvoza sa delimicnim oslobodjenjem od iznosa dazbina koja bi bila platljiva kada bi ova roba bila pustena u slobodan promet, na dan u kojem je roba stavljena u postupak privremenog uvoza.

 

2.  Iznos uvoznih dazbina koje treba platiti ne sme prelaziti iznos koji bi se trazio ukoliko navedena roba bi se pustila u slobodan promet,  na dan kada je ona stavljena u postupak privremenog uvoza, ne racunajuci kamate koje se mogu primeniti.

 

3.  Prenos prava i obaveza koje preizilaze is postupka privremenog uvoza prema Članu 95 ne podrazumeva da se mogu primeniti iste mere izuzimanja za svaki period upotrebe koje se trebaju imati u obzir.

 

4. Kada se pomenuti prenos iz stava 3 vrsi sa delimicnim oslobodjenjem za oba ovlascena lica za koriscenje postupka u toku istog meseca , drzalac pocetnog ovlascenja je obavezan da plati iznos uvoznih dazbina koje treba platiti za ceo mesec.

 

 

Član 147

 

1. Kada nastane carnski dug koji se odnosi na uvezenu robu, iznos ovog duga se odredjuje na osnovu elemenata dazbina na snazi, za ovu robu u vreme prijema deklaracije za nihovo stavljanje u postupak privremenog uvoza. Ipak, u slucajevima predvidjenim odrebama Član 144 iznos duga se potrvdjuje na osnovu elemenata dazbina na snazi za navedenu robu u vreme odredjenom  Članom 219.

 

2,. Kada cainski dug za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza sa delimicnim oslobodjenjem od uvoznih dazbina nastaje zbog drugih razloga a ne zbog stavljanje robe u postupak privremenog uvoza, onda iznos duga je jednak sa razlikom izmedju iznosa obracunatih dazbina prema stavu 1 i iznosa koji se placa na osnovu Člana 146.

 

 

G. Spoljna prerada

 

                               I .Opste odredbe

 

 

Član 148

 

1.  Postupak spoljne prerade, ne prejudicirajuci odredbe koje uredjuju posebne oblasti u vezi sa sistemom standardne razmene predvidjene Članom 157 do 162 ili Članom 127, dozvoljava da se kosovska roba privremene izveze sa Kosova sa ciljem da se podvrgne preradjivackim operacijama i proizvodi koji se dobijaju kao razultat takvih operacija da se puste u slobodan promet, sa potpunim ili delimicnim oslobodjenjem od uvoznih dazbina.

 

2.   Privremeni izvoz kosovske robe obavezuje primenu izvoznih dazbina, mera trgovacke politike kao i drugih fomalnosti za izlazak kosovske robe sa Kosova.

 

3.  Donji izrazi podrazumevaju:

 

            a) Privremeno izvezena roba- podrazumeva robu stavljenu u postupak spoljne

            prerade,

 

b) Operacije prerade - podrazumeva operacije navedene u Članu 118 (2) (c) u prvom, drugom i u trecem slucaju,

 

c) Kompenzacioni proizvodi -podrazumeva sve proizvode dobijene kao rezlutat operacija prerada,

 

d) Od prerade odredjene kolicine robe u privremenom izvozu.

 

 

 

Član 149

 

1. Postupak spoljne prerade nece se odobriti za kosovsku robu:

 

a)       ciji izvoz ima za posledicu povracaj ili gasenje uvoznih dazbina,

 

b)       koja, pre izvoza je pustena u slobodan promet sa punim ili delimicnim oslobodjenjem od uvoznih dazbina zbog njihove posebne namene, za toliko vremena dok traju uslovi za odobrenje takvog izuzimanja.

 

2. Ipak, izuzeca iz stava 1 (b) trebaju se propisati Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

II. Izdavanje ovlašćenja

 

Član 150

 

Ovlascenje za koriscenje postupka spoljne prerade se izdaje na zahtev lica koje vrsi organizaciju i  obavlja operacije prerade.

 

 

Član 151

 

Ovlascenje se daje samo;

 

a)       Licima sa boravistem na Kosovu,

 

b)       Kada se smatra da je moguce da se utvrdi da kompenzacioni proizvodi su  dobijeni  preradom privremeno izvezene robe.

 

Slucajevi izuzimanja iz ovog stava i uslovi pod kojima se oni sprovode bice odredjeni Uprvanim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

c)       kada ovlascenje za koriscenje postupka spoljne prerade nema za posledicu povredu sustinskih interesa kosovskih preradjivaca (ekonomski uslovi).

 

 

III- Sprovodjenje  postupka

 

Član 152

 

1.  Carina utvrdjuje rok u kojem kompenzacioni proizvodi treba da se ponovno uvezu na Kosovu. Ovaj autoritet moze taj rok produziti na osnovu dobro obrazlozenog zahteva od strane korisnika ovlascenja.

 

2. Carina utvrdjuje normu prerade za ovu operaciju ili kada je to potrebno metodu utvrdjivanja ove norme.

 

 

 

 

Član 153

 

1. Potpuno ili delimicno oslobadjanje od uvoznih dazbina predvidjeno u Članu 154 (1) se daje samo za kompenzacione proizvode koji su deklarisani za stavlanje u slobodan promet u ime i za racun;

 

a)       korisnika ovlascenja ili

 

b)       svakom drugom licu sa boravistem  na Kosovu, pod uslovom da je pribavio odobrenje od korisnika ovlascenja i kada su ispunjeni uslovi ovlascenja.

 

2. Potpuno ili delimicno oslobadjanje nad uvoznim dazbinama predvidjeno Članom 154 ne moze  se dati kada jedan od uslova ili obaveza vezano za postupak spoljne prerade nije ispunjen, sa izuzetkom slucaja kada se utvrdi da ove manjkavosti nemaju sustinske posledice u toku primene navedenog postupka.

 

 

Član 154

 

1. Potpuno ili delimicno oslobadjanje od uvoznih dazbina predvidjeno Članom 148 se primenjuje  na taj nacin sto se iz iznosa uvoznih dazbina koje treba platiti za kompenzacione proizvode pustene u slobodan promet, umanjuje iznos uvoznih dazbina koje se trebaju platiti istog dana za privremeno izvezenu robu, ukoliko ta roba bi se uvezla na Kosovu sa mesta gde je roba stavljena u preradu ili sa mesta gde je obavljena zadnja operacija prerade.

 

2. Umanjeni iznos iz stava 1 se obracunava zavisno od kolicine i prirode doticne robe, na dan prijema deklaracije koja tu robu stavlja u postupak spoljne prerade i na osnovu drugih elemenata za oporezivanje, koji se primenjuju nad ovom robom na dan prijema deklaracije o pustanju u slobodan promet kompenzacionih proizvoda.

 

Kao vrednost privremeno izvezene robe racuna se ona vrednost robe koja sluzi za utvrdjivanje carinske vrednosti kompenczacionih proizvoda u skladu Članom 36 (1) ,(b) (i) ili, ako vrednost se ne moze odrediti na ovaj nacin, uzima se razlika izmedju carinske vrednosti kompenzacionih proizvoda i troskova prerade utvrdjenih opravdanim metodama.

 

Ipak,

 

-        Neki od predvidjenih troskova u Uprvnom Upustvu za sprovodjenje ovog Zakonika ne uzimaju se u obzir prilikom obracuna iznosa koji treba primeniti,

 

-        Ukoliko, pre nego sto se stave u postupak spoljne prerade roba za privremeni izvoz je pustena u slobodan promet sa umanjenom tarifom, zbog njihove posebne upotrebe i za toliko vremena dok traju uslovi za koriscenje umanjene tarife, iznos koji se umanjuje predstavlja iznos stvarno placenih uvoznih dazbina prilikom pustanja robe u slobodan promet.

 

3. Kada prilikom pustanja privremeno izvezene robe u slobodan promet, ista se moze svrstati za umanjenu ili nula tarifu, sa ciljem njihove posebne upotrebe, ova stopa se uzima u obzir pod uslovom da je roba izlozena preradi koja je u skladu sa njihovom posebnom upotrebom u mestu de je obavljen postupak prerade ili zadnja operacija te prerade.

 

4. Kada se kompenzacioni prozivodi svrstavaju za preferencilane tarifne mere u smislu Člana 24 (3,c) i kada se ove mere primenjuju i za robu koja se svrstava u istoj tarfinoj oznaci kao privremeno izvezena roba, tarifa uvoznih dazbina koja ce se primeniti za utvrdjivanje iznosa koji se umanjuje prema stavu 1 bice ona koja bi se primenila kada roba za privremeni izvoz bi ispunjavala uslove pod kojima ova tarifna mera moze se primeniti.

 

5. Ovaj Član ne prejudicira sprovodjenje odredbi u kontekstu trgovine izmedju Kosova i drugih zemalja, koje predvidjaju oslobadjanje od uvoznih dazbina za pojedine kompenzacione proizvode.

 

Član 155

 

1. Kada operacije prerade se odnose na popravke  privremeno izvezene robe, ova roba se pusta u slobodan promet sa punim ili delimicnim oslobodjenjem od uvoznih dazbina, ukoliko se dokaze Carini da su te popravke robe izvrsene besplatno ili na osnovu obaveze po ugovoru ili zakonikske obaveze, ili nastane na osnovu garancije ili zboga defekta u proizvodu.

 

2. Stav 1 se ne primenjuje kada defekat uzet u obzir u momentu prvog pustanja robe u slobodan promet.

 

 

Član 156

 

Kada operacije prerade se odnose na popravku privremeno izvezene robe i kada se popravka vrsi uz placanje, delimicno oslobadjanje od uvoznih dazbina prema Članu 148 se daje utvrdjujuci iznos dazbina koje se primenjuju na osnovu elemenata oporezivanja za kompenzacione proizvode u momentu prijema deklaracije za pustanje robe u slobodan promet i, uzimajuci kao carinsku vrednost iznos koji je jednak sa troskovima popravke, pod uslovom da ovi troskovi cine jedini trosak izvrsen od strane drzaoca ovlascenja i da taj postupak ne proizilazi iz neke veze izmedju drzaoca ovlascenja i lica koji vrsi popravku.

 

Izuzetno od Člana 154, Upravno Upustvo za sprovodjenje ovog Zakonika moze predvideti posebne uslove pod kojima ce se roba pustati u slobodan promet nakon postupka spoljne prerade, kada cena prerade se uzima kao osnovica za procenu sa ciljem sprovodjenja Carinske Tarife Kosova.

 

 

IV. Spoljna prerade primenom sistema standardne razmene

           

Član 157

 

1. Prema uslovima predvidjenim Sekcijom IV koje se primenjuju sa navedenim odredbama sistem standardne razmene dozvoljava da se uvezena roba, koja ce se nazivati

 

 

 

„ zamenjeni proizvod" da moze zameniti jedan kompenzacioni proizvod.

 

2. Carina odbrava primenu standardne razmene kada operacija prerade se odnosi na popravke kosovske robe.

 

3. Ne prejudicirajuci Član 162 postojece odredbe za kompanzacione odredbe ce se primeniti i za zamenjive proizvode.

 

4. Carina odobrava da prema predvidjenim uslovima od strane Carine da se zamenjivi proizvodi uvoze pre nego sto se izvoze privremeno izvezena roba ( prethodni uvoz).

 

Prethodni uvoz jednog zamenjivog proizvoda zahteva polaganje garancije radi pokrivanje iznosa uvoznih dazbina.

 

Član 158

 

1. Zamenjeni proizvodi treba da imaju istu tarifnu oznaku, ista trgovacka svojstva i iste tehnicke karakteristke sa izzvoznom robom u slucaju da se izvozna roba podvrgne navedenim prepravkama.

 

2. Kada se privremeno izvezena roba upotrebi pre izvoza i zamenjeni proizvodi treba da su upotrebljeni, to jest ne mogu biti novi proizvodi.

 

Ipak, Carina moze izvrsiti izuzimanje od ovog pravila ukoliko zamenjeni proizvod je dat besplatno, bilo zbog ugovorne obaveze ili zakonikske obaveze, bilo zbog nekog defekat u proizvodnji. 

 

Član 159

 

Standardne razmene se odobravaju kada je moguce utvrditi da su ispunjeni uslovi predvidjeni Članom 158.

 

Član 160

 

1. U slucajevima prethodnog uvoza, izvozna roba treba se privremeno izvoziti u roku od dva mjeseca racunajuci od dana prijema deklaracije od strane Carine za pustanje zamenljivih proizvoda u slobodan promet.

 

2. Ipak, kada posebne okolnosti opravdavaju, Carina na osnovu zahteva interesovanog lica moze da produzi navedeni rok u stavu 1 za vremenski opravdani period.

 

 

Član 161

 

Prilikom prethodnog uvoza i kada se primenjuje Član 154 iznos koji se umanjuje se utvrdjuje na osnovu elemenata obracuna dazbina koje se sprovode nad privremeno izvezenom robom na dan prijema deklaracije koja ovu robu stavlja u taj postupak.

 

Član 162

 

Član 151 (b) ne primenjuje se u kontekstu sistema standardne razmene.

 

 

Sekcija 4

Izvoz

 

Član 163

 

1.  Postupak izvoza omogucava da se kosovska roba udalji sa Kosova.

 

Izvoz obuhvaca primenu izvoznih fomalnosti podrazumevajuci i mere trgovacke politike i kada je potrebno i izvozne dazbine.

 

2.  Sa izuzetkom roba stavljenih u postupak spoljne obrade sva kosovska roba namenjena za izvoz se stavlja u postupak izvoza.

 

3. Slucajevi i uslovi pod kojima roba napusta Kosovo ne podleze jedno izvoznoj deklaraciji utvrdice se Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

4. Izvozna deklaracija treba se podneti kod ovlascenog carinskog ureda radi nadzora mesta gde je sediste izvoznika ili gde je roba pakovana ili utovarena za izvoz.

 

Izuzeci od ovog pravila utvrdice se Upravnim Uapustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

Član 164

 

 

Oslobadjanje robe za izvoz se odobrava pod uslovom da se doticna roba udaljava sa Kosova u isto stanje u kojem se nalazila u momentu prijema izvozne deklaracije.

 

 

POGLAVJE 3

 

DRUGE VRSTE TRETMANA ILI DOZVOLJENE CARINSKE  UPOTREBE

 

Sekcija 1

Slobodne zone i slobodna skladista

 

A  Opste napomene

 

Član 165

 

Slobodne zone i slobodna skladista predstavlaju deo Kosova ili prostorije unutar Kosova ili druge odvojene prostorije u kojima:

 

a)       Ne-kosovska roba, sa ciljem sprovodjenja uvoznih dazbina i mera trgovacke uvozne politike, smatra se da se ne nalazi na Kosovo, pod uslovom da nije stavljena u slobodan promet ili da nije stavljena u jedan drugi carinski postupak i nije upotrebljena ili konsumirana pod drugim uslovima od onih predvidjenih carinskim propisima,

 

b)       Kosovska roba za koju su donete posebne odredbe Kosovskim propisima, koja zbog stavljanja u slobodnu zonu ili u slobodno skladiste uzivaju povoljnosti koje su predvidjene za izvoz roba.

 

Član 166

 

1. Vlada Kosova u konsultaciji sa Carinom, moze odrediti slobodne zone ili ovlastiti   osnivanje slobodnih skladista u raznim delovima Kosova.

 

2. Vlada Kosova u konsultaciji sa Carinom, odredjuje povrsinu svake pokrivene zone. Prostor odredjen za slobodno skladiste treba se odobriti od strane Carine.

 

3.  Slobodne zone sa izuzetkom onih odredjenih Članom 168 treba da su ugradjene,Carina utvrdjuje ulazne i izlazne prelaze za svaku slobodnu zonu ili slobodnu skladiste.

 

4. Izgradnja bilo kakvog objekta u slobodnoj zoni zahteva prethodno odobrenje od strane Carine.

 

Član 167

 

1. Granice, ulazni i izlazni prelazi, slobodne zone i skladista, osim onih utvrdjenih u smislu Člana 168 povdrgavaju se carinskom nadzoru.

 

2. Lica i transportna sredstva koja ulaze i izlaze iz slobodne zone ili skladista mogu se podvrgnuti carinskoj kontroli.

 

3. Prilaz slobodnoj zoni ili skladistu moze se zabraniti licima koja ne pruzaju potrebne garancije za postovanje odredbi ovog Zakonika.

 

4. Carina moze kontrolisati robu koja ulazi, izlazi ili ostaje u slobodnoj zoni ili skladistu.

 

Da bi se omogucilo sprovodjenje ovih kontrola kopija prevozne isprave koja prati robu na ulazu ili izlazu ce se predati ili drzati od strane Carine, od bilo kojeg lica kojeg za ovu namenu odredjuje Carina. Kada je potrebno da se vrse takve kontrole roba se stvalja na raspologanje Carini.

 

Član 168

 

1. Carina moze da odredi  slobodne zone u kojima se obavaljaju carinske kontrole i druge fomalnosti i gde se primenjuju odredbe u vezi sa carinskom dugom, u skladu sa zahtevima postupka carinskog skladistenja.

 

Članovi 170, 175 i 178 nece se primenjivati u ovim slobodnim zonama.

 

2. Upucujujce odredbe Člana 41, 42 i 202 ne primenjuju se za slobodne zone  navedene u stavu 1.

 

B. Smestaj robe u slobodnu zonu ili slobodno skladiste

 

Član 169

 

U slobodnoj zoni ili slobodnom skladistu mogu se smestiti i kosovske i ne-kosovske robe.

 

Ipak, Carina  moze zahtevati da robe koje su opasne ili koje mogu ostetiti druge robe ili koje zbog drugih razloga zahtevaju posebne uslove, da se smeste u prostorijama posebno opremljenim  da bi odgovarale navedenim zahtevima.

 

 

Član 170

 

1. Ne prejudicirajuci odredbe Člana 167 (4) roba koja ulazi u slobodnu zonu ili skladiste ne mora se prijaviti Carini i za istu se ne podnosi carinska deklaracija.

 

2.Roba se prijavljuje Carini i podleze carinskim formalnostima samo kada;

 

a)Je stavljena u carinski postupak koji se razduzuje kada ova roba ulazi u slobodnu zonu ili skladiste, ipak, kada odgovarajuci carinski postupak omogucava oslobadjanje od obaveze za prijavlivanje robe, takvo prijavlivanje se nece zahtevati.

 

b) Je smestena u slobodnoj zoni ili slobodnom skladistu radi sprovodjenja odluke koja omogucava povracaj ili gasenje uvoznih dazbina za tu robu,

 

c) je povlascena merama iz Člana 160 (b)

 

3. Carina moze zahtevati da bude obavestena o robi koja podleze izvoznim dazbina ili drugim odredbama izvoza.

 

4. Na osnovu zahteva zainteresovanih lica, Carina potvrdjuje kosovski i ne-kosovski status robe smestene u slobodnoj zoni ili skladistu.

 

 

C. Funksionisanje slobodnih zona i slobodnih skladista

 

Član 171

 

Ostajanje robe u slobodnoj zoni ili skladiste ne podleze vremenskim ogranicenjima.

 

 

 

 

Član 172

 

1. Obavalanje bilo koje industriske, trgovacke ili usluzne delatonsti u slobodnoj zoni ili skladistu odobrava se prema uslovima predvidjenim ovim zakonikom. Za obavljanje ovih delatnosti, Carina treba unapred da se informise.

 

2. Carina moze uspostaviti zabranu ili odredjena ogranicenja navedenih delatnosti u stavu 1, imajuci u vidu vrstu roba i potrebu njihovog carinskog nadzora.

 

3. Carina moze zabraniti obavljanje aktivnosti u slobodnoj zoni ili skladistu licima koji ne pruzaju potrebne garancije za postovanje odredaba iz ovog Zakonika.

 

 

Član 173

 

Ne kosovska roba smestena u slobodnoj zoni ili skladistu za vreme njenog smestaja moze se;

 

a) pustiti u slobodan promet prema predvidjenim uslovima za ovaj postupak u smislu Člana 177,

 

b) da se izlozi uobicajenim oblicima tretmana pomenutim u Članu 114 (1) bez odobrenja,

 

c) staviti u postupak unutrasnje obrade, prema uslovima predividjenim za ovaj postupak,

 

d) staviti u postupak prerade pod carinskom kontrolom prema uslovima predvidjenim za ovaj postupak,

 

e) staviti u postupak privremenog uvoza prema uslovim predividjenim za ovaj postupak,

 

f) da se ustupi  u smislu Člana 180

 

g) da se unisti pod uslovom da odgovorno lice pruzi Carini sve informacije koje se smatraju za potrebnim.

 

Kada se roba stavlja u jedan od navedenih postupaka iz stava (c),(d) ili (e), Carina preduzima predvidjene mere kontrole koje su potrebne da se upozna sa uslovima postupanja i carinskog nadzora slobodnih zona i skladista.

 

Član 174

 

Kada se ne primenjuje Član 173 kosovska i nekosovska roba navedena u Članu 165 (b) ne moze se konzumirati niti upotrebiti u slobodnim zonama ili skladistima.

 

 

Član 175

 

1. Sva lica koja obavljaju jednu delatnost koja se nadovezuje sa cuvanjem, obradom preradom, prodajom ili kupovinom robe u jednoj slobodnoj zoni ili skladistu treba da vode evidencije sa podacima na nacin koji zahteva Carina. Robe se registruju u evidenciji podataka odmah nakon ulazaka u prostorije pomenutog lica. Beleske i evidencija treba da se vode na taj nacin koji omogucava Carini, prepoznavanje robe i pracenje njenog kretanja.

 

2.Kada se roba pretovaruje unutar slobodne zone dokumentacija za ovaj pretovar drzi se na raspolaganje Carine. Kratkorocno cuvanje robe radi njenog poretovara naziva se Sastavni deo tovara.

 

D. Kretanje robe iz slobodnih zona ili skladista

 

Član 176

 

Ne prejudicirajuci sprovodjenje posebnih odredbi usvojenih carnskim zakonikodavnstvom koje uredjuje posebne oblasti, roba koja napusta jednu slobodnu zonu ili skladiste moze se;

 

a) Izvoziti ili ponovno izvoziti sa Kosova ili

 

b) Da se dopremi u drugi deo Kosova.

 

 

Odredbe poglavlja III sa izuzetkom Člana 53 do 57 koje se odnose na kosovsku robu, primenjivace se i za robu odpremljenu u druge delove Kosova, sa izuzetkom robe koja izlazi iz te zone vazdusnim putem ne podlezuci tranzitnom postupku ili nekom drugom carinskom postupku.

 

 

Član 177

 

 

1. Kad nastane carinski dug koji se odnosi na nekosovsku robu i kada se njegova carinska vrednost zasniva na stvarno placenu ili platljivu cenu, koja obuhvaca troskove skladistenja ili cuvanje robe, dok ona stoji u slobodnoj zoni ili skladistu, ovi troskovi ne uracunaju se u carinsku vrednost, ukoliko su posebno prikazani, odvojeno od stvarno placene cene ili cenu koju treba platiti za tu robu.

 

2. Kad navedena roba je presla u jednu slobodnu zonu ili skladiste u jendom od uobicajenih oblika tretmana u smislu Člana 114.1, priroda robe, carinska vrednost i kolicina robe, koje treba imati u vidu prilikom odredjivanja iznosa uvoznih dazbina, na zahtev deklaranta i pod uslovom da je njeno tretiranje obuhvaceno u izdatom ovlascenju u skladu sa stavom 3 tog Člana su iste sa onim koje bi se za takvu robu primenile u vreme naznacenom Članom 212, ukoliko roba nije podvrgnuta gore navedenom tretmanu. Ipak, izuzeci iz ove odredbe bice utvrdjeni Upravnom upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

                                                                          Član 178

 

1.Kada roba ulazi ili se vraca na drugi deo Kosova ili se stavlja pod jedan carinski postupak, uverenje pomenuto u Članu 170 (4) sluzi kao dokaz o kosovskom ili nekosovskom statusu ove robe.

 

2. Kada iz uverenja ili na neki drugi nacin ne moze se dokazati da roba ima kosovski ili nekosovski status ta roba se smatra;

 

a) kosovskom robom sa ciljem primene izvoznih dazbina i izvoznih licenci ili izvoznih mera predvidjenih trgovinskim politikama,

 

b) kao nekosovska roba u svim drugim slucajevima.

 

 

Član 179

 

Carina treba da utvrdi da se propisane odredbe za izvoz i ponovni izvoz se postuju, kada roba je izvezena ili ponovno izvezena iz slobodne zone ili skladista.

 

 

Sekcija 2

 

PONOVNI IZVOZ, UNISTENJE I USTUPANJE ROBE

 

Član 180

 

1. Ne- kosovska roba moze se:

 

-        Ponovo izvoziti sa Kosova,

 

-        Da se unisti,

 

-        Da se ustupi u korist carine kada je to predvidjeno propisima.

 

2. Ponovni izvoz zahteva sprovodjenje propisanih fomalnosti za udalavanje robe obuhvatajuci time i mere trgovacke politike.

 

Slucajevi kada se nekosovska roba moze staviti pod sistemom obustave sa ciljem da se ne sprovedu mere trgovacke politike za izvoz ce se odrediti Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

3. Osim slucajeva odredjenim Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika prilikom ponovnog izvoza ili unistenja, Carina treba biti prethodno obavestena. Carina zabranjuje ponovni izvoz ukoliko je to predvidjeno formalnostima ili merama predvidjenim podstavom 1 stava 2. Kada je roba stavljena u carinski postupak sa ekonomskim dejstvom je namenjena za ponovni izvoz  treba se podneti carinska deklaracija u smislu Člana 63 do 82. U ovim slucajevima primenice se se stav 163 (3), (4).

 

Ustupanje robe vrsi se u skladu sa zakonikskim odredbama na snazi.

 

4.  Troskove unistenja ili ustupanja robe ne snosi carina.

 

5.  Svi ostaci i odpad koji proizilazi nakon unistenja ce se podvrgnuti dozvoljenom carinskom postupku koji se predvidja za nekosovske proizvode.

 

Oni ostaju pod carinski nadzor do roka utvrdjenim Članom 41 (2).

 

 

 

GLAVA V

 

ROBA KOJA SE UDALJAVA SA KOSOVA

 

Član 181

Roba koja se udaljva sa Kosova podleze carniskom nadzoru. Ona podleze carinskom nadzoru u skladu sa vazecim propisima. Ista se udaljava sa Kosova kada je potrebno preko putnih pravaca  koji su odredjeni od strane carine, u skladu sa popisanim postupcima.

 

 

 

POGLAVLJE 1

 

POVLASCENE OPERACIJE

 

OSLOBODJENJE OD CARINSKIH DAZBINA

 

Član 182

 

Slucajevi u kojima i uslovi pod kojima u posebnim okolnostima se odobrava oslobodjenje od uvoznih dazbina ili izvoznih dazbina, kada roba je postena u slobodan promet ili je izvezena utvrdjeni su Aneksom A i D u prilogu ovog Zakonika.

 

 

KAPITULLI 2

 

VRAĆENA ROBA

 

Član 183

 

1. Kosovska roba koja nakon sto je izvezena sa carniske teritorije Kosova, se ponovno vraca na Kosovo i stavlja u slobodan promet u roku od tri godine, na zahtev zainteresovanog lica povlascuje se izuzecem od uvoznih dazbina.

 

Ipak:

 

a)       Trogodisnji period moze se produziti imajuci u vidu posebne uslove,

 

b)       Kada pre izvoza sa Kosova vracena roba je bila pustena u slobodan promet sa umanjenim ili nula dazbinama uvoza, zbog njene posebne upotrebe tada se izuzece od dazbina prema stavu jedan odobrava samo  ako se roba ponovno uveze za istu svrhu.

 

Kada se promeni svrha za koju se roba uvozi, iznos uvoznih dazbina koja se treba platiti za ovu robu se umanjuje, umanjujuci svaki iznos placen za robu kada se ona pusti u slobodan promet po prvi put. Ukoliko zadnji iznos je veci od onog koji je placen u trenutku pustanje robe u slobodan promet robe koja se ponovno vraca, povracaj se ne odobrava.

 

2. Izuzimanje od carinskih dazbina navedenih u stavu jedan nece se odobriti za;

 

a)       Robu izvezenu sa Kosova u postupku spoljne prerade, izuzev slucajeva kada ta roba ostaje u istom stanju u kojem je izvezena.

 

b)  Roba koja je podvrgnuta merama koja obuhvataju njihov izvoz u druge zemlje, okolnosti i uslovi pod kojima ovaj zahtev moze sprovesti utvrdjuju se Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

 

Član 184

 

Izuzece od carinskih dazbina predvidjenim Članom 183 se odobrava samo ako je roba ponovno uvezena u istom stanju u kojem je izvezena. Okolnosti i uslovi pod kojima se ova mere moze se ne primeni, utvrdjuju se Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

Član 185

 

Član 183 i 184 ce se primenjivati sa odgovarajucim izmenama i za kompenzacione proizvode koji su izvezeni ili ponovno izvezeni nakon postupka unutrasnje obrade.

 

Iznos uvoznih carinski dazbina koje se zahtevaju propisima odredice se na osnovu primene propisa za postupak unutrasnje obrade, tako da datum ponovnog izvoza ce se smatrati kao datum pustanja robe u slobodan promet.

 

 

GLAVA VI

 

CARINSKI DUG

 

POGLAVLJE 1

 

GARANCIJA ZA POKRIVANJE CARINSKOG DUGA

 

Član 186

 

1. Kada u skladu sa carinskim propisima, Carina zahteva poolaganje garancije radi obezbedjenja placanja carinskog duga, garancija se izdaje od lica koje je odgovorno ili moze postati odgovorno za taj dug.

 

2.  Carina ce zahtevati da se za carinski dug polozi garancija.

 

3.  Carina moze odobriti da se garancija polozi od strane drugog lica koji nije isto lice od kojeg je zatrazena garancija.

 

4.  Kada lice koje ima ili je moglo imati carinski dug je neki javni autoritet ne zahteva se polaganje garancije.

 

5. Carina moze odustati od zahteva za polaganje garancije kada iznos za koji je potrebna garancija nije veci od 500 Euro.

 

Član 187

 

1. Kada carinski propisi predvidjaju da polaganje garancije bude alternativno, Carina zahteva polaganje takve vrste garanicje, kada proceni da nije sigurno, da ce se carinski dug koji je nastao ili koji ce  nastati ce se ispuniti u predvidjenom roku.

 

Kada navedena garancija se ne zahteva, Carina, nezavisno od toga moze zahtevati od lica navedenog u Članu 186 (1) da se obaveze da ce postovati obaveze koji je duzan ispuniti prema propisima.

 

2.  Navedena garancija iz gornjeg stava se zahteva;

 

-        U trenutku primene odredbi koje propisuju garanciju ili

 

-        U jednom naknadnom trenutku ukoliko Carina utvrdjuje da otpisivanje carinskog duga koji je nastao ili koji moze nastati nije sigurno da ce ispuniti u predvidjenom roku.

 

 

Član 188

 

Na zahtev lica navedenog u Članu 186 (1) ili (3) Carina ce odobriti  davanje jedne sveobuhvatne garancije da bi se pokrile dve ili vise operacija za koje je nastao ili moze nastati carinski dug.

 

 

Član 189

 

1. Kada carinski propisi previdjaju obavezno polaganje garanicije, Carina odredjuje iznos te garancije koja ce biti podjednaka:

 

-        Sa tacnim iznosom carinskog duga, kada se ovaj iznos moze tacno utvrditi u momentu kada se trazi garancija,

 

-        U drugim slucajevima maksimalni iznos prema proceni, Carine ukupnog duga koji je nastao ili moze nastati.

 

 

Kada se polaze sveobuhvatna garancija za carinski dug, koji se menja istekom vremena iznos ove garncije se utvrdjuje u visini koja omogucava pokrivanje carinskog duga u bilo koje vreme.

 

2. Kada carinski propisi predvidjaju polaganje fakultativne garancije i kada carina zahetva obelezje te garancije, iznos garancije ce se odrediti od strane Carina, na taj nacin sto nece prekoraciti visinu navedenu u stavu 1.

 

3. Uslovi i okolnosti pod kojima se moze poloziti pausalna garancija, utvrdice se Upravnim Upsutvom za sprovodjenje ovog Zakonika.

 

 

Član 190

 

 

Garancija se moze poloziti u obliku:

 

-        Novcanog obezbedjenja ili

-        Garancije

 

 

Član 191

 

1. Obezbedjenje u gotovom novcu ce se polagati u Euro valuti.

 

Iste vrednosti kao obezbedjenje u gotovom novcu se smatra:

 

-        Predaja jednog ceka cija se naplata garantuje od institucije koja je isti izdala i koja je prihvatljiva za Carinu,

 

-        Predajom svakog drugog instrumenta placanja koji je prihvatliv za carinu kao sredstvo placanja.

 

 

2. Garancija u obliku obezbedjenja u novcu ili u svakom drugom obliku placanja iste vredosnti treba se poloziti u skladu sa odredbama na snazi na Kosovu.

 

 

Član 192

 

Polagac garancije se pismeno obavezuje da ce solidarno sa duznikom ili licno izmiriti iznos carinskog duga garantovanog carnskog duga, koji treba platiti.

 

Polagac garancije treba da je neko trece lice sa boravistem na Kosovu i prihvatljiv za carinu.

 

Carina moze odbiti polagaca garancije ili vrstu polozene garancije kada nije sigurna  da se garantovani carinski dug nece izmiriti u predvidjenom roku.

 

 

 

Član 193

 

Lice od kojeg se trazi polaganje garancije moze odabrati vrstu garancije koju ce poloziti u skladu sa odredbama Člana 190.

 

Ipak, Carina moze odbiti prijem predlozene vrste garancije kada ona nije u saglasnosti sa pravilima odgovarajuceg carniskog postupka. Isto vazi i za predlozenu garanciju. Carina moze zahtevati da se vrsta odabrane garancije zadrzi za odredjeni period.

 

 

Član 194

 

1. Kada je predvidjeno odredbama Upravnim Upustva za sprovodjenje ovog Zakonika carina moze prihvatiti druge vrste garancije od onih navedenih u Članu 190 kada je sigurna da ce se carinski dug naplatiti.

 

Carina ce odbiti predlozenu garanciju od duznika kada ona smatra da takva garancija ne obezbedjuje naplatu carinskog duga.

 

2. Pod istim ogranicenjima navedenim u podstavu 2 stava 1, Carina moze prihvatiti novcano obezbedjenje i ako nisu ispunjeni uslovi iz Člana 191 (1).

 

 

Član 195

 

Kada Carina utvrdi da ponudjena garancija ne obezbedjuje, ili nije vise sigurna ili dovoljna da bi obezbedila naplatu carniskog duga u odredjenom roku, ona zahteva od lica navedenog u Članu 186 (1), a na osnovu njegove preporuke da obezbedi dodatnu garanciju ili da zameni predjasnju garanciju sa novom garancijom.

 

 

Član 196

 

1. Garancija se ne razduzuje dok se carinski dug za koji je garancija polozena se ne izmiri ili kada ne moze ponovno nastati. Garancija ce se razduziti cim se carinski dug otpise  ili ne moze ponovno nastati.

 

2. Kada se carinski dug delimicno otpise ili moze nastati samo u vezi sa jednim delom iznosa koji je obezbedjen, na zahtev zaineteresovanog lica razduzuje se samo odgovarajuci deo garancije, sa izuzetkom slucaja kada  navedeni iznos ne opravdava ovaj postupak.

 

Član 197

 

Izuzeci od odredbi iz ovog odeljka propisace se upravnim uputsvom za sprovodjenje ovog zakonika a u skladu sa medjunarodnim konvencijama.

 

POGLAVLJE 2

 

NASTANAK JEDNOG CARINSKOG DUGA

 

Član 198

 

1. Carinski dug prilikom uvoza nastaje:

 

a)       U trenutku pustanja robe u slobodan promet koja podleze uvoznim dazbinama ili

 

b)       U trenutku stavljanja ove robe u postupak privremenog uvoza sa delimicnim oslobadjanjem od uvoznih dazbina.

 

2.Carinski dug nastaje u vreme prijeme odgovarajuce carinske deklaracije.

 

3. Duznik je sam deklarant. U slucajevima posrednog zastupanja to je lice u ciju korist se podnosi carniska deklaracija.

 

Kada carinska deklaracija u vezi sa nekim postupkom navedenim u stavu 1 se sacinjava na osnovu podataka koji ukazuju da deo ili ceo iznos carniskih dazbina koje treba platiti nije naplacen, lica koja su pruzila potrebne podatke za sacinjavanje deklaracije i ona koja su bila u saznanju, ili  objektivno su trebali biti u saznanju da su ti podaci netacni, mogu se smatrati takodje duznikom u skladu sa odredbama na snazi na Kosovu.

 

 

Član 199

 

1. Carinski dug u uvozu nastaje prilikom;

 

a)       nezakonikitim uvozom roba na Kosovu koje podlezu obavezi placanja uvoznih dazbina ili

 

b)       nezakonikitim uvozom takve robe u drugim delovima Kosova a koja je smestena u slobodnoj zoni ili slobodnom skladistu.

 

Nezakonikitim uvozom  podrazumeva se svaki uvoz roba koji je u suprotnosti sa odredbama Člana 42 do 45 i 176 (b).

 

2.Carinski dug nastaje u momentu kada se roba unosi na nezakonikit nacin.

 

3. Duznik ce biti;

 

a)       lice koje je robu nezakonikiti unelo,

 

b)       svako lice koje je ucestvovalo u nezakonikitom unosenju robe i koje je u saznanju, ili objektivno je trebalo znati da se radi o nezakonikitom ulasku robe i

 

c)       svako lice koje kupuje ili drzi navedenu robu i koje u trenutku kupovine ili drzanja robe je znalo, ili objektivno je trebalo znati da je ta roba nezakonikito uneta.

 

Član 200

 

1. Uvozni Carinski dug nastaje prilikom nezakonikitog izbegavanja robe sa carinskog nadzora  koja podleze obavezi placanja uvoznih dazbina.

 

2.  Carinski dug nastaje u trenutku kada se roba izuzme iz carinskog nadzora.

 

3. Duznik ce biti;

 

a)       lice koje izuzme robu sa carninskog nadzora

 

b)       svako lice koje ucestvuje u ovom izuzimanju i koji zna ili objektivo je mogao znati da je roba izuzeta iz carinskog nadzora,

 

c)       svako lice koje kupuje ili drzi navedenu robu i koje u trentku kupovine ili drzanja robe zna, ili objektivno je mogao znati da je ta roba izuzeta sa carinskog nadzora i

 

d)       kada je potrebno, lice od kojeg ze zahteva da ispuni obaveze koje nastaju prilikom privremenog cuvanja robe ili prilikom primene  carinskog postupka pod koji je roba stavljena.

 

Član 201

 

1. Uvozni carinski dug nastaje prilikom:

 

a)       Neispunjenja jedne od obaveza koje nastaju prilikom privremenog smestaja ili prilikom koriscenja carinskog postupka pod kojim je stavljena roba koja podleze uvoznim dazbinama, ili

 

b)       Neizvrsenja jednog od uslova odredjenih za stavljanje robe u taj postupak ili za odobrenje prava na umanjeno ili nula placanje carinskih obaveza, zbog  posebne upotrebe robe, u slucajevima kada su ti uslovi  drugaciji od onih navedenim u Članu 200, osim ako se ustanovi da  ove manjkavosti nisu imale veliki uticaj u tok redovnog postupka privremenog smestaja ili odgovarajuceg carinskog postupka.

 

2. Carinski dug nastaje u momentu kada se prekida ispunjenje obaveze, cije neispunjenje dovodi do nastanka  carinskog duga, ili u momentu stavljanja robe u odgovarajuci carinski postupak, ako se naknadno ustanovi da uslov koji regulise stavljanje robe u taj postupak ili odobrava umanjenje ili nula takse uvoznih dazbina, na osnovu njihove posebne upotrebe, stvarno nije bio ispunjen

 

3. Duznik je lice koji prema datim okolnostima je obavezan da ispuni obaveze koje nastaju u vezi sa robom koja podleze placanju uvoznih dazbina i koja proizilaze iz njihovog privremenog smestaja, ili zbog primene carinskog postupka u kojem je roba stavljena  ili da postupi u skladu sa uslovima kojima se predvidja stavljanje robe u taj postupak.

 

Član 202.

 

1. Uvozni carinski dug nastaje tokom konzumiranja ili upotrebe robe u slobodnoj zoni ili skladistu, koja podleze obavezi placanja uvoznih dazbina pod drugim uslovima od onih predvidjenih propisima na snazi.

 

Kad roba nestane i kada njen nestanak se ne moze opravdati na ubedljiv nacin, Carina ce ovu robu smatrati kao konzumiranu robu ili kao robu upotrebljenu u slobodnoj zoni ili skladistu.

 

2. Dug nastaje u trenutku kada se roba konzumira ili se po prvi put upotrebi pod razlicitim uslovima od onih predvidjenih propisima na snazi.

 

3. Duznik je lice koje je konzumiralo ili upotrebilo robu i svako lice koje je ucestvovalo u konzumiranju ili upotrebi i koje je znalo, ili je objektivno moglo znati da je roba konzumirana ili je upotrebljena u drugim uslovima od onih predvidjenim propisima na snazi.

 

Kada carina nestalu robu smatra kao konzumiranu, ili upotrebljenu u slobodnoj zoni ili skladistu nije moguce sprovesti napred navedeni stav, tada lice koje treba da izmiri carinski dug je lice za koje je Carina  znala da je zadnji bio u posed takve robe.

 

 

Član 203

 

1. Ne prejudicirajuci Član 199 i 201 (1) (a) smatra se da nije nastao uvozni carinski dug za odredjenu robu kada zainteresaovano lice dokaze da neispunjenje uslova koji proizilaze iz;

 

a)       odredbi Člana 42 do 45 i 176 (b) ili

 

b)       drzanja navedene robe pod privremeni smestaj ili,

 

c)       koriscenje carniskog postupka pod kojim je stavljena roba,

 

rezultira iz potpunog unistenja ili nepovratnog gubitka ove robe zbog same prirode robe ili zbog nepredvidljivih okolnosti ili vise sile ili kao posledica ovlascenja izdatog od strane Carine.

 

Za potrebe ovog stava roba se smatra nepovratno izgubljena  kada je postala neupotrebljiva za bilo koga.

 

2. Takodje, smatra se da nije nastao uvozni carinski dug za robu pustenu u slobodan promet sa umanjenom ili nula stopom uvoznih dazbina, zbog njene posebne upotrebe i kada se ova roba izvozi ili ponovno izvozi uz odobrenje Carine.

 

Član 204

 

Kada u skladu sa Članom 203 (1)  smtra da carinski dug nije nastao za robu pustenu u slobodan promet, za robu sa umanjenom ili nula obavezom carinskih dazbina, zatim zbog njene posebne upotrebe, svaki ostatak ili otpad koji prizilazi iz ovog unistenja smatra ce kao nekosovska roba.

 

Član 205

 

Kada u skladu sa Članom 200 ili 201 nastane carinski dug za robu pustenu u slobodan promet, za robu sa umanjenom ili nula stopom uvoznih dazbina, za robu zbog njene poslednje upotrebu, placeni iznos u trenutku pustanje robe u slobodan promet umanjuje se iz iznosa carinskog duga.

 

Ova odredba sa potrebim izmenama ce se primeniti u slucajevima kada carinski dug nastane od otpada i ostataka koji proizilaze nakon unistenja takve robe.

 

Član 206

 

1. Izvozni carinski dug nastaje izvozom robe van Kosova koji je pokriven carinskom deklaracijom za robu koja podleze izvoznim dazbinama.

 

2. Carinski dug nastaje u momentu primanja carinske deklaracije.

 

3.  Duznik je deklarant. U slucaju posrednog zastupanja duznik je takodje lice za ciji racun je sacinjena deklaracija.

 

Član 207

 

1. Izvozni carinski dug nastaje udaljavanjem robe sa Kosova bez carinske deklaracije i koja podleze placanju izvoznih dazbina.

 

2. Carinski dug nastaje u momentu kada se roba efektivno udalji sa Kosova.

 

3. Duznik je;

 

a)       Lice koje udaljava robu i

 

b)       Svako lice koje je ucetvovalo u iznosenju robe i koji zna, ili objektivno je moglo znati da nije podneta carinska deklaracija iako je ista trebala se podneti.

 

 

Član 208

 

1. Izvozni carinski dug nastaje kada se ne postuju uslovi pod kojima se roba iznosi sa Kosova sa potpunim ili delimicnim izuzimanjem od izvoznih dazbina.

 

2. Dug nastaje u trenutku kada roba stigne u drugu destinaciju od one za koju je odobreno njeno iznosenje sa Kosova sa potpunim ili delimicnim izuzimanjem od izvoznih dazbina, ili u slucaju kada Carina nije u stanju da tvrdi vremenski rok kada istice zadnji rok da bi utvrdila ili dokazala da su ispunjeni predvidjeni uslovi za izuzimanje od izvoznih dazbina.

 

3. Duznik je deklarant robe a u slucaju posrednog zastupanja duznik je takodje i lice za ciji je racun podneta deklarcija.

 

Član 209

 

Carinski dug naveden u Članu 198 do 202 i 206 do 208 nastaje i nadovezuje se za robu koja podleze merama zabrane ili ogranicenja svake vrste uvoza ili izvoza. Ipak, carinski dug ne nastaje nezakonikitim unosenje na Kosovu falsifikovanih kovanica ili narkotika i psikotropskih srestava, koje ne spadaju u ekonomski krug strogog nadgledanja od strane Carine, tezeci njihovoj upotrebi za medicinske i naucne ciljeve. Sa ciljem sprovodjenja kaznenih propisa za carinske povrede, Carinski dug smatra se da je nastao kada carinske obaveze predstavlaju osnovu za izricanje sankcija ili kada postojanje carinskog duga predstavlja osnovu za krivicno gonjenje prema krivicnom zakoniku.

 

 

Član 210

 

Kada carinski propisi predvidjaju ovlasceni tarifski tretman robe, zbog njihove prirode ili zbog njihove posebne upotrebe, ili izuzimanje ili potpuno ili delimicno oslobadjanje od uvoznih ili izvoznih obaveza prema Članu 25, 86, 148, ili 202 do 185, takvo ovlasceno tarifno tretiranje, izuzimanje ili oslobadjanje, takodje se primenjuje kada carinski dug nastaje po Članu 199 do 202, 207 ili 208, pod uslovom da ponasanje zainteresaovanog lica ne predstavlja prevaru ili nepostenu radnju ili ociglednu nepaznju, i kada obezbedjuje dokaze da ispunjava druge uslove za primenu povlascenog tretmana, izuzimanje ili oslobadjanje.

 

Član 211

 

Kada za izmirenje carinskog duga su odgovorna nekoliko lica  oni su zajednicki i individualno odgovrni za isplatu takvog duga.

 

 

Član 212

 

1. Osim slucajeva izricito predvidjenih ovim zakonikom i ne prejudicirajuci stav 2, iznos uvoznih dazbina ili izvoznih dazbina primenljivih za robu se utvrdjuje na osnovu pravila taksiranja, koja odgovaraju ovoj robi u momentu kada nastane odgovarajuci carinski dug.

 

2. Kada nije moguce tacno utvrditi kada je carinski dug nastao, momenat koji se uzima u obzir za utvrdjivanje pravila taksiranja pogodne za doticnu robu je momenat kada Carina zakljuci da je roba, u takvom stanju da je za nju nastao carinski dug.

 

Ipak, kada raspoloziva informacija dozvoljava Carini da  zakljuci da je carinski dug nastao pre nego sto je dosla do navedene konstatacije, iznos uvoznih dazbina ili  izvoznih dazbina platljivih za navedenu robu se utvrdjuje na osnovu elemenata taksiranja robe u ranijem vremenskom momentu  kojemu se prepisuje carinski dug a na osnovu raspolozivih informacija.

 

3. Kompenzaciona kamata se primenjuje u skladu sa primenljivom stopom u Kosovskom monetarnom trzistu ili  finansijskom trzistu da bi se predupredio neopravdani finansijski dobitak posredstvom odgadjanja datuma u kojem nastaje carinski dug ili se vrsi proknjizavanje.

 

 

Član 213

 

1. Carinski dug nastaje:

 

a)       U mestu gde se obavljaju poslovi za koje on nastaje,

 

b)       Kada nije moguce utvrditi to mesto, smatra se da je carinski dug nastao u mestu gde Carina zakljuci, da je roba u takvom stanju da je nastao carinski dug,

 

c)       Ako je roba usla u carnski postupak koji nije razduzen i mesto nije utvrdjeno prema stavu (a) i (b), unutar predvidjenog vremenskog roka, ako je potrebno, Uprvnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika ce se utvrditi da je carniski dug nastao u mestu gde je roba stavljena na ovaj postupak ili u mestu gde roba ulazi na Kosovu u ovaj postupak.

 

2.  Kada podaci sa kojima raspolaze Carina joj omoguce da je carinski duga nastao kada je roba bila na drugom mesto i ranijeg datuma,  carinski dug smatra se da je nastao u mestu gde se prethodno nalazila, kada se moze utvrditi postojanje carinskog duga.

 

 

Član 214

 

1. Za slucajeve za koje postoji sporazum izmedju Kosova i drugih zemalja gde se predvidja davanje povoljnijeg tarifnog tretmana za uvoz roba kosovskog porekla, prema ovim sporazumima a pod uslovom da je ta roba dobijena u postupku unutrasnje obrade, ne kosovska roba koja je sadrzana unutar navedene robe podvrgava se naplati uvoznih dazbina, dok potrvda  potrebnih dokumenata za omogucavanje povoljnijeg tarifnog tretmana iz tih zemalja, prouzrokuje nastanak carinskog duga u uvozu.

 

2. Carinski dug nastaje u momentu kada Carina primi izvoznu deklaraciju za doticnu robu.

 

3. Duznik je deklarant. U slucaju posrednog zastupanja duznik je lice za ciji racun je sacinjena deklaracija.

 

4. Iznos uvoznih dazbina koji je jednaka sa carninskom dugom odredice se pod istim uslovima kao u slucaju kada carinski dug nastaje od prijema, istog datuma kao u dkelaraciji za pustanje robe u slobodan promet a u cilju zatvaranja postupka za unutrasnju obradu.

 

 

POGLAVJE 3

 

NAPLATA IZNOSA CARINSKOG DUGA

 

Sekcia 1

 

Knjizenje i saopstavanje iznosa obaveza duznika

 

Član 215

 

1. Svaki pojedinacan iznos uvoznih ili izvoznih dazbina koji nastaje iz jednog carinskog duga od sada pa nadalje ce se nazivati "Iznos dazbina" i  obracunati od strane Carine cim se bude raspolagalo  sa potrebnim podacima i proknjizi  se u knjigovostvene knjige ili u svakom drugom istoventnom obliku ( racunovodstvo).

 

2. Podstav 1 se ne primenjuje:

 

a)       kada se pojavi jedna privremena anti-damping dazbina,

 

b)       Kada iznos dazbina koje treba platiti je veci od onog utvrdjenog na osnovu obavezne informacije,

 

c)       Kada odredbe usvojene u saglasnosti sa Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika, zahtevaju od Carine da odustane od evidentiranja iznosa dazbina manjih od utvrdjenog iznosa.

 

Carina moze umanjiti iznos dazbina koje prema Članu 219 (3) nisu mogle se saopstiti duzniku nakon isteka dozvoljenog roka.

 

2.Carina odredjuje prakticne procedure za evidentiranje iznosa carinskih dazbina u racunovodstvo. Ovi postupci mogu se menjati zavisno od okolnosti pod kojima je carinski dug nastao i kada je Carina sigurna da ce se navedeni iznosi platiti, imajuci u vidu uslove pod kojima je nastao carinski dug.

 

 

Član 216

 

1. Kada jedan carinski dug nastaje kao posledica prijema deklaracije za stavlanje robe u odedjeni carinski postupak, drugaciji od odobrenog privremenog uvoza  sa delimicnim oslobodjenjem od uvoznih dazbina, ili od svakog drugog akta koji ima isto pravno dejstvo sa ovim prijemom, iznos koji je jednak  sa ovim carinskim dugom ce se evidentirati u racunovostvo cim se obracuna, a najdalje do drugog dana nakon pustanja robe u slobodan promet.

 

Ipak, pod uslovom da je obezbedjeno placanje ukupan iznos dazbina za svu pustenu robu za isto lice u jednom odredjenom roku od strane Carine, koji ne moze biti duzi od 31

 

dana, moze se obuhvatiti u evidenciji prilikom isteka toga roka. Evidencija u racunovodstvo ce se obaviti u roku od pet dana od dana isteka tog roka.

 

2. Kada se predvidja da se pustanje robe moze  vrsiti pod uslovom da su ispunjeni odredjeni uslovi predvidjeni  propisima na snazi, od koji zavisi utvrdjivanje carinskog duga ili njegovo evidentiranje u racunovodstvo, sto se treba obaviti najdalje dva dana od dana koji je odredjen za ispunjenje carinskog duga i dazbina koje nastaju iz tog duga.

 

Ipak, kada carinski dug koji se odnosi na privremenu anti-damping dazbinu, ove dazbine ce se proknjiziti u racunovodstvo u roku od dva meseca nakon objavljivanja propisa koji odredjuju zavrsnu anti-damping taksu u Sluzbenom Listu Kosova.

 

3. Kada nastaje jedan carinski dug pod drugim uslovima od onih navedenih u stavu jedan, odgovarajuci iznos dazbina ce se proknjiziti u racunovodstvo u roku od dva dana od dana kada Carina ce biti u stanju;

 

a)       Da obracuna iznos odgovarajucih dazbina i

 

b)       Da utvrdi ko je duznik.

 

 

Član 217

 

Zakonikski rok za knjizenje u racunovodstvo predvidjen Članom 216 moze se produziti kada posebne okolnosti ometaju Carinu da postuje predvidjeni rok.

 

 

Član 218

 

1. Kada iznos dazbina koje nastaju od jednog carinskog duga nije evidentiran u racunovodstvo u skladu sa Članom 216 i 218 ili je proknjizen manjom vrednoscu od zakonikski predvidjenih dazbina, iznos dazbina koje se trebaju platiti ce se proknjiziti u racunovodstvo u roku od dva dana od dana kada je Carina saznala za situaciju i kada je u mogucnosti da obracuna iznos koji treba platiti i utvrdi duznika ( naknadno zavodjenje). Ovaj vremensi rok moze se produziti u skladu sa Članom 217.

 

2. Sa izuzetkom slucajeva predvidjenim u drugom i trecom podstavu Člana 215 ( 1) naknadno zavodjenje nece se obaviti kada;

 

a)       pocetna odluka da se dazbine ne evidentiraju u racunovodstvo ili da se evidentiraju u umanjenom iznosu od dazbina predvidjenih zakonikom je doneta na osnovu opstih odredaba, koje su naknadno ponistene jednim Sudskim resenjem,

 

b)       Iznos dazbina koje treba platiti nije bio zaveden u racunovodstvo kao posledica greske od same Carine koju, iz objektivni razloga lice koje je bilo duzno da uplati nije moglo otkriti, pod uslovom da ovo lice je delovalo u dobroj nameri i da je postovao sve propise predvidjene zakonodavstvom na snazi sto se tice carinske deklaracije,

 

 

Kada povlasceni status robe se utvrdjuje na osnovu sistema administrativne saradnje sa Carinom duge zemlje, izdavanje jednog uverenja od strane carine, ukoliko se utvrdi da je ista netacna, predstavlja jednu gresku koja objektivno nije se mogla otkriti za nemene prvog podstava.

 

Pitanje jednog netacnog uverenja,  ipak ne predstavlja gresku ako se ono zasniva na netacnim cinjenicama prikazanim od strane izvoznika, osim kada je jasno da organ koji je izdao to uverenje je znao ili je morao znati da roba ne ispunjava odredjene uslove da bi stekla povlasceno tretiranje.

 

Lice koje je duzno izvrsiti uplatu moze se braniti da je postupio sa dobrom namerom kada moze dokazati da u toku obavljanja trgovacke aktivnosti se potrudio da obezbedi ispunjavanje svih uslova za ovlasceno tretiranje.

 

Ipak, lice koje podleze obavezi placanja ne moze se odbrantiti da je postupao sa dobrom namerom ako u Sluzbenom Listu Kosova je objavljeno da postoji opravdana sumnja u vezi sa tacnom primenom povolnijeg tretmana od zemlje povolnijeg tretmana robe.

 

c)       Odredbe Upravnog Upustva za sprovodjenje ovog Zakonika oslobadjaju carinu od naknadnog knjizenja iznosa dazbina koje su manje od utvrdjenog iznosa.

 

 

Član 219

 

1. Cim se iznos dazbina proknjizi u racunovodstvo isti se saopstava duzniku prema odgovarajucem postupku.

 

2.  Kada iznos dazbina koje treba platiti je proknjizen u carinskoj deklaraciji, Carina moze da zabelezi u deklaraciju da nema potrebe da izvrsi saopstenje, kako je propisano stavom 1, osim ako  odgovorajuci iznos dazbina se ne poklapa sa iznosom koji je utrvdila Carina.

 

Ne prejudicirajuci sa primenom drugog podstava Člana 216 (1), kada je koriscena mogucnost predvidjena prethodnim postavom, oslobadjanje robe od strane Carine ima isto dejstvo kao saopstenje iznosa proknjizenih dazbina prema duzniku.

 

3.  Saopstavanje iznosa carinskog duga prema duzniku ne moze se obaviti nakon isteka roka od 3 godine, racunajuci od dana kada je carinski dug nastao. Ovaj period se prekida podnosenjem zalbe prema Članu 292 i taj prekid traje za celo vreme trajanja zalbenog postupka.

 

4.  Kada carinski dug je rezultat jednog akta, koji u vreme kad je izvrsen prouzrokovao bi krivicno sudsko gonjenje, prema uslovima utvrdjenim propisima na snazi, iznos duga ce se saopstiti duzniku nakon isteka trogodisnjeg roka navedenog u stavu 3.

 

Sekcija 2

 

Rokovi i pustupci placanja iznosa carninskih dazbina

 

Član 220

 

1.  Iznos saopstenih dazbina prema Članu 226 se naplacuje od duznika pre pustanja robe.

 

2.  U slucaju nagomilavanja iznosa dazbina zavedenih u racunovodstvo prema uslovima predvidjenim u drugom podstavu Član 216 (1) iznos dazbina se naplacuje cim se  saopsti duzniku.

 

3.  Produzenje ovog roka moze se obaviti samo kada se utvrdi da odredjeno lice je dobilo kasno saopstenje i da kao posledica toga nije mogao izvrsiti uplatu u predvidjenom roku.

 

Produzenje roku, takodje se moze odobriti od strane Carine na zahtev duznika kada iznos dazbina koje treba platiti je posledica naknadne naplate. Produzenje ovog roka ne moze prekoraciti opravdano vreme koje je potrebno duzniku da preduzme potrebne mere za ispunjenje obaveze.

 

4.  Slucajevi i uslovi pod kojima se obustavlja obaveza duznika  za placanje dazbina mogu se utvrditi Upravnim Upsutvom za sprovodjenje ovog Zakonika;

 

a)       Kada se podnosi jedan zahtev za otpisivanje dazbina u skladu sa Članom 227, 229 ili 230 ili,

 

b)       Kada se roba zadrzi sa nemerom da se naknadno konfiskuje u skladu sa podstavom (c) ili (d) Člana 224 ili,

 

 

c)       Kada carinski dug je nasto po Članu 200 i kada postoje vise  duznika.

 

 

Član 221

 

Placanje ce se izvrsiti u gotovom novcu ili drugim efektivinim sretstvom placanja slicnim za otpisivanje duga u skladu sa propisima na snazi. Takodje moze se izvrsiti predujamom kreditnog balansa kada propisi na snazi dozvoljavaju takvu mogucnost.

 

 

Član 222

 

Iznos dazbina moze uplatiti i trece lice umesto duznika.

 

 

Član 223

 

1. Kada iznos dazbina koja treba platiti nije otpisan u predvidjenom roku;

 

a) Carina ce upotrebiti sve opcije prema propisima na snazi da bi obezbedila naplatu ovog iznosa, obuhvatajuci i zadrzavanje i zaplenu svake robe, svojine, vozila idr.

 

Upravnim Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika mogu se predvideti posebne odredbe u vezi sa garantom u postupku tranzita.

 

b) Kamata za kasnjenje  placa se i preko iznosa dazbina. Stopa kamate za kasnjenje moze biti veca od stope kreditne kamate.

 

2.Carina moze odustati od naplate kamate za kasnjenje;

 

a)       Kada zbog situacije duznika ce stvoriti ozbiljne ekonomske ili socjalne poteskoce,

 

b)       Kada iznos ne prelazi odredjeni nivo utvrdjen Upravnim Upustvom za sporovodjenje ovog Zakonika,

 

c)       Ili dazbine se placaju u roku od pet dana nakon isteka odredjenog roka za placanje.

 

3.  Carina moze odrediti:

 

a)       Minimalni rok za obracacuvanje kamate za kasnjenje,

 

b)       Minimlani iznos koji treba platiti kao kamatu za kasnjenje.

 

 

POGLAVLJE 4

 

GASANJE CARINSKOG DUGA

 

Član 224

 

1. Ne prejudicirajuci propise na snazi u pogledu zastarevanja carinskog duga i neispunjenja takvog duga, u slucaju nesposobnosti duznika da izvrsi uplatu, koju  dokazuje sudskim resenjem, carinski dug se gasi;

 

        a) kada se izvrsi uplata dazbina,

 

        b) kada se gasi iznos dazbina,

 

 c) Kada vezano za deklarisanu robu za jedan carinski postupak koji ima za posledicu placanje dazbina;

 

-        carinska deklaracija je proglasena nevazecom,

 

-        Kada roba, pre njenog oslobadjanja privremeno se zadrzi ili naknadno se zapleni, unisti prema Upustvima carine, unisti ili ustupi u smislu Člana 180, unisti ili se nepovratno izgubi, iz razloga koji se nadovezaju sa njihovom prirodom ili sa nepredviljivim okolnostima ili zbog vise sile,

 

 

 

 

 

 d)   Kada se roba za koju je nastao carinski dug u smislu Člana 199, se zadrzi nakon nezakonikitog ulaska i istovremeno ili naknadno se zapleni.

 

U slucaju zadrzavanja ili zaplene robe, carinski dug za potrebe krivicnih propisa koji se sprovode za carinska krivicna dela, smatra se da dug nije ugasen, kada prema Krivicnom Zakoniku Kosova carinske dazbine predstavlaju osnovu za odredjivanje sankcija ili carinski dug predstavlja osnovu za pokretanja krivicnog gonjenja.

 

 

Član 225

 

Carinski dug kao sto je navedeno u Članu 214 se gasi takodje kada se poniste obavljene formalnosti za omogucavanje povlascenog carinskog tretmana koji se odobrava u smislu Člana 214.

 

 

POGLAVLJE 5

 

POVRACAJ I GASANJE DAZBINA

 

Član 226

 

Definicije u nastavku imaju sledece znacenje:

 

a)       Povracaj - znaci potpuno ili delimicno vracanje uvoznih ili izvoznih dazbina koje su placene,

 

b)       Gasanje - podrazumeva odluku da se ne uplati ceo ili deo iznosa carinskog duga, ili odluku da se ponisti knjizenje iznosa, ili dela iznosa carinskih uvoznih ili izvoznih dazbina koje nisu placene.

 

 

Član 227

 

1.  Uvozne ili izvozne dazbine se vracaju kada se utvrdi da prilikom placanja ovaj iznos po propisima nije trebalo uplatiti ili ovaj iznos je proknjizen  u suprotnosti sa Članom 218 (2).

 

Iz naplate uvoznih ili izvoznih dazbina se odustaje kada se utvrdi da prilikom njihovog zavodjanja u racunovodstvo taj iznos po zakoniku nije trebalo uplatiti ili je zaveden u racunovodstvo u suprotnosti sa 218 (2).

 

Ne dozvoljava se vracanje ili gasanje dazbina u slucaju kada se dokaze da cinjenice koje su prouzrokovale placanje ili knjizenje iznosa, koji po zakoniku nije trebao uplatiti, je posledica namernog postupanja zainteresovanog lica.

 

2. Uvozne ili izvozne dazbine se vracaju ili se gase podnosenjem jednog zahteva nadleznoj carinckoj ispostavi u roku od tri godine. Ovaj rok pocinje da tece od dana kada je iznos dazbina saopsten duzniku.

 

Navedeni rok ce se produziti ukoliko zainteresovano lice dokaze da je bio sprecen da podnese zahtev u propisanom roku zbog vanrednih okolnosti ili vise sile.

 

Kada Carina otkrije da unutar ovog roka postoji jedna ili druga situacija koja se odnosi na prvi ili drugi podstav prvog stava, ona samoincijativno vrsi povracaj ili  odustane od njihove naplate.

 

Član 228

 

Uvozne ili izvozne dazbine ce se vratiti kada carinska deklaracija postane nevazeca nakon placanja dazbina. Povracaj se odobrava samo na zahtev zainteresovanog lica u okviru rokova odredjenim za podnosenje zahteva za ponistenje carinske deklaracije.

 

 

Član 229

 

1. Uvozne dazbine se vracaju ili se gase kada se utvrdi da iznos dazbina koji je proknjizen u racunovodstvo za robu stavljenu u odgovarajuci carinski postupak, koji uvoznik nije uplatio zbog toga sto u navedenom trenutku naznacen Članom 71 roba je bila u defektu ili se nije poklapala sa uslovima ugovora na osnovu kojeg je uvezena.

 

Kao roba sa defektom za potrebe prvog stava smatra se i roba koja je ostecena nakon njenog pustanja.

 

2.  Povracaj ili gasanje uvoznih dazbina ce se odobriti pod uslovom:

 

a)       da roba nije upotrebljena, osim pocetne upotrebe koja je bila neophodna da bi se utvrdio defekat ili se ne poklapa sa uslovima ugovora,

 

b)       Da se roba izvozi van Kosova.

 

Na zahtev zainteresovanog lica, Carina odobrava unistenje robe ili njeno stavljanje radi ponovnog izvoza, u postupak tranzita ili pod postupak carinskog skladistenja ili u slobodnu zonu ili stovariste, umesto da se izvozi.

 

U cilju njenog odredjivanja za carinsko dozvoljeno postupanje ili tretiranje ili njenu upotrebu opisanu u prethodnom podstavu, roba se smatra ne-kosovskom,

 

3.  Uvozne dazbine ne vracaju se ili se ne gase za robu koja pre njenog deklarisanja je privremeno uvezena radi testiranja, sa izuzetkom slucajeva kada se utvrdi cinjenica da je roba sa defektima ili se ne poklapa sa uslovima ugovora, sto se nije moglo otkriti prilikom testiranja.

 

4. Uvozne dazbine ce se vratiti ili ugasiti zbog razloga predvidjenih stavom jedan podnosenjem zahteva kod nadleznog carinskog ureda u roku od 12 meseci od dana kada iznos ovih obaveza je saopsten duzniku.

 

Ipak, Carina moze odbriti produzenje ovog roka zbog vanrednih okolnosti valjano obrazlozenih.

 

 

Član 230

 

1.  Uvozne i izvozne obaveze mogu su vratiti ili ugasiti u razlicitim situacijama od onih odredjenih Članom 227, 228 i 229 kada:

 

-        Se predvide sa Upravnom Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika,

 

-        Koje nastaju kao posledica okolnosti koje se ne mogu prepisati kao prevara ili ocigledna nepaznja odgovornog lica. Okolnosti pod kojima se moze sprovesti ova odredba  i postupci koji ce se sprovesti bice utvrdjeni Upravnom Upustvom za sprovodjenje ovog Zakonika. Povracaj ili gasenje mogu se podvrgnuti posbenim uslovima.

 

2.  Dazbine ce se vratiti ili ugasiti iz razloga navedenih u stavu 1 nakon podosenja zahteva ovlascenom carinskom uredu u roku od 12 meseci od dana kada je iznos dazbina saopsten duzniku.

 

Ipak, Carina moze odobriti produzenje ovog roka zbog vanrednih razloga valjano obrazlozenih.

 

Član 231

 

Uvozne ili izvozne obaveze se vracaju ili gase pod uslovima propisanim ovim poglavljem samo ako je iznos koji se treba vratiti ili gasiti je veci od iznosa utvrdjenog Upravnom Upustvom za sprovodjene ovog Zakonika.

 

Ipak, carina takodje moze odobriti zahtev za povracaj ili gasenje za jedan manji iznos.

 

 

Član 232

 

Povracaj uvoznih ili izvoznih dazbina od strane carine kao i kamata za kasnjenje uplacenih prilikom placanja tih obaveza ne dovodi do placanja kamate od strane Carine.

 

Ipak, kamata se naplacuje;

 

a)       Kada resenje za prihvatanje zahteva za povracaj nije izvrseno u roku od tri meseca od dana prijema resenja,

 

b)       Kada se to zahteva kosovskim propisima.

 

Iznos ove kamate obracunava se na takav nacin da bude jednak sa iznosom koji bi se platio za ovu namenu sa kosovskom valutom ili prema finansijskom trzistu.

 

 

Član 233

 

Kada se pogresno odustaje od naplate duga, ili kada se pogresno izvrsi povracaj iznosa dazbina, pocetni dug ostaje i dalje neizmiren. Placena kamata u smislu Člana 232 treba se vratiti.

           

GLAVA VII

 

OPSTE ODREDBE

 

POGLAVLJE 1

 

Član 234

Opis

 

Akciza je posebna dazbina koja opterecuje akciznu robu pustenu u promet na Kosovu.

 

 

Član 235

Tumačenje

U ovom poglavlju:

 

(a) "Odobreni registri" su bilo koji dokumenti koje je odobrio Generalni Direktor prema Članu 249,

                         

(b) "Ovlaščeni Trgovac akciznim proizvodima je fizičko ili pravno lice koje je prema Članu 248. ovlastio Carina da prima proizvode koji podležu  plaćanju akcize, kada  је tа akciza suspendovana prema suspenzionom aranžmanu, da bi on mogao da koristi te akcizna proizvode pri obavljanju svog posla,

 

(c) "Ovlašćeno skladište akciznih proizvoda" su prostorije za koje je odobrenje dala Carina prema  Članu 245. U kojima proizvod  koji podleže akcizi može da bude proizveden, prerađen, čuvan, primljen ili otpremljen u skladu sa suspenzionim aranžmanom od strane ovlaščenog lica ovlaščenog za skladištenje akciznih proizvoda,

 

(d) "Lice ovlaščeno za skladištenje akciznih proizvoda" је fizičko ili pravno lice koje je prema članu 246. Carina  ovlastila da proizvodi, prerađuje, čuva, prima ili otprema prema odobrenoj akciznoj stopi uskladištene proizvode koji podležu akcizi, ako  је ta akciza suspendovana prema suspenzionom aranžmanu u skladu sa onim uslovima koje može da donese Carina,

 

(e) "Kontrolna akcizna Markica" је tip fiskalne markice koja se stavlja na akcizni proizvod tako da pri otvaranju proizvoda dolazi do njenog cepanja.

 

(f) "Generalni Direktor" је Generalni Direktor Carine,

                         

(g) "Akcizni proizvod" је bilo koji proizvod koji podleže akcizi,

 

(h) "Izvoz " i "Izvoženje" predstavlaju kretanje ili otpremanje akciznog proizvoda sa Kosova u zemlju, oblast ili mesto van Kosova. Ovi termini se primenjuju u skladu sa Članom 235.1 (к);

                         

(i) "Fiskalna oznaka" је oznaka koju akcizni proizvod mora da nosi prema ćlanu 242, а koja može da sadrži sve ili bilo koju od sledečih informacija:

 

I) da je akciza na proizvod plačena,

II) stopu po kojoj je akciza na proizvod plačena,

III) iznos akcize koja je plačena na proizvod,

IV) kada je akciza plačena na proizvod, i

V) da je prodaja proizvoda:

• dozvoljena samo onog datuma koji je naznačen na oznaci,

• nije dozvoljena posle datuma, ili na dan ili posle datuma naznačenog na oznaci, i

• nije dozvoljena pre datuma, ili pre ili na datum naznačen na oznaci,

            

(j) "Uvoz" i "Uvoženje" predstavljaju kretanje ili isporuku akciznog proizvoda iz zemlje, oblasti ili mesta van Kosova na Kosovu. Оvi termini se primenjuju u skladu sa Članom 235.1(k)

                         

 (k) "Kosovo" predstavlja teritoriju Kosova

 

(l) "Nezavisni revizioni odbor" је Odbor koji je inicialno uspostavljen prema Administrativnom naredjenju UNMIK'abr.2000/7, od 12 aprila 2000 godine za sprovodjenjeUredbe UNMIK'a br. 2000/20 od 12 aprila 2000 godine о Poreskoj upravi i postupcima, čiji je rad trenutno regulisan Zakonikom o Poreskoj upravi i postupcima, koji je proglašen Uredbom UNMIK'a br. 2005/17 od 9 aprila 2005 godine.

                         

(m) "Stavljanje u promet" u vezi sa akciznim proizvodima predstavlja:

 

(I) oslobadjanje, uključujuči bilo koje nezakonikito oslobadjanje, od suspenzije.

 

(II) njihovu proizvodnju, uključujuči bilo koju nezakonikitu proizvodnju, van suspenzionog aranžmana

 (III) njihov uvoz, uključujuči bilo koji nezakonikit uvoz, kada taj proizvod nije stavljen pod suspenzioni aranžman.

       

(IV) kada je akcizni proizvod izuzet od akcize na osnovu Člana 238.1, а proizvod se ne koristi u svrhu zbog kojeg je izuzet,

(V) kada akcizu ne plača telo, organ, agencija ili druga organizacija na osnovu Člana 238.2, а аkcizni proizvod se ne koristi u svrhu zbog koje je izuzet od plačanja, i

(VI) kada su otkriveni nedostaci koji podležu akcizi na osnovu Članova 240.7, 246.6 i 247.6.

       

(n) "Povračaj" predstavlja potpuno ili delimicno refundiranje akcize koja je plačena,

 

(o) "Remisija" označava bilo odluku o odricanju celokupnog dospelog iznosa akcize ili njegovog dela, ili odlukuo poništavanjuо stavke u knjigama koja se odnosi na ceo iznos ili deo iznosa akcize koja nije plačena,

                         

(p) "Službenik" је službenik Carine,

 

(q) "Оdgovarajuča garancija" predstavlja garanciju koja je prihvatljiva za Carinu za svrhu za koju je namenjena,

 

 

 

 

(r) "Suspenzioni aranžman" predstavlja poreski aranžman koji je primenjen na uvoz, izvoz, proizvodnju, preradu, čuvanje i kretanje akciznih proizvoda kojim se suspenduje zahtev za plačanjem akcize;

 

(s) "Duvanski proizvod" obuhvata bilo koji od sledečih proizvoda:

 

(i)  cigarete,

(ii) cigare I cigarilosi, i

(iii) drugi proizvedeni duvan, koji su proizvedeni potpuno ili delimićno od duvana ili bilo koje substance koja je koriščena kao zamena za duvan, ali ne obuhvata biljne proizvode za pušenje.

       

(t) "Radno Vreme" predstavlja svako vreme izmedju 09:00 i 17:00 svakog ponedeljka, utorka, srede, četvrtka i petka, osim kada je taj dan javni praznik

 

 U ovo poglavlje, osim ako kontekst zahteva drugačije:

 

(а) jednina uklučuje množinu i množina uklučuje jedninu, i

(b) "on" uklučuje "ona", i "njemu/njega" uključuje "njoj/nju".

 

 U  ovo poglavlje, osim ako kontekst drugačije zahteva, pozivanja na poglavlja, članove i podčlanove predstavljaju pozivanja na poglavlja, članove i podčlanove u ovom poglavlju.

 

 

Član 236.

 Kontrola i upravljanje

 

1. Akcize kontroliše i njima upravlja Carina. Sve akcize koje prikupi Carina bivaju deponovane u Kosovski budjet.

 

2. Каdа је u оvo poglavlje, ili na osnovu nje, Generalni Direktor je dužan ili ovlašćen da preduzme bilo koju akciju, on može da prenese tu dužnost ili ovlašćenje na bilo koje naimenovano lice, ili bilo koji rang službenika, ili bilo koji rang službenika na bilo kom određenom mestu, а taj prenos dužnosti ili ovlašćenja mora da bude zaveden u vidu pisanog dokumenta, pri čemu:

 

(a) kopija tog dokumenta o prenosu ovlašćenja biva stavljena na uvid javnosti u sedištu Carine, i

(b) dodatna kopija biva stavljena na uvid javnosti putem elektronskih sredstava.

 

 

POGLAVLJE 2

POREZ AKCIZNIH PROIZVODA

 

Član 237.

Određivanje Akcize

 

1. Akciza se odredi na svaki akcizni proizvod po stopi koja važi za taj proizvod u vreme kada je on stavljen u promet na Kosovu.

 

 

2. Каd se odredi akciza za proizvod koji podležeplaćanju akcize, stavljen u promet   nezakonikitim iznošenjem iz skaldišta, proizvodnjom ili uvozom, akciza mora odmah da bude plaćena na taj akcizni proizvod, a sve dok ne bude plaćena, taj proizvod podleže zadržavanju i zapleni.

 

3. Kad  је u vreme stavljanja u promet akciznog proizvoda već plaćen iznos akcize za taj proizvod u vezi sa bilo kojom fiskalnom oznakom ili akciznom markicom koja je pričvršćena na taj proizvod, akciza se plaća samo na razliku u stopi koja važi u vreme stavljanja u promet i iznosa koji je plaćen u vezi sa fiskalnom ili akciznom markicom.

 

4. Каd sе аkciza odredi na uvozni akcizni proizvod, uključukući i njegov nezakonikiti uvoz, u odnosu na vrednost tog proizvoda, ona se odredi na uvoznu vrednost tog proizvoda, zajedno sa carinom koja se plaća pri uvozu tog proizvoda, ali bez bilo kog poreza na dodatnu vrednost na uvoz tog proizvoda. а

 

5. Važeće stope akcize i proizvodi koji podležu plaćanju akciza su određene zakonikskim propisima na snagu.

 

 

  Član 238.

Izuzeci

 

1. Akcizni prizvodi navedeni u dodatku B ovog poglavlja izuzimaju se od plaćanja akcize.

 

2.   Akcizu ne plaćaju tela, organi, agencije I druge organizacije koji su navedeni u dodatku C ovog poglavlja.

 

3. Vlada Kosova može putem administrativnog naređenja da izmeni dodatke B i C, a posebno može da od plaćenja akcize izuzme one akcizne proizvode I ona akcizna tela, organe, agencije ili druge organizacije za koje smatra da je to prikladan. 

 

 

Član 239.

Povraćaj i remisija


1. U skladu sa ograničenjima koja Carina  može da uvedi, kad Carina zaključi dad a je bilo koji akcizni proizvod na koji ja plaćena akciza korišćen za drugu svrhu a ne za onu za koju je akciza plaćena, ili kada je akcizni proizvod za koji je plaćena akciza uništen pod  carinskim nadzorom ili je izvezen, Carina  može, na zahtev lica koji je platio akcizu, u bilo koje vreme u roku od godinu dana od dana uplate akcize, da vrati iznos uplaćene akcize tom licu.

 

2. Nikakva akciza ne može da bude plaćena na bilo koji akcizni proizvod koji se nalazi pod suspenzionim aranžmanom, a koji je uništen pod nadzorom Carine.

 

 

Član 240.

Prenošenje akciznih proizvoda

 

1. Prenošenje akciznih proizvoda koji se nalaze pod suspenzionim aranžmanom je dozvoljeno samo:

 

(a) između ovlašćenog skladišta akciznih proizvoda I drugog ovlašćenog skladišta akciznih proizvoda ili овлашћеног трговца акцизниm производа,

(b) pri uvozu direktno do ovlašćenog skladišta akciznih proizvoda ili do ovlašćenog trgovca akciznim proizvodima, i

(c) pri izvozu direktno iz ovlašćenog skladišta akciznih proizvoda.  .

 

2. Osim u slučajevima propisanim Članom 3, svako prenošenje akciznih proizvoda:

 

(a) prema Članu 1(а) i 1(c) mora da bude pokrivena odgovarajućom garancijom koju obezbeđuje lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda koje otprema robu; i

(b) prema Članu 1(b) mora da bude pokrivena odgovarajućom garancijom koju obezbeđuje lice ovlašćeno za skadištenje akciznih proizvoda ili ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima koji prima robu.

 

3. Carina, kad smatra da je to potrebno, može da da ukine zahtev za dostavljanjem odgovarajuqe garancije iz člana 2 ili kao alternativu zahtevima ovog člana:

(a) zahteva, kada se na to zahteva prema članu  2(b) da primalac robe obezbedi odgovarajuću garanciju koja prati prenošenje akciznog proizvoda; i

(b) dozvoli:

(i) da odgovarajuća garancija koja pokriva prenošenje akciznog proizvoda bude zajednička ili odvojena obaveza i primaoca robe i prevoznika; i

(ii) da prevoznik ili vlasnik proizvoda obezbede garanciju koja prati prenošenje nekog akciznog proizvoda.

 

4. Odgovornost lica koje obezbeđuje garanciju prestaje tek kada bude predočen dokaz da je primalac robe preuzeo isporuku akciznih proizvoda ili das u oni izvedeni.

 

5. Generalni Direktor, posle konsultacija sa Ministron Finansije i Privrede, utvrđuje uslove pod kojima bilo koje prenošenje akciznih proizvoda može da bude obavljeno, kao i potrebnu dokumantaciju koja prati prenošenje.  

 

6. Ako je akcizni proizvod izgubljen izgubljen ili uništen zbog nesreće ili više sile, ili kad dođe do gubitka koji je po vezan sa prenošenjem odrešenog akciznog proizvoda, lice koje obezbeđuje garanciju u vezi sa tim proizvodom  mora da obavesti Carinu odmah posle tog gubitka ili uništenja.

 

7. Kad Carina zaključi da gubitak akciznih proizvoda u toku njihovog prenošenja koje je pokriveno garancijom obezbeđenom prema obom Članu nije prouzrokovan nesrećom ili višom silom, ili nije povezan sa prirodom akciznog proizvoda koji prenošen, akciza se smatra da može da se odredi na izgubljene akcizne proizvode prema stopi koja je važila na dan njihovog gubitka ili, ako datum ne može da bude utvrđen , na dan kada ej otkriven gubitak, a obavezu da plati akcizu ima lice koje je obezbedilo garanciju.    

 

 

Član 241.

Izbegavanje

 

1. "Nalog prema ovom Članu" predstavlja nalog koji donosi Generalni Direktor, a koji nalaže da lice imenovano u nalogu ne sme da:

(a)   uveze bilo koji akcizni proizvod naveden u nalogu, i 

(b)   izdvoji iz suspenzionog aranžmana bilo koji akcizni proizvod naveden u nalogu,

 

Kad vrednost tog uvoza ili robe izdvojene iz iz suspenzionog aranžmana prelazi prosečan iznos koji je to lice uveylo ili izdvojilo iz suspenzionog aranžmanatokom prethodnih 9 meseci( koji je u slučaju kada je reč o licu koje nije nikad uvezlo akcizne proizvode niti ih je izdvojilo iz suspenzionog aranžmana, niti se za to ranije prijavilo, ravan nuli) 

 

2. Ako, Generalni Direktor veruje da lice predlaže uvoz akciznog proizvoda ili izdvajanje akciznog proizvoda iz suspenzionog aranžmana sa namerom da izbegne koje eventualno buduće povećanje stope akcize kojoj taj proizvod podleže, on može da donese nalog prema ovom članu. 

 

3. Nalog prem aovom članu mora u pisanom obliku da bude dostavljen dotičnom licu:

 

(a) tako što će da bude direktno uručen, ostavljen ili poslat poštom na njegovu poslednju poznatu poslovnu ili kućnu adresu, ili

(b) ako lice imaelektronsku adresu, poslat na tu elektronsku adresu.

 

4. Na nalog donet prema ovom Članu može da bude upućena žalba nezavisnom odboru za žalbe.

 

Član 242.

Fiskalne Oznake

 

1.  Ako  se zahteva da akcizni proizvod nosi fiskalnu oznaku, Generalni Direktor, posle konsultacija sa Ministrom Finansije i Privrede, putem administrativnog uputstva utvrđuje: 

(a)    sadržaj oynake,

(b)    izgled oznake,

(c) mesto postavljanja fiskalne oznake na ambalaži akciznog proizvoda, i

(d) u slučaju kada akcizni proizvod ima više od jednog sloja ambalaže, koji sloj(slojevi) nosi tu oznaku.

 

2. Kad se zahteva da akcizni proizvod bude obeležen ehemijskim markerom tqako da može d abude oslobošen plaćanja akcize, Generalni Direktor, posle konsultacija sa Ministron Finansije i Privrede putem administartivnog uputstva utvrđuje odredbe koje se odnose na:

(a) hemijski marker koji će d abude korišćen,

 (b) mogućnost zadržavanja i zaplene bilo kog markiranog akciznog proizvoda koji biva korišćen za namene za koje to oslobađanje od plaćanja akcize nijeodobreno, i

(c) bilo koje drugo pitanje koje Generalni Direktor smatra neophodnim da bi se obezbedilo da plaćanje bilo koje akcize koja ne podleže oslobađanju bude osigurano.

 

 

 

Član 243.

Plaćanje akcize

 

1. Akciza na uvezene proizvode se odredi i plaća kada i carinske dažbine.

 

2. Shodno Članu 3 i 4, nijedan akcizni proizvod koji nije poslat u drugo ovlašćeno akcizno skladište, oblašćenom trgovcu akciznim proizvodima ili nije izveden, ne može biti izvučen iz ovlašćenog skadišta akciznih proizvoda ako lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda nije platio akcizu za taj proizvod.

 

3. Ako, Carina  zaključi da akciza koja treba da bude paćeno je obezbeđeno, može da dozvoli ovlašćenom licu za skladištenje akciznih proizvoda da plati akcizu, prema članu 3, da plati na sedmične ili mesečne rate. 

 

4. Generalni Direktor, posle konsultacija sa Ministrom Finansije i Privrede, putem administrativnog uputstva utvrđuje obrasce koje koriste ovlašćena lica za skladištenje akciznih proizvoda za plaćanje akcize, kao i drugu dokumantaciju koja mora da bude vođena i bilo koje druge uslove koji mogu da budu primenjeni na ovlašćena lica za skladištenje akciznih proizvoda koja pjaćaju akcizu prema odredbama člana 3. 

 

5. Kada se smatra da je akciza dospela za naplatu na osnovu odredaba člana 240.7, a nije plaćena u roku od mesec dana od dana kada je taj gubiatk otkriven, Carina može da proceni iznos dospele akcize i d ao tome obavesti lice koje je dalo garanciju na taj iznos pri čemu se smatra da taj iznos predstavlja iznos akcize koji odmah mora da plati lice koje je dalo garanciju, pri čemu se od njega zahteva da plati taj iznos u roku od 30 dana od dana uručivanja obaveštenja.

  

6. Ako se smatra da je akciza dospela za naplatu na osnovu odredba člana 246.6 anije plaćena u roku od mesec dana od dan akad aje taj gubitak otkriven, Carina može da proceni iznos dospele akcize i da o tom iznosu obavesti lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda pri čemu se smatra da taj iznos predstavlja iznos koji odmah mora da plati lice oblašćeno za skladištenje akciznih proizvoda, pri čemu se od njega zahteva da plati taj iznos u roku od 30 dana od dana uručivanja obaveštenja.

   

7. Ako se smatra da je akciza dospela za naplatu na osnovu odredaba člana 247.6, a nije plaćena u roku od mesec dna od dana kada je gubitak otkriven, Carina može da proceni iznos dospele akcize i da o tom iznosu obavesti ovlešćenog trgovca akciznim proizvodima pri čemu se smatra da taj iznos predstavlja iznos akcize koji odmah mora d aplati ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima, pri čemu se od njega zahteva da plati taj iznos u roku od 30 dana od dana uručivanja obaveštenja.

 

8. Kada je izvršena procena prema ovom Članu, kamata se pripisuje prema tržišnoj stopi koja je važila na dan procene od dana gubitka, ili ako on ne mže da bude utvrđen, od dan kad je roba ušla u poslednji suspenzioni aranžman pod kojim se nalazi. 

 

9. Obaveštenje o proceni :

 

 (a) prema članu 5 izvršeno ako je izručeno ili ostavljeno na adresi naznačenoj u garanciji za lice koje je dalo garanciju,

  

 (b) prema članu 6 izvršeno ako je izručeno ili ostavljeno u ovlašćenom skladištu akciznih proizvoda za koji je postavljeno lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda, i 

 (c) prema članu 7 izvršeno ako je izručeno ili ostavljeno u prostorijama u kojima ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima može da prima akcizne proizvode koji se nalaze pod suspenzionim artanžmanom.

 

 

Član 244.

Povraćaj akcize

 

1. Kad postoji bilo koji akcizni dug, uključujući bilo koju akcizu za koju se smatra da je dospela za naplatu, koji treba da plati bilo koje lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda, ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima ili lice koje daju garanciju, a koji nije plaćen do dan kad dospeva za naplatu, Carina može, pored ili umesto davanja naloga za naplatu garancije, da:

 (a)  ovlasti nekog službenika da u toku radnog vremena uđe u ovlašćeno skladište lica ovlašćenog za skladištenje akciznih proizvoda ili ovlašćene prostorije ovlašćenog trgovca akciznim proizvodima i da zadrži i zapleni bilo koji akcizni proizvod pod suspenzionim aranžmanom koji bude pronađen u tim prostorijama, 

 (b) ovlasti nekog službenika da u toku radnog vremana uđe u ovlašćeno skladište lica ovlašćenog za skadištenje akciznih proizvodnja ili u ovlašćene prostorije ovlašćenog trgovca akciznim proizvodima i da zadrži i zapleni bilo koju imovinu, ukjučujući  vozila, koja pripadaju tim licama, i  

 (c) spreči lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda ili ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima koriste bilo koji poslovni bankovni račun koji se vodi na njihovo ime ili na ime njihovih firmi. 

2. Нијеdna roba ne sme da bude zadržana i zaplenjena prema ovom članu kad vrednost druge robe koja je već zadržana i zaplenjena u cilju namirenja akciznog duga prelazi vrednost tog duga. 

3. Carina može da koristi ovlašćenja koja su mu data prema članu 1(c) tako što obaveštava banku kod koje se nalazi dotični račun o akciznom dugu da vlasnik tog računane može dalje da koristi taj račun bez pisanog odobrenja Carine.

 

 

POGLAVLJE 3

OVLAŠĆENJA I ODOBRENJA

 

Član 245.

       Ovlašćeno skladište akciznih proizvoda

 

1. Carina ovlašćuje prostorije koje se koriste za proizvodnju, preradu, čuvanje, primanje ili distribuciju akciynih proizvoda koji s enalaze pod suspenzionom aranžmanom ("ovlašćeno skladište akciznih proizvoda")  u slučajevima kada je zadovoljna da je naplata bilo koje akcize koja u toku te proizvodnje, prerade, čuvanja, primanja ili distribuiranja dospela za naplatu, obezbeđena.

 

2. Zahtev upućen Carini za dobijanje ovlašćenja za korišćenje prostorija prema članu 1 sadrži sledeće informacije:

 

 (a) opis ili mapu, koji tačno pokazuju gde s enalaze te prostorije;

 

 (b) opis ili plan prostorija koji tačno pokazuju, ako samo deo ovih prostorija treba da bude korišćen za proizvodnju, preradu, čuvanje, primanje ili distribuciju akciznih proizvoda pod suspenzionim aranžmanom, gde će ti proizvodi da budu proizvođeni, prerađivani, čuvani, primani ili distribuirani;

 (c) opis mera koje su preduzete ili treba da budu preduzete u cilju obezbeđivanja akciznih proizvoda;i

 (d) opis, u smislu njihovih tarifnih poglavlja i opisa, akciznih proizvoda koji treba da budu proizvodeni, prerađivani, čuvani, primani ili distribuirani pod suspenzionim aranžmanom u prostorijama, kao i uobičajeni i maksimalni iznos tih proizvoda. 

  

3. Bilo koje ovlašćenje koje Carina izda prema Članu 1 može da zavisi od uslova za koje on smatra da ih treba odrediti da bi bilo obezbeđeno da bilo koje dospela akciza bude osigurana, uz nametanje uslova da za to ovlašćeno skladište akciznih proizvoda bude naimenovano lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda.

 

 

Član 246

      Lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda

 

1. Carina oblašćuje lice da bude lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda u vezi sa bilo kojim ovlašćenim skladištem akciznih proizvoda u slučajevima kada veruje da to lice može da obezbedi da naplata bilo koje akcize koja dospe za naplatu na bilo koji akcizni prizvod koji je proizveden, prerađen, čuvan, primljen ili distribuiran u tom ovlašćenom skladištu akciznih proizvoda pod suspenzivnim aranžmanom bude obezbeđena.

2. Zahtev upućen Carini da jedno lice bude lice ovlašćeno za skladištenje carinskih proizvoda u vezi sa bilo kojim ovlašćenim skladištem akciznih proizvoda prem ačlanu 1 sadrži sledeće informacije u vezi sa tim licem:

 

(a) ime i adresa;

(b) podatke o bankovnom računu;

(c) finansijsko stanje;

                        (d) ličnu i poresku istoriju; i

                        (e) podatke koji treba da budu odobreni prema Članu 249.1

                        .

3. Svako ovlašćenje izdato od Carine prema članu 1. može da zavisi od uslova za koje on smatra da ih treba odrediti da bi bilo obezbeđeno da naplata bilo koje dospele akcize na bilo koji proizvod koji se čuva u ovlašćenom skladištu akciznih proizvoda pod suspenzivnim aranžmanom za koje je naimenovano lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda bude osigurana. 

 

4. Od ovlašćenog lica za skladištenje akciznih proizvoda se zahteva u vezi sa svakim ovlašćenim skladištem akciznih proizvoda u kojem je to lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda da:

 

 

                        (a) pruži ako je potrebno, zadovoljavajuću garanciju za pokrivanje proizvodnje, prerade, čuvanja i primanja akciznih proizvoda i obaveznu zadovoljavajuću garanciju za pokrivanje distribucije akciznih proizvoda iz tog ovlašćenog skladišta akciznih proizvoda,  

                        (b) postupa u skladu sa svim pravmin zahtevima propisanim ovog zakonika,

                        (c) vodi dokumentaciju koja je zahtevana prema članu 249.1,

                        (d) pokaže akcizne proizvode uvek kada to zahteva službenik, i

           (e) da se saglasi sa svim praćenjima  i proverama od strane službenika.

 

5. Kad je neki akcizni proizvod izgublejn ili uništen nezgodom ili zbog delovanja više sile u ovlašćenom skladištu akciznih proizvoda, ili do gubitka dođe na putu od ili ka ovlašćenom skladištu akciznih proizvoda koje je neodvojivi deo puta tog akciznog proizvoda, bilo koje lice koje daje garanciju u vezi sa tim proizvodom mora odmah da obavesti Carinu o tom gubitku ili uništenju.

6. kad Carina zaključi da do gubitka akciznog proizvoda u ovlašćenom skladištu akciznih proizvoda ili na putu ka njemu ili od njega, za koje je lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda bilo obavezno da pruži garanciju, nije došlo zbog nezgode ili više sile, ili taj gubitak nije povezan sa prirodom akciznih proizvoda koji su s enalazili na putu, u proizvodnji, preradi, čuvanju, prijemu ili distribuciji, smatraće se da je akciza nametnuta na izgubljene akcizne proizvode prema stopi koja je važila na dan gubitka ili, ako taj dan ne može da bude utvrđen, na dan otkrivanja gubitka, a njeno plaćanja pada na teret lica ovlašćenog za skladištenje akciznih proizvoda.  

 

 

Član 247.

Ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima

 

1. Carina ovlašćuje lice da bude ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima kad zaključi da to lice ima poslovnu potrebu za akciznim proizvodima koji če da budu korišćeni za namene koje ne podležu plaćanju akcize.

 

2. Ovlašćenje prema ovom članu je ograničeno na određeni skup prostorija, odrešeni tip akciznih proizvoda I količinu koja može da bude primljena u toku jedne godine, a može da zahteva I pružanje zadovoljavajuće garancije koja pokriva iznos suspendovane akcize na bilo koji akcizni proizvod u tim prostorijama.

                         

3. Zahtev upućen Carini da lice bude ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima prema članu 1. sadrži sledeće informacije u vezi sa tim licem:

 

(a) ime i adresu;

(b) podake o bankovnom računu;

(c) finansijsko stanje;

(d) ličnu I poresku istoriju;

(e) podatke o prostorijama u kojima akcizni proizvod treba da bude primljen;

(f) tip akciznog proizvoda koji treba da bude primljen;

(g) količinu akciznog proizvoda koja treba da bude primljena u toku godine;

(h) nameravanokorišćenje tog akciznog proizvoda; i

(i) podatke koji treba da budu odobreni prema članu 248.2.

 

 

4. Od ovlašćenog trgovca akciznim proizvodima se zahteva da:

(a) postupa u skladu sa svim pravnim zahtevima propisanim ovog zakonika;

 (b) void dokumentaciju koja je zahtevana prema članu 248.2;

 (c) pokaže akcizne proizvode uvek kada to zahteva službenik; i

 (d) da se saglasi sa svim praćenjima I proverama od strane službenika.

 

5. Kad je aksizni proizvod izgubljen ili uništen nezgodom ili zbog delovanja više sile u prostorijama ovlašćenog trgovca akciznim proizvodima, ili kad do gubitka dođe na putu ka ovlašćenom trgovcu akciznim proizvodima koji je neodvojivi deo puta tog akciznog proizvoda, ovlašćeni trgovac akciznim proizvodima mora odmah da obavesti Carinu, o tom gubitku ili uništenju. 

 

6. Kad Caraina zaključi da do gubitka akciznih proizvoda u prostorijama ili na putu ka ovlašćenom trgovcu akciznim proizvodima, za koje je ovlašćen trgovac akciznim proizvodima bilo obavezan da pruži garanciju, nije došlo zbog nezgode ili više sile, ili d ataj gubiatat nije povezan sa prirodom akciznih proizvoda koji su se nalazili n aputu, smatra se da je akciza nametnuta na izgubljene akcizne proizvode prema stopi koja je važila na dan gubitka ili, ako taj dan ne može da bude utvrđen, na dan otkrivanja gubitka, a njeno plaćanje pada na teret ovlašćenog trgovca akciznim proizvodima. 

 

 

Član 248

Odobravanje dokumentacije

 

1. Osim kada smatra da su oni nedovoljni da obezbede da bilo koja dospela akciza bude osigurana, Carina odobrava komercijalnu dokumentaciju bilo kog lica ovlašćenog za skladištenje akciznih proizvoda kao dokumentaciju koja treba da bude čuvana u vezi sa akciznim proizvodima koji su proizvedeni, prerađeni, čuvani, primljeni ili distribuirani prema suspenzivnom aranžmanu u ovlašćenom skladištu akciznih proizvoda za koje je naimenovano lice ovlašćeno za skladištenje akciznih proizvoda.

 

2. Osim kada smatra da je komercijalna dokumentacija nedovoljna da osigura da plaćanje bilo koje dospele akcize bude obezbeđena, Carina odobrava komercijalnu dokumentaciju bilo kog ovlašćenog trgovca akciznim proizvodima kao dokumentaciju koja treba da bude vođena u vezi sa akciznim proizvodima koje je on primio prema suspenzionom aranžmanu.

 

3. Kada to smatra neophodnim u cilju obezbeđivanja plaćanja bilo koje akcize koja može da dospe za naplatu, Carina može da zahteva da dokumentacija bude vođena u vidu određenog tipa registratora, sa numerisanim stranama koje ne mogu da budu uklonjene, koji je potpisala i pečatirala Carina pre korišćenja ili, ako je u elektronskom obliku, u obliku koji garantuje da dokumentacija ne može da bude menjana ili uklanjana.

4. Zahtev upućen Carini za odobravanje dokumentacije prema članu 1 ili 2 sadrži kopije dokumenata koji se vode ili treba da budu vođeni, zajedno sa primercima popunjene dokumentacije, kao i sledeću dokumentaciju:

 

(а)   u vezi sa ovlašćenim skladištem akciznih proizvoda:

(i)    procene o dobiti ili proizvodnji ili preradi;

(ii)   podatke o zalihama sirovina;

 

(iii) podatke o zalihama koji se vode za proizvode koji su u procesu proizvodnje i prerade;

(iv) podatke o zalihama koji se vode za gotove proizvode; i

(v)  podatke koji se vode za kretanjesve robe i proizvoda; i

 

(b) u vezi sa ovlašćenim trgovcem akciznim proizvodima, dokumentaciju o svim primljenim zalihama akciznih proizvoda i onima koje se oćekuje da će biti primljene.

 

5. Svako odobrenje koje da Carina prema ;Članu 1. ili 2. mo\e da zavisi od onih uslova, koje su prikladne da bi bilo obezbedjeno da bilo koje dospele akcize bude osigurana.

 

6. Ako se bilo koje lice ovlašćeno za skadištenje akciznih proizvoda ili ovlašćeni trgoavac akciznim proizvodima ne pridržava uslova propisanih prema Članu 5, Carina može mu izrekne administrativnu kaznu u iznosu od 500 do 10.000 evra, a pored toga i dodatnu administrativnu kaznu u iznosu od 10 do 100 evra za svaki dan trajanjanepridržavanja propisanih uslova. 

 

 

Član 249

Odbijanje, opoziv i suspenzija ovlašćenja i odobrenja

 

1. Kad se smatra da je potrebno da se tako postupi da bi bila obezbeđena naplata bilo koje akcize dospele za naplatu ili one koja bi mogla da dospe za naplatu, Carina može da odbija zahtev za davanje ovlašćenja, odobrenja ili suspenduje bilo koje dato ovlašćenje, odobrenje ili licencu.

 

2. Bilo koje odbijanje, opoziv ili suspenzija prema članu 1.

 

POGLAVLJE 4

Kontrola lica i robe

Član 250

Kontrola lica koja ulaze na Kosovo ili izlaze sa Kosova i njihove robe


1. Svako lice koje ulazi na Kosovo, na mestu ili na način koji Carina ili generalni direktor, nakon konsultacije sa Ministrom Finansije I Privredu, može narediti administrativnim uputstvom, prijavljivanje sve stvari iz svog prtljaga ili nosi sa sobom koje:

(a)                 su nabavljene van Kosova; ili

(b)                su roba za koju se naplaćuje dažbina ili porez na Kosovu, koja je nabavljena na Kosovu bez potpunog ili delimičnog plaćanja carine ili poreza,  

            i koja nema pravo na izuzeće od plaćanja poreza ili dažbine po svojstvu  propisanim zakonikama.

 

2. Svako lice koje ulazi ili izlazi sa Kosova odgovara na pitanja koja mu carinik može uputiti u pogledu njegovog prtljaga i sve stvari koje se nalazi kod njega ili ih on nosi i ono će se postarati, ako to taj carinik zatraži, da prtljag i bilo koji takav predmet bude dat na uvid na takvom mestu i na takav način kao što Carina može ovom uredbom narediti.

 

3. Svako lice koje ne prijavi ili ne pokaže na uvid bilo koji prtljag ili predmet kako se zahteva ovim članom snosiće troškove administrativne kazne do pet puta veće od poreski plaćene vrednosti predmeta koji nije prijavljen ili prtljaga ili predmeta koji nije pokazan, već prema slučaju, a takav prtljag ili predmet biće predmet zadržavanja ili zaplene.

 

Član 251

Zadržavanje i zaplena robe


1. Kada bilo kome  cariniku izgleda da je neki predmet, prema nekoj odredbi ove Uredbe, predmet oduzimanja i zaplene, on može, u skladu sa stavom  2, zadržati predmet na maksimlno 30 dana od datuma oduzimanja, ili, kada je kraće, dok se odluka ne donese da li da se, bez nametanja bilo kakvog uslova, za vraćanje ili ne vlasniku ili bilo kom drugom licu koje se smatra vlasnikom (u daljem tekstu "vlasnik").

 

2. Kada, u izuzetnim okolnostima pojedinačnog slučaja, Carina smatra da je maksimalni period od 30 dana prevdiđen  stavom 1. nedovoljan da se obave potrebna istraga, Carina može, pre isteka ovih 30 dana, produžiti taj period na još 60 dana i u tom slučaju on:

(a) obaveštava vlasnika o produženju na način predviđen o obaveštenju iz  stava 6., i

(b) u isto vreme, objasnit ce vlasniku zašto on smatra da za to postoje vanredne okolnosti

 

3.         Kada se neka stvar oduzima ali ne zaplenjuje:

(a)                 ako je  živo stvorenje, ili je po mišljenju Carine kvarljive prirode, ona može biti prodata ili uništena, ili

(b)                 Carinik može, u skladu sa takvim uslovima koje ona postavi, i bez prejudiciranja bilo kog prava koje ima vlasnik, to vratiti vlasniku.

 

4.         Ako, po isteku perioda od 30 dana predviđenih stavom 1, ili produženog perioda od 90 dana predviđenog stavom 2, odluka nije donešena da li da se neka oduzeta stvar vlasniku vrati bez postavljanja ikakvih uslova, ta stvar se smatra zaplenjenim.

 

5. Ako:

(a)  se u vremenskom roku predviđenom. stavom 1. i stavom 2., odluka donese da se bilo koji predmet ne vrati svom vlasniku bez postavljanja bilo kakvih uslova, carinik će zapleniti taj predmet, ili

(b)  se bilo koji predmet smatra da je zaplenjen prema stavu 4., carinik  obaveštava vlasnika o toj zapleni, i razlozima za to, na način predviđen o obaveštavanju u stavu 6. 

 

6    Obaveštenje po ovom članu biće u pisanoj formi i:

(a)  biće uručeno vlasniku ili dostavljeno ili poslato poštom na poslednju poznatu adresu vlasnika, ili

            (b)  biće uručeno ili poslato poštom predstavniku vlasnika, ili

            (c)  ako vlasnik ima elektronsku adresu, biti poslato na tu elektronsku adresu.

 

7. Carina ima javnu oglasnu tablu sa svim tekućim Obaveštenjima o zapleni u Upravi Carine i vodi računa da sadržaj sa te oglasne table bude dostupan elektronskim sredstvima.

 

8. U stavu 7., "tekuća Obaveštenja o zapleni" označava sva Obaveštenja o zapleni kada vreme u kome se podnosi zahtev za reviziju po članu 291 nije isteklo, i kada je zahtev za reviziju predat,  kada to pitanje nisu rešili ni Nezavisni odbor za reviziju ili nadležni sud, ili zbog toga što vreme za podnošenje žalbe bilo kojoj od ove dve ustanove nije isteklo.

 

9. Kada je neki predmet koji se smatra zaplenjenim prema stavu 4, ili je  zaplenjen prema stavu 5., i:

(a)           kada vreme za podnošenje zahteva generalnom direktoru za reviziju po članu 291 nije isteklo, ili kada je zahtev za reviziju predat a stvar nisu konačno rešili, bilo Carina ili Nezavisni odbor za reviziju ili nadležni sud, ili zbog toga što vreme za žalbu bilo kome od navedenih nije isteklo, Carina može vratiti predmet vlasniku pošto to lice plati Carini iznos koji če Carina odrediti, pri čemu taj iznos nije veći od vrednosti predmeta, uključujući bilo koju obračunatu dažbinu ili taksu koja nije plaćena; ili

(b)           kada je vreme za zahtev revizije od Carine po članu 291 isteklo i kada zahtev za reviziju nije predat, ili kada je zahtev za reviziju bio predat a predmet je konačno rešen, bilo Carina, Nezavisni odbor za reviziju ili nadležni sud, i zato što je vreme za žalbu bilo kome od navedenih isteklo, Carina može:

            (i) vratiti predmet vlasniku pošto to lice plati Carini  iznos koji odredi Carina, pri čemu taj iznos nije veći od vrednosti predmeta, uključujući bilo koju obračunatu  carinu ili taksu za to koja nije plaćena; ili

            (ii)         zadržati predmet da ga carinici koriste u obavljanju svojih dužnosti, ili

            (iii) u bilo koje vreme, osloboditi ga se prodajom ili uništenjem.

 

10.  Kada se neki predmet proda na osnovu ovlašćenja predviđenog ovim članom, prihod od prodaje uplaćuje se u Kosovski budžet.

 

11.Kada neki predmet postane podložan oduzimanju i zapleni po ovoj Odredbi:

(a)        svako plovni objekat, vazduhoplov, vozilo, životinja, kontejner (uključujući bilo koju stvar putnikovog prtljaga) ili bilo koji drugi predmet koji je korišćen za nošenje, rukovanje, smeštanje ili sakrivanje predmeta koji se  oduzima i zaplenjuje, i

(b)        bilo koji drugi predmet, pomešan, upakovan ili pronađen sa takvim predmetom; takođe će biti predmet oduzimanja i zaplene.

 

12. Kada je bilo koje plovni objekat, vazduhoplov, vozilo ili životinja podleže oduzimanju i zapleni po ovoj Uredbi, bilo na osnovu stava 9. ili na neki drugi način,  sav alat, oprema ili nameštaj  biće oduzeti i zaplenjeni.

 

13. Član 291 če biti sproveden u vezi sa svim žalbama. u vezi sa oduzimanjem ili zaplenjivanjem bilo kog predmeta.

 

 

POGLAVJE 5

Ovlašćenja carinika


Član 252

Ovlašćenje za pristup

 

1.         Svaki carinik ima pristup svakom delu vazduhoplova na aerodromu i svakom plovilu ili vozilu za koje ima ovlašćenje po ovoj Uredbi da uđe, i može:

(a)        naložiti da se bilo koja nađena roba na njemu obeleži pre nego što se iskrca sa plovila, vazduhoplova ili vozila;

(b)        zaključati, zapečatiti, označiti ili na drugi način osigurati svaku robu na koju se plaća carina ili porez koji nisu plaćeni, a koja se prenosi u vazduhoplovu ili vozilu ili bilo kome drugom mestu ili kontejneru kojim se prenosi; i

(c)        silom otvoriti svako mesto ili kontejner koji je zaključan i gde ključevi nisu dati.

 

2. Ako bilo koje lice skine, ošteti ili na bilo koji drugi način promeni bilo koju oznaku koju je stavio carinik po ovom članu, ili uzme ili polomi plombu ili bravu ili na drugi način odstrani predmet kojim je obezbeđena roba iz ovog člana, ono će snositi troškove administrativne globe u visini od 500 do 10.000 evra.  

 

 

Član 253

Ovlašćenja za pregled vazduhoplova, aerodroma, evidencije, itd.

 

1. Kapetan vazduhoplova dozvoliće svakom cariniku da uđe u bilo koje  vreme u vazduhoplov i pregleda:

(a)        vazduhoplov i bilo koju drugu robu koje on prenosi; i

(b)        sva dokumenta u vezi vazduhoplova ili robe i lica koje on prenosi;

i on će imati pravo pristupa u svako doba  bilo kome mestu pristup kome je potreban radi pregleda.

 

2.         Lice koje rukovodi bilo kojim aerodromom dozvoliće cariniku u svako doba da uđe i pregleda aerodrom i sve zgrade i robu na aerodromu.

 

3.         Generalni direktor može, nakon konsultacije sa Vladom, administrativnim uputstvom, zahtevati od lica koje rukovodi aerodromom da:

(a)  vodi evidenciju u takvoj formi i na takav način koji generalni direktor može zahtevati  tim uputstvom o svim vazduhoplovima koji stižu na aerodrom ili odlaze sa aerodroma;

(b)  omogućiti da ti podaci budu dostupni i pokaže ih na zahtev bilo koga carinika, zajedno sa svim ostalim dokumentima koja  se čuvaju na aerodromu u vezi sa kretanjima vazduhoplova; i

(c)  dozvoliti bilo kome cariniku da iskopira i izvadi izvode iz bilo koje evidencije ili dokumenta.

 

4. Bilo koje lice koje se ne pridržava ili ne poštuje sve odredbe  ovog člana ili bilo koga Administrativnog uputstva iz ovog člana ono će, pored administrativne globe koju treba da plati prema prekršanjim odredbama ove uredbe., biti dužno da plati dodatnu administrativnu globu od 50 Evra za svaki dan nastavka nepridržavanja ili nepoštovanja.


 

Član 254

Ovlašćenje za zadržavanje vazduhoplova i vozila

 

1.         Ako, u slučaju da u vazduhoplovu ili u vozilu za koje je sastavljen izveštaj o dospeću još uvek ima robe po isteku perioda primene, svaki carinik može zadržati taj vazduhoplov ili vozilo, sve dok se Carini ne plate:

(a)  svi nastali troškovi za nadzor i čuvanje robe duže od perioda primene, osim, u slučaju vazduhoplova, od dana carinjenja nadalje; i 

(b)  kada je roba premeštena iz vazduhoplova ili vozila u Carinsko skladište, troškove tog premeštanja.

 

U ovom članu:

 ''izveštaj o dospeću'' označava, u vezi sa robom dopremljenom na Kosovo:

(a)                 vazdušnim putem, dostavljanjem tovarnog lista kao što je propisano članom 42,

(b)                 železnicom, deklaracijom železničke kompanije o robi koja se prevozi železnicom kao što je propisano u članu 42, i

(c)                 u slučaju drumskog saobraćaja, pokazivanjem robe cariniku, kao što je propisano članom 42.

 

"period primene" označava:

(a)        u slučaju vazduhoplova, 7 dana od datuma sastavljanja izveštaja o dospeću vazduhoplova ili duži period koji Carina u svakom slučaju može odobriti; i

(b)        u slučaju vozila, 21 dan od datuma sastavljanja izveštaja o dospeću za vozilo ili duži period koji Carina može odobriti u svim slučajevima.

2. Kada, u slučaju vazduhoplova ili vozila koje dolazi ili je doveženo ili dopremeljeno na Kosovo, u pravnom postupku, pod pritiskom vremenskih uslova ili zbog razloga bezbednosti, neophodno je, radi zaštite prihoda carinske ispostave, odrediti jednog carinika koji će biti zadužen za to, bilo u ili na njemu ili drugde, taj carinik može privremeno zadržati vazduhoplov ili vozilo sve dok se troškovi nastali iz toga ne plate Carini.

             

Član 255

Ovlašćenja za sprečavanje polaska vazduhoplova i vozila

 

1. Ako cariniku izgleda da će vazduhoplov ili vozilo verovatno otići sa Kosova pre nego što je završen postupak carinjenja, on može izdati takva uputstva i preduzeti takve mere zadržavanja ili nešto drugo što mu izgleda neophodno kako bi sprečio odlazak.

 

2. Bilo koje lice koje prekrši bilo koju instrukciju iz stava 1. snosiće troškove administrativne globe u iznosu između 500 i 10.000  Evra i, pored toga, dodatnu  administrativnu globu od 50 Evra za svaki dan nastavka prekršaja, a vazduhoplov ili vozilo u vezi sa kojim je dato uputstvo, predmet je zadržavanja i zaplene.

 

3. Ako se vazduhoplov ili vozilo odveze u suprotnosti sa bilo kojim od uputstava iznetih u stav 1., vlasnik i kapetan ili vozač, bez prejudiciranja odgovornosti bilo kog lica stav 2., plaćaju  troškove administrativne globe između 500 i 10,000 Evra i, pored toga, dalju administrativnu globu od 50 Evra za svaki dan nastavka prekršaja, osim ako on dokaže da se odlazak desio bez njegovog pristanka ili prećutnog pristajanja.

 

 

Član 256

Ovlašćenja za odbijanje ili odlaganja carinjenja u vazduhoplovu ili vozilima


1. Radi zadržavanja vazduhoplova ili vozila u skladu sa bilo kojim dodeljenim ili uvedenim ovlašćenjem ili dužnošću ili zbog primene zakonika u vezi sa uvozom ili izvozom robe:

(a)        bilo koji carinik može u svako doba odbiti da odlazak nekog  vazduhoplovu ili vozilu; i

(b)        ako je ovlašćenje dato za bilo koji vazduhoplov ili vozilu, svaki carinik može u svako doba zahtevati da mu se ovlašćenje vrati.

 

2. Svaki zahtev prema stav 1 može se sastaviti ili u usmenoj ili pisanoj  formi vlasniku ili kapetanu vazduhoplova, ili vlasniku ili vozaču vozila, a ako je u pisanoj formi može se dostaviti -

(a)        njemu lično; ili

(b)        dostavljanjem na poslednju poznatu adresu prebivališta ili posla; ili

(c)        dostavljanjem u vazduhoplov ili vozilo kod lica koje očigledno upravlja vazduhoplovom ili vozilom.

 

3.    Kada je zahtev za vraćanjem ovlašćenja sastavljen prema stavu 1:

(a)        ovlašćenje za odlazak se  poništava; i

(b)        ako zahtev nije ispunjen, kapetan vazduhoplova ili vozač vozila snosiće troškove administrativne globe između 500 i 10,000 Evra i, dodatno, dalju administrativnu globu od 50 Evra za svaki dan nastavka prekršaja, a vazduhoplov ili vozilo na koje se zahtev odnosi biće predmet zadržavanja ili zaplene.

 

 

Član 257

Ovlašćenje za traženje informacija

 

1. Svako lice koje se bavi izvozom ili uvozom robe, za koju se traži deklaracija, ako to zatraži bilo koji carinik, pokazuje ili se stara da cariniku budu data na pregled:

(a)        u sedištu obavljanja posla lica na koga se zahtev odnosi, ili u bilo kom drugom mestu  u kome carinik može razumno zahtevati; i

(b)        u vreme u koje carinik može razumno zahtevati,

sva dokumenta u vezi sa robom ili u vezi sa uvozom ili izvozom.

 

2. Kada, po svojstvu stav 1, svaki carinik ima ovlašćenje da zahteva pokazivanje svih dokumenata od svakog lica, kao što je navedeno ovim članom, on ima takvo ovlašćenje da zahteva pokazivanje tih dokumenata od bilo kog drugog lica da mu pokaže potrebna dokumenata ukoliko je cariniku očigledno da to lice poseduje dokumenta; ali kada to drugo lice zahteva pravo zadržavanja dokumenta koje ono pokaže, prilaganje dokumenta će biti bez  prejudiciranja prava na zadržavanje.

 

3. Svaki carinik može iskopirati ili uzme izvode iz bilo kog dokumenata prikazanog prema stavu 1. ili stavu 2.

 

4.  Ako je cariniku izgleda očigledno da je neophodno, on će, u razumno vreme i u razumnom roku, uzeti svaki dokument priložen stavu 1 ili stavu 2, a na zahtev, izdati potvrdu za svaki uzeti dokument; i kada se traži pravo zadržavanja na dokument pokazan po. stavu 2,  uzimanje dokumenta po ovoj tački neće se smatrati kršenjem prava zadržavanja.

 

5.  Kada je dokument koji je uzeo carinik po stavu 4, neophodno potreban za pravilno vođenje posla, carinik će, čim to bude izvodljivo, pribaviti kopiju dokumenta,  besplatno, licu koje je pokazalo ili omogućilo da se dokument pokaže.

 

6.  Svaki dokument koji carinik uzme prema stavu 4., biće vraćen, čim to bude izvodljivo, i mora se vratiti odmah po prestanku razloga za uzimanje dokumenta.

 

7.  Kada se dokument uzima po ovlašćenju koje proizilazi iz ovog člana, izgubi ili ošteti, Carina biće dužna  da nadoknadi vlasniku sve razložne troškove koji nastanu u vezi sa zamenom ili dovođenjem dokumenata u prvobitno stanje.

 

8. Ukoliko se jedno lice se ne pordržava zahtevima iz ovog člana , on podleže administrativnoj kazni u iznosu od  500 € do 10,000 € i u nastavku,  i još jednoj adm  inistrativnoj kazni u iznosu od  50 €, za svaki dan ukoliko se i dalje nastavlja omalovažavanjem.

 

 

Član  258

Ovlašćenje za trazenje informacija  ili pokazivanje dokumenta o  poreklu izvozne robe


1. Kada je prilikom izvoza neke robe iz Kosova treba priložiti uverenja ili drugi dokaz o poreklu robe, ili o izvršenom plaćanju ili oslobađanju od plaćanja  dažbina koje je dozvoljeno u bilo kojoj zemlji ili teritoriji, onda u svrhu overavanja ili isptivanja tog uverenja ili dokaza , svaki carinski službenik može zahtevati da izvoznik ili bilo koje drugo lice koje cariniku očigledno izgleda da na neki način je povezano sa robom ili sa bilo kojom drugom robom od koje je direktno ili indirektno, napravljena ili  proizvedena, ili je ju vezi sa dobavljanjem ili davanjem potvrde ili dokaza :

(a) dobijan je takve informacije , u takvoj formi i takvom vremenu kao što carinik može precizirati zahtevom takve , ili

(b) da ppokaže na pregled, i dozvoli kopiranje ili uzimanje izvoda iz takvih faktura tovarnih lista , knjiga ili dokumenata kao što to može biti precizirano .

 

2. Bilo koje lice koje , bez razumnog uzorka , odbija da se usaglasi sa postavljenim zahtevom iz člana 69. stav 1. podleže administrativnoj kazni u visini od  500 € do  10,000 € i pored toga dodatnu administrativnu kaznu od 50 € za svaki dan nastavka prekršaja .

 

 

Član  259

Ovlašćenja u vezi sa obvezom trgovinskih obveznika , i drugih za davanje informacija i pokazivanje dokumenata

 

1. Generalni direktor može , nakon konsultacije sa Ministarstvom za trgovinu i  finansije preko administrativnog uputstva može zahtevati od svakog trgovinskog obveznika da :

(a) da da na uvid Carinskoj službi, u vremenskom okviru i u formi propisano uputstvom , informacije u vezi sa :

(i) bilo kojom robom i uslugama koje on pruža ili mu pružaju u obavljanju posla  u vezi sa jednim poslovanjem 

(ii) stom robom koja se vozi i izvozi , a kojom se on bavi u obaljanju posla  u vezi poslovanja ili ;

(iii) bilo kojom transakcijom ili aktivnošću koja ima uticaj na ili se dešava u postupku obavljanja posla ; ili

 

(b) na zahtev bilokog carinika ; pokaže ili  se postara da se pokaže tom cariniku na način da bi carinik vršio kontrolu :

(i) u sedištu obavljanja posla trgovinskog obveznika ili na drugom mestu koje carinik može razumno zahtevati , i 

(ii) u to vreme kao što carinik može razumno zahtevati ,

 

Svaki dokumenat u vezi sa robot ili uslugama ili snabdevanjem , izvozom ili uvozom ili transakcijama ili delatnošću .

 

2. Kada, po svojstvu  stav 1., carinik ima ovlašćenje da zahteva da trgovinski obveznik pokaže bilo koji dokumenat:

(a)        on će imati takva ovlašćenja da zahteva da pokaže sva dokumenata od bilo kog trgovinskog obveznika ili bilo kog drugog lica kog carinik smatra da ih  može posedovati ali

(b)        ako to lice zahteva garanciju - pravo zadržavanja bilo kog dokumenta koje ono pokaže, pokazivanje će biti bez prejudiciranja prava zadržavanja.

 

3. U svrhu ovog člana, dokumenta koja se odnose na snabdevanje robom ili pružanje usluga, ili uvozom ili izvozom robe, tokom bilo kog posla, ili transakciju ili aktivnosti koja dejstvuje ili se dešava u postupku obavljanja posla, obuhvataju:

(a)        bilans zarade i gubitaka i bilans stanja; i

(b)        sve podatke koji se čuvaju po svojstvu bilo koje odredbe;

u vezi sa tim poslom.

 

4. Carinik može iskopirati, ili izvaditi izvode iz svakog dokumenta pokazanog prema  stav 1 ili  stav 2.

 

5. Ako se cariniku izgleda da je to neophodno, on može, u razumno vreme i u razumnom periodu, uzeti bilo koji dokument pokazan prema stav 1 ili stav 2, i on, na zahtev, izdaje potvrdu za svaki dokumenat uzet na taj način.

 

6. Kada se pravo zadržavanja  traži za dokument pokazan prema stav 2, uzimanje dokumenta prema gore navedenom stav 5., neće se smatrati kršenjem garancije .

 

7. Kada se dokument koji  je carinik uzeo prema stav 5. razumno traži za pravilno vođenje poslova on, što je pre moguće, dostavlja kopiju dokumenta, besplatno, licu koje je pokazalo ili se postaralo da ga pokaže.

 

8. Svaki dokument koji carinik uzme prema stav 5. biće vraćen, što je pre moguće, i mora se vratiti odmah nakon prestanka razloga za zadržavanje.

 

9. Kada se bilo koji dokument, uzet po ovlašćenju datom ovim Članom, izgubi ili ošteti, Carina biće dužana da nadoknadi vlasniku sve troškove koji vlasniku nastanu u vezi sa zamenom ili dovođenjem dokumenata u prvobitno stanje.

 

10. Svako lice koje, bez razumnog uzroka, ne ispuni zahteve propisane članom stav 1. stav 1., podleže plaćanju  administrativne globe u visini od 500 € do 10. 000€ Evra i,  pored toga, dodatne administrativne globe od 50€ Evra za svaki dan  trajanja nesaglasnost

 

 

Član 260

Ovlašćenja za dobijanje naloga za pristup evidentiranim podacima, itd

 

1. Kada se sudija uveri da u prijavi carinika postoji opravdane sumnje da se smatra:

(a)     da se bilo koje krivično delo čini u suprotnosti sa Glavu VIII ovog  zakonika da je učinjeno ili će biti učinjeno     

(b)     da svi evidentirani podaci, koji se mogu zatražiti, kao dokaz u bilo kome sudskom postupku u vezi sa prekršajem, a koje poseduje neko lice,

on može izdati nalog u skladu sa ovim članom.

 

2. Nalog po ovom članu je nalog za to lice za koje sudija smatra da je u posedu evidentiranih informacija na koje se prijava odnosi i njime se, najkasnije do isteka  perioda od sedam dana počevši od dana naloga ili isteka dužeg perioda, kako se nalogom može precizirati.

(a) omogućava cariniku pristup informacijama ; i

(b) dozvoljava cariniku da uzme i oduzme bilo koju informaciju, koju on, sa razlogom,  smatra neophodnom;

 

3. Pozivanje na stav 2. tačka (a) kojim se cariniku omogućava pristup evidentiranim podacima, na koje se prijava odnosi, odnosi se i na dozvolu koja se daje cariniku da kopira ili da izvadi izvode iz evidentiranih podataka

 

4. Kada se evidentirane informacije sastoje od informacija koje se nalaze u kompjuteru, nalog po ovom članu imaće dejstvo naređenja za pokazivanje informacija u formi u kojoj su vidljive i čitljive a, ukoliko carinik želi da ih uzme, u formi u kojoj one mogu da se uzmu.

 

Član  261

   Ovlašćenje za ulaz i pregled prostorija

 

1. Radi korišćenja bilo koga ovlašćenja po ovom Zakoniku, svaki carinik koji radi u domenu svojih ovlašćenja i dužnosti u skladu sa članom 6 može u bilo koje vreme, da uđe u bilo koju prostoriju koja je otvorena i korišćena u vezi sa obavljanjem nekog posla.

 

2. Kada carinik koji radi u domenu svojih ovlašćenja i dužnosti u skladu sa članom 6  ima opravdani osnovu da veruje da bilo koja prostorija korišćena u vezi sa snabdevanjem, uvozom ili izvozom robe po vrsti ili opisu za koju se naplaćuje carina i da, ukoliko se bilo koja takva roba nalazi u tim prostorijama, on može u svako vreme kada su prostorije otvorene da uđe i pregleda ih i  pregleda svu robu pronađenu u njima.

 

 

Član  262

                      Ovlašćenje za ulazak u prostorije trgovinskih obveznika

 

1.Svaki carinik koji radi u domenu svojih ovlašćenja i dužnosti u skladu sa članom 6 može u bilo koje doba ući u prostorije koje poseduje ili koristi trgovinski obveznik za svrhu svoje delatnosti i može izvršiti pregled prostorija i pretres, pregledati i popiše svu mehanizaciju, vozila, plovila, alat, robu ili materijale koji pripadaju delatnosti ili su na bilo koji način povezane sa tom delatnošću.

 

2.Kada neki carinik ima ovlašćenje da izvrši pregled prostorija shodno 73. stav 1., i ukoliko, nakon što zahteva pristup u te prostorije i predstavi se po imenu i funkciji na ulazu, pristup nije odmah odobren, on može provaliti bilo koja vrata ili prozor te prostorije ili probiti bilo koji zid zbog svrhe pristupa.

 

3.Kao što se 73. stav 1., primenjuje na prostorije, on se isto tako primenjuje i na sve vazduhoplove, vozila ili organizacije u kojima ili iz kojih se u maloprodaji prodaju duvanski proizvodi ili alkoholna pića na koja se plaća carina ili kojima se posluje, zavisno kako odgovara toj prostoriji .

 

 

Član 263

Ovlašćenje za dobijanje naloga za pretres prostorija

 

1.  Ukoliko se sudija uveri na osnovu zahteva bilo kog carinika da postoje opravdane osnove za sumnju da:

a)                   je bilo kakav krivični prekršaj Glavu VIII ovog  zakonikom, koji je očigledno ozbiljne prirode počinjen, ili će biti počinjen, u nekim prostorijama, ili da će tamo biti nađeni dokazi o činjenju takvog prekršaja; ili

b)                   se bilo šta što podleže oduzimanju ili zaplenjivanju  čuva ili skriva u bilo kojim prostorijama, on može izdati pismeni nalog kojim ovlašćuje , zavisno od stav 3. i 4., ovlašćuje službnika da uđe u te prostorije, ako je potrebno i silom, u bilo kom trenutku u periodu od mesec dana od datuma:

2. Bilo koji carinik koji uđe u prostorije u skladu sa ovlašćenjem iz  naloga, izdatom u skladu sa74. stav 1., može:

a)                   sa sobom povesti druge lica koje smatra neophodnim;

b)                   zapleniti  i uzeti  sve stvari koje nađe u prostorijama, a za koje ima opravdani razlog da veruje da podležu oduzimanju ili zaplenjivanju;

c)                   da zapleni ili oduzme svu dokumentaciju ili bilo koje druge stvari pronađene u prostorijama za koje ima opravdani razlog da veruje da mogu poslužiti kao dokaz u bilo kakvom krivičnom prekršaju koji je u suprotnosti sa Glavu VIII ovog  zakonika , za koji on smatra da je ozbiljne prirode;

 

d)                   oduzeti i zapleniti svu dokumentaciju ili bilo koje druge stvari pronađene u prostorijama, za koje ima opravdani razlog da veruje da mogu biti dokaz o bilo kakvim stvarima koje podležu oduzimanju ili zaplenjivanju; i

e)                   pretresti ili zatražiti pretres svih lica koja se nađu u prostorijama za koje ima razloga da smatra da poseduju bilo kakvu sličnu dokumentaciju ili ostale stvari, uz uslov da, po svojstvu ovog stava, ni jedno lice ne sme pretresti lice suprotnog pola.

 

3. Ovlašćenja dodeljena nalogom po ovom članu, ne primenjuju se:

a)                   za veći broj carinika od broja koji može biti naveden nalogom; niti

b)                   izvan vremenskog okvira koji takođe može biti naveden.

 

3.       Carinik koji izvršava ovlašćenja dodeljena nalogom izdatim po članu stav 1. ili, u slučaju da ima više od jednog carinika, onaj koji je odgovoran za pretres, mora obezbediti kopiju naloga sa svojim potpisom kao što sledi:

 

 

 

a)                   ukoliko je korisnik pomenutih prostorija prisutan u trenutku početka pretresa, kopija se mora predati korisniku;

b)                   ukoliko u tom trenutku korisnik nije prisutan, ali je prisutno lice koja je zaduženo za te prostorije, kopija mora biti predata tom licu; i

c)                   ukoliko se ne primenjuje nijedan stav  4. tačka (a) ili stav 4. tačka (b), kopija se mora istaknuti na vidljivom mestu u prostoriji .

5. Kada, iz bilo kog razloga u bilo koje doba dana ili noći, nije moguće razgovarati sa sudijom radi dobijanja naloga u skladu sa ovim članom, generalni direktor ili bilo koji direktor Carinske službe može, u pisanoj formi, ovlastiti bilo kog carinika, koji ima osnova da veruje da je ispunjena bilo koja odredba opisana u  stav 1. tačka  (a) stav 1. tačka (b), da uđe u dotične prostorije, ako je potrebno i silom, i izvrši pretres, oduzme ili zapleni bilo koju stvar koja podleže oduzimanju i zaplenjivanju , ili je dokaz krivičnog prekršaja protivnog Glavu VIII ovog  zakonika, koji se smatra ozbiljne prirode, ili sprečava izvršenje takvog prekršaja.

 


Član  264

Ovlašćenja za pregled i popisivanje robe 

 

1. Bez prejudiciranja bilo koga drugog ovlašćenja datog ovom Uredbom, svaki carinik može pregledati i popisati sve stvari:

a)                   koje su uvežene; ili

b)                   koje su u slobodnom skladištu ili carinskom skladištu; ili

c)                   koje su u slobodnoj zoni; ili

d)                   koje su utovarene u bilo kakav vazduhoplov; ili

(e)        koje su donešene na bilo koje mesto na Kosovu za izvoz ili kao zalihe; ili

(f)         u slučaju kad je podnešen ili se podnosi zahtev za povlačenje, olakšice, popust, otpis ili povratak carine;

i može, u tom cilju zahtevati, otvaranje i raspakivanje bilo kog kontejnera.

 

2. Pretres stvari carinik može izvršiti na mestu koje je Generalni direktor, nakon konsultacije sa Ministarstvom ekonomije i finansija,odredio za tu svrhu Administrativnim uputstvom.

 

3. U slučajevima u kojima je Generalni direktor Administrativnim uputstvom shodno paragrafu 2. naložio da određena roba može biti predmet određenih vidova postupanja u izvesnim Carinskim oblastima, carinik može dozvoliti da se roba istovari, razvrsta, deli u partije, upakuje i prepakuje pre popisivanja.

 

4. Svako otvaranje, raspakivanje, merenje, premeravanje, prepakivanje, rasturanje, razvrstavanje, deljenje u partije, obeležavanje, numerisanje, utovarivanje, istovarivanje, prevoz ili iskrcavanje robe ili kontejnera u svrhu carinskog pregleda, uklanjanje ili skladištenje, sredstva ili pomoć potrebna za svaki takav pregled obezbeđuje ili plaća vlasnik te robe.

 

5. Ukoliko se bilo koja uvežena stvar, koju je carinik u skladu sa ovom Zakoniku , ovlašćen da pregleda, bez odobrenja carinika ukloni iz carinskog nadzora pre nego što je pregledana, ona postaje predmet oduzimanja i zaplene.

 

 

Član  265

Ovlašćenja za uzimanje uzoraka 

 

1. Svaki služenik može, u bilo koje vreme, uzeti uzorke bilo koje robe:

a)                   koju je, ovom Uredbom, ovlašćen da pregleda; ili

b)                   koja je u prostorijama u kojima se, roba podložna bilo kakvoj carinskoj obavezi, proizvodi, priprema ili je predmet bilo kakve prerade; ili

c)                   koju, s obzirom da se na nju plaća carina, poseduje bilo koja lice kao zalihu za svoju delatnost ili kao materijal za proizvodnju ili obradu.

 

2. U slučaju kada carinik uzima uzorak bilo kog proizvoda ili materijala za proizvodnju koji koristi carinski obveznik, iz suda, cevovoda ili posuda u prostorijama poreskog obveznika:

a)                   carinski obveznik može, ukoliko želi, promešati ili pomešati sadržaj tog suda, cevovoda ili posuda, pre uzimanja uzorka; i

b)                   smatraće se da uzorak koji je carinik uzeo predstavlja celokupni sadržaj tog plovila, cevovoda ili opreme.

3. Svaki uzorak uzet u skladu sa  stav 1. biće čuvan i popisan na način na koji Generalni direktor, nakon konsultacije sa Ministarstvom ekonomije i finansija, naredi Administrativnim uputstvom.

 

4. U slučaju kada se u skladu sa stav 1. uzima uzorak robe koja je podložna plaćanju carine, nakon što je carina plaćena, osim kada:

(a) je uzorak uzet kada je roba prvi put ušla u proces uvoženja; ili

(b) je uzet uzorak robe u vezi sa kojom je podnet zahtev za povlačenje, popust, rabat, oslobađanje od obaveza ili vraćanje novca;

a uzorak uzet na taj način se ne vraća, carinik koji uzima uzorak, ako to zahteva lice u posedu te robu, plaća u ime Carine iznos koji predstavlja razumnu veleprodajnu vrednost tog uzorka.

 

Član  266

Ovlašćenja za ulazak na zemljište radi pristupa cevovodima

 

Ukoliko se cevovodom prenosi nešto što podleže carinjenju, a carina nije plaćena, svaki carinik može ući na zemljište u blizini cevovoda da pristupi cevovodu u svrhu izvršavanja ovlašćenja koja mu proističu iz ili po ovoj Uredbi u vezi sa time ili udaljavanja od cevovoda nakon izvršenja bilo kog takvog ovlašćenja.

 

 

Član  267

   Ovlašćenje da se pretraže skrivene instalacije, itd.

 

1. Ukoliko bilo koji carinik ima opravdane osnove za sumnju da trgovinski obveznik poseduje ili koristi skrivenu cev ili ostale skrivene vidove prenosa, slavinu, sud ili posudu, taj carinik može, u bilo kom trenutku, provaliti u bilo koji deo prostorija tog obveznika i na silu ući u iste i do opravdano potrebne mere probiti pod ili bilo koji zid susedne prostorije u cilju potrage za tim kanalom ili drugim vidom skrivenog prenosa, slavinom, sudom ili posudom.

2. Ukoliko carinik pronađe bilo koju cev ili drugi vid prenosa koji vodi iz prostorije obveznika ili u nju, on može ući u druge prostorije u koju ili iz koje on vodi, i, do opravdano potrebne mere, provaliti u bilo koji deo tih ostalih prostorija da utvrdi smer, i može je odseći ili zatvoriti bilo koju slavinu u prostorijama i ispitati da li prenosi ili skriva bilo kakvu robu podložnu carinjenju, ili bilo koje materijale koji se koriste za proizvodnju takve robe.

3. Sve cevi ili drugi vidovi prenosa, slavina, sud ili posuda koji se pronađu tokom pretrage, u skladu sa stav 1. ili  stav 2., i sva roba koja podleže carinjenju ili materijali za proizvodnju takve robe koja je na taj način nađena, biće privremeno oduzeti i zaplenjeni.

 

4 . Ukoliko je prilikom spomenute pretrage načinjena bilo kakva šteta, a pretraga nije uspela, generalni direktor nadoknađuje štetu.

 

 

Član  268

Ovlašćenja za pretres plovila, vazduhoplova i vozila, itd.


1 Svaki carinik može zaustaviti i ući u ili na:

a)                   bilo koje plovni objekat koje je na vodi koja povezuje neku oblast van Kosova;

(b) bilo koji vazduhoplov koji je na aerodromu; i

(c) bilo koje vozilo,

i može ostati tamo i pretražiti svaki njihov deo.

 

2. Kada je bilo koje plovni objekat, vazduhoplov ili vozilo zaustavljeno i izvršen njihov pretres po ovom članu, carinik pokazuje službenu karticu odgovornom licu za plovni objekat, vazduhoplov ili vozilo.

 

3. Ukoliko bilo koji carinik tako zahteva, a odgovorno lice za plovni objekat, vazduhoplov ili vozilo odbije da stane ili ne dozvoli da se ono pretrese, ono je podložno novčanoj globi u iznosu od 500€ do 10,000€ Evra, a plovni objekat, vazduhoplov ili vozilo predmet je zadržavanja i zaplene.

 

4. Sva sakrivena zabranjena ili ograničena roba ili bilo koja roba koja podleže plaćanju carine ili porezu koji nisu plaćeni, a koja se otkrije na brodu, vazduhoplovu ili vozilu kao rezltat pretrage, predmet je zadržavanja ili zaplene.

 

5. Plovna sredstva, vazduhoplovna sredstva koja se nakon kontrole otkriva da su prilagođene za sakrivanje zabranjene i ograničene robe , ili roba za koju nisu plaćene potrebne dažbine i obaveze , predmet je zadržavanja ili zaplene

 

 

Član 269

Ovlašćenja za pretres stvari 

 

1. Bez prejudiciranja ostalih ovlašćenja dodeljenih po ovom Zakoniku, ako postoji opravdani osnov za sumnju da neko lice sa sobom, ili na mestu na kome se nalazi, ima bilo kakvu robu na koju se ovaj član odnosi, svaki carinik može:

a)                   zatražiti od tog lica da mu dozvoli pretres bilo koje stvari koju ono ima kod sebe ili na tom mestu; i

b)                   ukoliko lice nije uhapšeno, da ga zadrži i bilo koju stvar sve dok je neophodno da se obavi pretres.  

 

2.          Roba na koju se primenjuje ovaj član je:

a)                   sva roba koja podleže plaćanju carine; i

(b) sva roba koja je predmet oduzimanja i zaplene.

 

 

Član  270

Ovlašćenja za pretres lica

 

1. Ako postoje opravdani osnovi da se sumnja da neko lice nosi bilo koju stvar:

a)                   na koju se naplaćuje carina, a koja nije plaćena niti je za nju položeno obezbeđenje; ili

(b) za čiji je uvoz ili izvoz trenutno na snazi zabrana ili ograničenje po svojstvu donetih ili zakonika na snazi;

carinik je može zadržati koliko god je neophodno i može zahtevati da lice, koja podleže stav 2 i 3, bude podvrgnuto pretresu opipavanjem, svlačenjem ili pregledu telesnih šupljina ukoliko carinik to može smatrati neophodnim ili celishodnim; ali takvi zahtevi ne mogu biti postavljeni ukoliko carinik ne informiše to lice o pravima u skladu sa  stav 2 i stav 3.

 

2. Ukoliko se od lica zahteva da se podvrgne pretresu opipavanjem, ono može zahtevati i to mu se ne može uskratiti da ga odvedu kod nadzornika carinika u pitanju, a pretpostavljeni će razmotriti osnove za sumnju i u skladu sa tim izdati naređenje da li će se od lica zahtevati da se podvrgne pretresu ili ne .

 

3. Ukoliko se od lica zahteva da se podvrgne pretresu svlačenjem ili pregledu telesnih šupljina, njemu se ne može uskratiti da bude odvedeno kod sudije ili nadzornika carinika u pitanju; a sudija ili pretpostavljeni će razmotriti osnove za sumnju i u skladu sa tim odrediti da li će se od lica zahtevati da se podvrgne pretresu ili ne.

 

4. Pretres opipavanjem ili svlačenjem nekog lica ne sme izvoditi niko osim lica istog pola; a pretres telesnih šupljina mora sprovesti odgovarajuće kvalifikovano lice.

 

5. U ovom članu :

 

Pretres telesnih šupljina - znači bilo kakav pretres koji obuhvata fizički pregled (što znači, pregled koji je nešto više od jednostavnog vizuelnog pregleda) telesnih šupljina tog lica;

 

Pretres opipavanjem -znači pretres koji nije ni pretres telesnih šupljina ni pretres svlačenjem;

 

Pretres ovlašćenjem -znači bilo koji pretres koji nije pretres telesnih šupljina ali koji obuhvata uklanjanje odevnog predmeta koji:

a)                   se nosi (delom ili u celini) na torzu; i

(b) se nosi bilo uz kožu ili do donjeg veša;

 

Odgovarajuće kvalifikovano lice -  je lekar opšte prakse ili ovlašćena medicinska sestra.

 


Član  271

Postupak kada su oduzeti predmeti, dokumenta, itd. 

 

1. Svaki carinik koji, prilikom izvršavanja bilo kog ovlašćenja dodeljenog ovim Zakonikom uzme bilo koji predmet dostavlja;

(a)        korisniku prostorija iz kojih je predmet uzet, ili kada to lice nije dostupno; ili

(b)        licu koje je posedovalo ili koristilo to neposredno pre nego što je uzeto;

zapisnik o uzetim predmetima

 

 2.  Carinik mora obezbediti zapisnik na koga se odnosi 1. u prihvatljivom  vremenskom roku od uzimanja tog predmeta.

 

3. Podložno stav 7., ukoliko je zahtevom za dopuštenje odobren pristup bilo čemu što je:

a)                    (a) uzeo carinik

(b) čuva Carinska služba u svrhu istrage krivičnog prekršaja po Gavo VIII ovog Zakonika;

lica koje je posedovalo ili kontrolisalo taj predmet neposredno pre nego što je uzet, ili nekog ko deluje u ime tog lica, zahteva od carinika koji je zadužen za opštu istragu, carinik mora dozvoliti pristup licu koja je podnelo zahtev pristupa predmetu pod nadzorom jednog carinika  .

 

4. Podložno stav 7., ukoliko je lice koja je posedovalo ili kontrolisalo taj predmet neposredno pre nego što je oduzet, ili nekoga koji deluje u ime tog lica podnelo zahtev cariniku koji je zadužen za opštu istragu za pristup fotografiji ili kopiji bilo kog predmeta, carinik:

a)                   dozvoljava licu koja je podnelo zahtev pristup pod nadzorom jednog carinika fotografiji ili kopiji; ili

fotografisati ili kopirati isti, ili se postara da to bude fotografisano ili kopirano

 

5. Ukoliko se bilo šta fotografiše ili kopira u skladu sa stav  4. tačka (b), fotografija ili kopija moraju biti predati licu koje je podnelo zahtev.

 

6. Fotografija ili kopija mora biti predata u prihvatljivom vremenskom roku od dana podnošenja zahteva.

 

7. Po ovom članu ne postoji obaveza  da se odobri pristup ili preda fotografija ili kopija nečega što je uzeto, ukoliko carinik koji je zadužen za opštu istragu, u svrhu koje je predmet uzet, ima osnova da veruje da bi to prejudiciralo:

a)       tu istragu, ili

(b) istragu o prekršaju koji se razlikuje od prekršaja zbog kog je prilikom istrage taj predmet uzet; ili

(c) bilo kog krivičnog postupka koji može biti rezultat

i)          istrage za koju je on zadužen; ili

ii)          bilo koje istrage kao što je pomenuto stav 7 tačka (b).

 

8 . Svako pominjanje carinika koji je zadužen za istragu u ovom članu odnosi se na lice čiji su ime i adresa potpisani na bilo kom nalogu ili naređenju i koje se time smatra carinikom zaduženim za istragu.

 

9. Ukoliko, u podnešenoj prijavi kao što je navedeno stav 10, sudija smatra da neki carinik nije ispunio postavljene zahteve ovog člana, on može narediti cariniku da ispuni te zahteve u takvo vreme i na način kako može biti naznačeno naređenjem tog sudije .

 

10. Prijava po stav  9. podnosi:

a)                   se u slučaju ne ispunjavanja bilo koji od postavljenih zahteva stav 1 i  stav 2., bilo koji korisnik prostorija iz kojih je uzet ili zaplenjen predmet ili lice koje je posedovalo ili kontrolisalo isti neposredno pre  nego što je uzet., i

b)                   u bilo kom drugom slučaju, lice koja ima takav nadzor ili kontrolu.

 

 

Član  272

   Izbegavanje od Carinskog krivičnog dela

 

Carina uz saglasnost lica koji daje izjavu može da ne preduzme gonjenje za prevarno izbegavanje , imajući u vidu okolnosti i važnost dela , ukoliko lice koje daje izjavu se slaže da ;

 

a). Plati neplaćene obaveze

 

b).Plati kaznu izrečenu shodno članu  276 . iz ovog Zakonika . 

 

c). I bilo kakvu nadoknadu ili neku drugu meru u vezi sa carinskom robom . 

 

 

GLAVA VIII

POVREDE U OBLASTI CARINA

 

POGLAVLJE 1

OPŠTE ODREDBE

 

Član 273

 

1.        Prestup  u oblasti carine, podrazumevaju upravne carinske prekrešaje i krivična dela

2.        Ne prejudicirajuči u slučajeve više sile, svako delovanje, koje je u supranosti sa  predviđenim  carinskim kod, sa podzakonikskom aktima za njegovo sprovođenim i sa drugim propisima koje su na snazinna Kosovu, naziva Carinsko upravni prekršaj.

 

POGLAVLJE  2

CARINSKO UPRAVNI POSTUPAK

 

Član 274

 

Pravno ili fizičko lice

 

a). U koliko se carini ne neprijavljuje roba - narkotčna roba ili sirovina za proizvod i njihovu preradu.

 

b). Ukoliko se carini ne prijavi oruzuje ili ekslozivna sredstva.

 

c). Ukoliko se carini ne prijavi opasna sredstva ili  bilo koja roba koja je zabranjena nza uvoz ili izvoz zakonikom koja je na snazi ne Kosovu.

 

Kažnjava sa novčanom kaznom od isnosa od 5.000 - 15.000. €.

 

 

Član 275

 

Pravno ili fizičko lice

 

a). Ako  unese ili iznese, odnosno pokuša unijeti ili iznijeti robu u carinsko područje odnosno iz carinskog područja, izvan graničnoga prijelaza ili preko graničnog prijelaza u vrijeme kad granični prijelaz nije otvoren,

 

b). ako na skriven način unese ili iznese, odnosno pokuša unijeti ili iznijeti robu preko graničnog prijelaza,                                          

 

c). ako ne prijavi kulturna ili prirodna dobra koja iznosi iz carinskoga područja ili unosi u carinsko područje.

 

Kažnjava sa novčanom kaznom od isnosa od 5.000 - 10.000. €.

 

 

Član 276

 

a). Ako ne prijavi, carini robu.

 

b). Ako  ne podnese ili pravodobno ne podnese skraćenu deklaraciju

 

c). ako istovari ili pretovari robu bez odobrenja carinarnice ili na mjestu koje nije za to određeno ili odobreno 

 

d). ne preveze unesenu robu putem i na način koji je odredila carinarnica

 

e). Ako pomeri robu od određenog mesto bez ovlaščenja carine.

 

f). Ako robom u privremenom smještaju raspolaže protivno uvjetima koje je odobrila carinarnica

 

g). ako odredišnoj carinarnici, u provoznome postupku, ne preda svu robu ili dio robe i pripadajuće isprave ili robu preda u promijenjenu stanju

 

h). ako ne pruži isprave, podatke ili objašnjenja potrebna carinskoj službi za provedbu carinskih i drugih propisa,

 

i). ako ne čuva isprave ili podatke skladno rokovima određenim ovim  Kodom   (članak 22)

 

j). ako ne podnese deklaraciju za carinski dopušteno postupanje ili uportrebu  skladno rokovima određenim ovim Kodom.

 

k). ako u carinskoj deklaraciji neistinito, netočno ili nepotpuno navede količinu, kakvoću, vrstu, tarifnu oznaku, vrijednost ili podrijetlo robe, ili ne navede svu robu, pa je zbog toga carinski dug obračunat ili plaćen u svoti manjoj od propisane

 

l). podnese ispravu u svezi s provedbom carinskog postupka odnosno drugog carinski dopuštenog postupanja ili upotrebe robe u kojoj je navedena druga količina, vrsta, kakvoća  ili podrijetlo robe

 

m). ako neistinitim prikazivanjem činjenica ostvari ili pokuša ostvariti oslobođenje od plaćanja uvozne carine.

 

n). Ako carini ometa proveru deklaraciji koja je primjeno od carine.

 

o). ako raspolaže robom prije nego što je carinarnica pusti u zahtijevani carinski postupak

 

p). ako ne osigura carinska obilježja od oštećenja odnosno uništenja ili ih ukloni

 

q). ako ne podnese dopunsku deklaraciju u propisanu roku

 

r). ako ne vodi ili neuredno vodi evidenciju propisanu ili određenu odobrenjem Carinske uprave za određeni carinski postupak ili drugi oblik carinski dopuštenoga postupanja s robom,

 

s). ako ne obavijesti carinarnicu o činjenicama koje su nastale nakon donošenja odobrenja za carinski postupak s odgodom ili za carinski postupak s gospodarskim učinkom

 

t). ako prije isteka propisanog roka robu puštenu u slobodan promet uz oslobođenje od plaćanja carine proda, otuđi po drugom osnovu, dade drugom na uporabu, zalog, najam, rabi u druge svrhe ili preda kao osiguranje za druge obveze, a da prethodno ne podmiri carinski dug

 

u). ako raspolaže robom prije nego što je plačen carinski dug.

 

v). ako ne postupa u skladu s uvjetima i obvezama propisanima ovim Zakonikom ili određenima odobrenjem carinarnice, za carinski postupak s odgodom i carinski postupak s gospodarskim učinkom

 

w). ako onemogućuje carinski nadzor nad poslovanjem u slobodnoj zoni ili slobodnome skladištu

 

x). ako u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu obavlja djelatnost suprotno odredbama ovog zakonika ili bez suglasnosti carinarnice

 

y). ako robu čiji je uvoz zabranjen ne iznese iz Kosovo  u roku koji je odredila carinarnica, 

 

z). ako neistinitim prikazivanjem činjenica ostvari ili pokuša ostvariti povrat ili otpust carinskoga duga

 

Kažnjava sa novčanom kaznom od isnosa od 500 - 10.000. €.

 

 

Član 277

 

Svako osoba koja  primi robu za koju zna ili je prema okolnostima slučaja mogla znati da je riječ o robi koja je predmet prekršaja iz članka 275, 276 i 277 . ovog Kodom, kaznit će se kao da je sama počinila prekršaj, istom kaznom koja je propisana za počinitelja prekršaja.

 

POGLAVLJE 3

CRINSKI PREKRSAJNI  POSTUPAK

A.      MANDATNI POSTUPAK

 

Član 278

 

1. Novčanom kaznom od 100 €   kazniti na mjestu počinjenja prekršaja fizička osoba koja počini prekršaj iz članka 277  ovoga Kodom, ako se radi o robi do vrijednosti 500 €.

 

2. Novčanu kaznu iz stavka 1. ovoga članka izriče i naplaćuje ovlašteni carinski službenik. Ako počinitelj prekršaja odbije odmah platiti kaznu, protiv njega se pokreće redoviti prekršajni postupak.

 

     

B. REDOVNI POSTUPAK

 

Člani 279

 

1. Svako drugi carinski  prekršaj koja je predivđen po Članom. 279  bice predmet redovan postupak, koja pokrene od strane carinske.

 

2. Postupak vodi ispred carinskom odeljenenje za prekrešaj u Carini, rešenje dostavalja ucioniocu po Članku 12 ovog Kodom.

 

 

POGLAVLJE 4

Oduzimanje robe

 

Član 280

 

1.Roba koja je predmet prekršaja iz članka 275, 276 a), b) i 278 ,  oduzeti će se.

 

2.Roba koja je predmet prekršaja iz članka  276 c), b) i 278 , može oduzeti će se.

 

 

Član 281

 

Roba koja je predmet prekršaja , oduzeti će se i u slučaju ako nije u vlasništvu počinitelja prekršaja, ili  zbog toga što je nepoznat ili nedostupan nadležnom.

 

 

Član 282

 

1.       Ako se roba za koju je propisano oduzimanje ne pronađe, carinarnica mora od počinitelja prekršaja naplatiti njezinu carinsku vrijednost  i  uvozne carine.

 

2.       vrijednost nepronađene robe i carinskoga duga počinitelji prekršaja odgovaraju solidarno

 

Član 283

 

1.  Prevozno ili prenosno sredstvo, sa prostorom za skrivanje,  iskorišteno za prevoz odnosno prenos robe na Kosovu,  koja je predmet prekršaja iz članka 275 i 276 . ovoga Zakonika,  oduzet će se ako je vrednost robe predmeta prekršaja veća od 1/3 vrijednosti prenosnog ili prevoznog sredstva.

 

2. Prevozno ili prenosno sredstvo  u koje je ugrađen poseban prostor za skrivanje robe, a koji je iskorišten za prijevoz robe na Kosovu  koja je predmet prekršaja iz Članka 275 i 276 ovog Zakonika, oduzet će se ako je vrednost robe predmeta prekršaja  nije veća od 1/3 vrednosti prenosnog ili prevoznog sredstva.

 

3. Prevozno ili prenosno sredstvo iz . ovoga članka oduzet će se i u slučaju kada nije u vlasništvu počinitelja prekršaja

 

 

POGLAVLJE 5

Zadržaj robe

 

Član 284

 

1.      Roba koja je predmet carinskoga prekršaja po drugim propisima  moze  zadržat do okončanja prekršajnoga postupka

 

2.      Roba koja je predmet carinskoga prekršaja za koji je propisano oduzimanje robe zadržat će se pod carinskim nadzorom do okončanja prekršajnoga postupka.

 

3.      Carinarnica može u opravdanim slučajevima uz polaganje jamstva u visini vrijednosti robe zadržanu robu ostaviti kod dotične osobe, uz upozorenje da robu ne smije upotrijebiti, prodati ili na drugi način raspolagati njome.

 

4.      Prilikom zadržavanja robe sastavlja se zapisnik koji između ostalog sadržava iscrpan opis robe. Primjerak tog zapisnika sa potvrdom o primitku predmetne robe carinarnica će uručiti osobi koja je predala robu, odnosno od koje je roba preuzeta

 

5.      Carinarnica može do okončanja carinskoga postupka također zadržati robu koja nije navedena u stavku 2. ovoga članka ako postoji opravdana sumnja da je roba bila upotrebljena ili namenjena za izvršenje prekršaja, odnosno da je nabavljena carinskim prekršajem ili da je dobivena u zamjenu za robu nabavljenu carinskim prekršajem.

 

6.      Ako zadržavanje robe nije više potrebno radi daljnjeg postupka, robu treba vratiti osobi od koje je bila oduzeta.

 

7.      Carinarnica može zadržati robu u skladu stavke 1. i stavke 4. ovog članka bez obzira na prava trećih osoba.

 

Član 285

 

      1. Postupak za carinski prekršaj ne može se pokrenuti kad proteknu tri godine od dana počinjenja prekršaja.

 

2. Zastara se prekida svakom postupovnom radnjom nadležnog tijela koja se poduzima radi prekršajnog progona počinitelja zbog počinjenog prekršaja.  Nakon svakog prekida zastara počinje ponovno teći. Postupak za carinski prekršaj ne može se pokrenuti niti dalje voditi nakon isteka 5  godina od dana kada je prekršaj počinjen.

 

                                                  

POGLAVLJE 6

Vraćanje oduzete robe

 

Član 286

 

Za robu koja je oduzeta pravosnaznom odlukom carinskog organa,   carinarnica može na zahtjev vlasnika robe ili ucinioca  prekršaja u opravdanim slučajevima ako roba ispuni uslove uvoza,   vlasniku robe ili učiniocu prekršaja dozvoliti otkup, pod uslovom da plati vrednost  robe i druge uvozne dazdbine.

 

 

 Član 287

 

Naplaćene svote novčanih kazna i svote dobivene prodajom oduzete robe ili svote naplaćene na ime vrednosti  prihod su državnog proračuna.

 

 

POGLAVLJE 7

Prodaja robe

 

Član 288

 

1.       Roba oduzeta u prekršajnome postupku i roba koju carinarnica može oduzeti  prema drugim odredbama ovog zakonika izložit će se prodaji.

 

2.       Životinje, hranu i drugu lako pokvarljivu robu iz stavka 1. ovoga članka carinarnica može odmah i neposredno prodati

 

 

                                            Član 289

 

Carina ce da prodaje konfiskovanu robu preko javne prodaje postupajuci u skladu sa posebnim odredbama.

1.Ako se , roba ne moze da podlegne javnoj prodaji zbog njene specificne prirode , Carina moze da prodaje robu ovlascenog lica kako bi on pridobio istu.

3.  Ako se radi o robi koja ne moze da se prodaje , zbog zdravstveih razloga , veterine,, fito-pataloske i bezbendosnih ili drugi ralozga , Carina ce da osvoji istu , to jest da tu robu ce regulisati prema dordbama na snazi.  

 

 

Član 290

 

Ne-kosovska roba koja je oduzeta smatra se da je stavljena u proceduri carinskog stovarista.

 

1.       Oduzeta roba prodajese sa cenom koja sadrzava uvozne obaveze. Prodaja se smatra kao iste-vrednosti sa spustanjem u slobodan promet i sama Carina izracunava obaveze i racuna racunovodstvo.

 

2.       Kad Carina odluci da se bavi sa robom u stavu 1 sa nekom metodom drugom   od njihove prodaje, one moraju odmah da zavrsavaju formalitete da bi odredili njima jedan od postupka ili dozvole carnisku upotrebu odredjenu sa Članom 4 (15), (a), (b), (c) i (d).

 

Žalba

Član 291

 

1.       Ukoliko neko lice dobije odluku carinika da posredno ili neposredno utiče na iznos carine ili poreza koji on mora platiti.

2.       Svi zahtevi Carini  za razmatranje moraju se podneti u pisanoj formi u roku od 30 dana nakon donošenja odluke,

3.       Carina  u pisanoj formi obaveštava lice koje je zahtevalo razmatranje o rezultatu razmatranja u skladu sa članom 94. stavom 1 u roku od 60 dana nakon dobijanja zahteva o svojoj odluci o razmatranju.

4.       lice koje je zatevalo razmatranje može se žaliti Nezavisnom odboru za razmatranje

5.       Žalba Odboru mora biti podneta u pisanoj formi o roku od 30 dana od dana prihvatanje resenje.

6.       Podnosilac žalbe ili Carina  mogu zatražiti da nadležni sud razmotri odluku koju je doneo Odbor.

 

Član 292

 

Ukoliko je spor konačno rešen u korist:

 

a)       Carine, poreski obveznik mora platiti zaostali porez, kazne i nastale kamate tokom rešavanja slučaja;

b)       podnosioca žalbe, Carina:

i)         nadoknađuje višak naplaćenog poreza zajedno sa kamatom koja je nastala dok slučaj nije rešen i

 

 

ii)       ukoliko je bilo koji predmet vraćen vlasniku, prodat ili uništen -

·                     iznos jednak sumi koju je vlasnik platio za vraćanje tog predmeta; ili

·                     ukoliko je taj predmet prodat, iznos jednak dobiti prodaje; ili

·                     ukoliko je taj predmet uništen, iznos jedak tržišnoj vrednosti tog predmeta u trenutku oduzimanja.

                                                    

 

POGLAVJE 8

Krivicna Dela protiv Carine Kosova

 

Član 293

Definicje

 

(1)     Izraz „ vazdusna sredstva trasporta" obuhvata avione, aerostate i helikoptere.

 

(2)     Izraz „banderola" podrzumeva jednu vrst fiskalne markice koju treba zalepiti u jednom akciznom proizvodu i koja treba se ostetiti prilikom otvaranja proizvoda.

 

(3)     Izraz „ Carinski oficir" podrazumeva svako lice zaposljeno u Carini Kosova.

 

(4)     Izraz 'Carinska Sluzba" podrazumeva Carinu Kosova.

 

(5)     Izraz „ akcizna roba" podrzumeva svaku robu za koju se placa akciza.

 

(6)     Izraz „akciza" podrazumeva dazbinu koja opterecuje posebne robe sa akcizom pustene u slobodan promet na Kosovu.

 

(7)     Izraz „ Fiskalna markica" podrazumeva markicu koja je propisana o Akciznom Zakonika Kosova, za koju se zahteva da je zalepljena u svaki akcizni proizvod i koja dokazuje:

 

1) da je za taj proizvod placena akciza,

 

2) akciznu tarifu koja je placena za taj proizvod,

 

3) placeni iznos akcize za taj proizvod

 

4) kada je placena akciza za taj proizvod i

 

5) da je prodaja proizvoda:

 

i)         dozvoljena samo na dan koji je naznacen na markici,

 

ii)       nije dozovljena nakon  datuma oznacenog na marikici,

 

iii)      nije dozvoljena pre datuma oznacenog na markici,

 

 

     (8)  Izraz  „roba" obuhvata stvari  i prtljag,

 

     (9)  Izraz „ uvozne dazbine" podrazumeva sve dazbine  koje opterecuju uvezenu robu na Kosovu.

 

    (10) Izraz „ zabranjena ili ogranicena roba" podrazumeva robu odredjene vrste i opisa ciji uvoz ili izvoz je zabranjen ili ogranicen jednim zakonikskim propisom ili odredbama zakonika koji je na snazi.

 

    (13) Izraz duvanske preradjevine podrazumeva sledece proizvode;

 

1)       Cigarete,

 

2)       Puro cigare i cigarilose i

 

3)       Druge vrste duvana,

 

koje se proizvode u celini ili delimicno od duvana ili od neke druge materije koja sluzi kao zamena za duvan, ali ne obuhvata preradjevine trava za pusenje.

 

     (14) Izraz „ vozilo" podrazumeva svako kopneno transportno sretsvo, obuhvatajuci i vozove.

 

    (15) Izraz" Prozivodi bez oznake  (markice) podrazumeva duvanske proizvode koji nemaju banderolu.

 

 

Član 294

Ometanje oduzimanja, zadrzavanja ili zaplene stvari

 

 

Ko ometa ili pokusa da ometa kontrolisanje stvari koje se podvrgavaju oduzimanju, zadrzavanju ili zapleni, ko osteti ili unisti, delimicno ili u potpunosti  stvari ili pokusa da izvrsi neku od gore navedenih dela, kazince se novcanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne god.

 

 

Član 295

Odvodjenje Carinskog Sluzbenika

 

Sluzbeno lice ili odgovorno lice ploveceg, zracnog ili drugog transportnog (putnickog) sredsva koje polazi od jednog mesta na Kosovu, ili ko god  je odgovoran za neko vozilo koji predje u zoni van Kosova, odvodeci sa sobom  carinskog sluzbenika bez njegove saglasnosti,  kaznice se novcanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

 

 

Član 296

Ometanje kretanja Sluzbenog vozila Carine

 

Ko, izuzev u dobroj nameri, ometa na bilo koji nacin kretanje vozila, plovnog sredstva ili vazduhoplova koji koriste carinski radnici u toku obavljanja sluzbene duznosti, kaznice se novcanom kaznom ili kaznom zatvora do tro godine.

 

 

Član 297

Sastavlanje neistinite deklaracije

 

(1) Ko sastavi, potpise ili utice da se sastavi ili da se potpise, ili preda ili utice da se jednom carinskom sluzbeniku preda bilo kakva deklaracija, beleska, uverenje ili neka druga isprava, koja je neistinita u bilo kakvom pogledu, kaznice se novcanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

 

(2) Ko, daje bilo kakvu deklaraciju kao odgovor na neko pitanje postavljeno od strane carinskog sluzbenika, a koja predstavlja deklaraciju sastavljenu za carinske namene i koja je neistinita u bilo kom pogledu, kaznice se novcanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

 

 

Član 298

Prevarno izbegavanje od uvoznih dazbina i Akcize

 

(1) Ko na bilo koji nacin je ukljucen u prevarno izbegavanje od placanja uvoznih dazbina ili akcize kojoj je roba izlozena, kaznice se:

 

1)       novcanom kaznom i kaznom zatvora od tri meseca do  tri godine, kada iznoz izbegnutih uzvonih ili akciznih dazbina ne prelazi 15.000 €, i

2)       novcanom kaznom i kaznom zatvrora od sest meseci do 5 godina, kada iznos izbegnutih uzvonih ili akciznih dazbina  prelazi 15.000 €.

 

(2) Svaki pokusaj za izvrsenje krivicnog dela iz stava 1 ovog Člana takodje je kaznjiv.

 

  

Član 299

Prevarno izbegavanje za  sprovodjenj Zabrana i Ogranicenja o Robi

 

(1) Ko na bilo koji nacin je ukljucen u prevarno izbegavanje za sprovodjenje neke zabrane ili ogranicenja koje je na snazi za uvoz robe, kaznice se novcanom kaznom ili kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

 

(2) Pokusaj za izvrsenje krivicnog dela iz stava 1 ovog Člana takodje je kaznjivo.

 

 

Član 300

Krivicna dela u vezi sa Akciznim proizvodima

 

 

(1) Ko u suprotnosti sa vazecim zakonikom za akcize i carinske dazbine: prodaje, nudi na prodaju, izlozi, ili na drugi nacin se bavi sa proizvodima bez oznake ( markice), kaznice se novcanom kaznom u visini do petostrukog iznosa iznosa neevidentirane ili neplacene akcize, ako iznos akcize ne prelazi iznos od 25.000 €, i kaznom zatvora do sedam godina, ako iznos ne evidentirane ili neplacene akcize prelazi iznos od 25.000 €.

 

(2) Istom kaznom kao u stavu 1 ovog Člana ce se kazniti ko,  u suprotnosti sa vazecim propisima za akcizu i carinske dazbine, poseduje, uvozi, izvozi, ili prevozi proizvode bez oznake (markice).

 

(3) Ko omogucava da se objekti pod njegovim nadzorom ili posedom se koriste za prodaju ili za druge nedozvoljene radnje koje se nadovezuju sa robom bez oznaka, kaznice se novcanom kaznom najmanje u iznosu od 5000 €, ili kaznom zatvora do tri godine.

 

(4) Ko promeni, stampa, krivotvoruje ili stvara bilo kakvu laznu banderolu, kaznice se novcanom kaznom u iznosu do 50.000 €, ili kaznom zatvora do sedam godina.

 

(5) Ko u suprotnosti sa izmenjenim Pravilnikom UNMIK-a br 20003/ 23 od 25 Juna 2003, proizvodi ili uvozi duvanske proizvode na Kosovu i koji ne poseduje vazece odobrenje ( licencu), kaznice se novcanom kaznom koja ne moze prelaziti dvostruki iznos godisnjeg placanja licence, ili kaznom zatvora do tri meseca.

 

 

Član 301

Izmene

 

3.1 Član 114 izmenjenog Pravilnika Uunmik-A Br. 2003/25 od 06 Jula 2003 godine, o Privremenom Krivicnom Zakonika Kosova se menja kao u nastvaku:

 

a)       podstav 2 Člana 114 (3) se menja i glasi:

 

„ 2) prilikom hapsenja izvrsilac pobegne, pokusa da pobegne ili na drugi nacin suproostavlja se hapsenju od strane Policije, KFOR-a, ili Carine Kosova,".

 

b)       na kraju stava 3 Člana 114 dodace se peti podstav koji ce glasiti:

 

„ 5) izvrsilac prilikom izvrsenja, ili je bio u pokusaju izvrsenja dela kao sto je propisano Članom  297 ili 298 ovog Zakonika.".

 

 

POGLAVLJE 9

Pravo Cariniski Sluzbenici za istrazivanje i otkrivanje krivicnih dela protiv Carine Kosova

 

Član 302

 

(1) Sudska Policija prema znacenju  ZKPK su i carinski sluzbenici koji su nadlezni, odgovorni i obavezni za istrazivanje i otkrivanje krivicnih dela protiv Carine Kosova, iz Glava VIII, kao i drugih krivicnih dela predvidjenim Krivicnim Zakonikom, gde se kao ostecena strana pojavluje Carnski sluzbenik. U ovom slucaju primenjuju se odredbe Člana 51.2, 200.3 i 221.4  PZKPK.

 

Član 303

 

(1) Takodje ce se primeniti odredbe Člana 302:

 

a).Kad je izvrseno krivicno delo predvidjeno u petom podtsavu Člana 114.3 Krivicnog Zakonika Kosova  ,

 

b)       Kada krivicno delo predvidjeno Članom 15 (1) i (2), 154 (1), (20, i (30, 161 91) i (2) , 316 (1) i (2), 317 (1),(2), i (3)  Krivicnog Zakonika Kosova  je izvrseno od strane Carinskog oficira  u toku obavljanja njegove sluzbene duznosti;

 

c)       Kada u vezi sa krivicnim delom predvidjenim u Članu 332 (1)  Krivicnog Zakonika Kosova, isprava je prikazana carinskom oficira  u toku obavljanja njegove sluzbene duznosti;

 

d)       Kada u vezi sa krivicnim delom predvidjenim u Članu 334 (1)  i (2)  Krivicnog Zakonika Kosova , nadlezni autoritet je Kosovska  Carinska;

 

e)       Kada Krivicno delo predvidjeno u Članu 343 910 i (2)  Krivicnog zakonika je izvrseno od strane Carinskog Oficira  prilikom obavljanja njegove sluzbene duznosti.

 

f)         Kada u vezi sa krivicnim delom predvidjenim u Članu 344 (1) i (2)  Krivicnog Zakonika Kosova , sluzbeno lice je Carinski sluzbenik.

 

 

Član 304

 

(1)  Svaki sluzbenik zaposljen u  Kosovskom  Carinsku  koji istrazuje krivicno delo po Članu 302 i 303  ovog Zakonika, smatrace se kao sluzbenik „ Policije" i „sudske policije" u smislu ovog Zakonika.

 

 

PRIJELAZNE  ODREDBE

 

Član 305

vođenje upravnog postupka

 

Upravni postupci koji su započeti prije početka primjene ovoga Zakonika  okončat će se po propisima koji su bili na snazi do početka primjene ovog Zakoa.

 

 

Član 306

prekršajni postupci

 

1.       Svi prekršajni postupci koji su započeti prije početka primjene ovog Zakonika okončat će se po ovim odredbama ako je to povoljnije zaucinioca  prekršaja.

 

2.        Svi prekršajni postupci koji su započeti prije početka primjene ovoga Zakonika za prekršajna djela koja nisu propisana ovim Zakonikom obustavit će se.

 

 

Član 307

Postupci sa ekomomskim uticajem

 

1.       Svi Postupci sa ekonomskim uticajem zapoceti pre stupanja na snazi ovog Zakonika, treba da se zavrsavaju unutar 6 (sest) meseci od dana kad ovaj Zakonik stupa na snazi, na osnovu odredba koje su bile na snazi da dana stupanja na snazi ovog Koda.

 

2.       Nakon okoncanja postupka od strane lica koja ima ovlascenje, moze odmah inicirati izdavanje ovlascenja za odnosni  postupak sa ekonomskim uticajem, na osnovu odredbe ovog Zakonika.

 

 

Član 308

Sprovodni akt (podzakonikski)

 

1.       Sprovodni aktovi (podzakonikski) za sprovodjenje ovog Zakonika, treba da se donosu u roku od 3 (tri) meseca od dana stupanja u snazi ovog Zakonika.

 

2.       Do stupanja u snazi gorenavedoenog akta u stavu 1 ovog Člana, treba da se koriste Admistrativna Uputstva koja su sprovodili Carinski i Akcizni Zakonik do dana stupanja u snazi ovog Zakonika.

 

 

Član 309

Predlog, imenovanje i usvajanje za izbor Generalnog Direktora Carinske Službe  sa odobrenje  od strane Medunarodni Civilni Presdavnik ( MCP)

 

Procedura imenovanja Generalnog Direktora Carine, do kraja međunarodnog nadgledanja i sprovođenja Sveopšteg predloga za rešenje statusa Kosova, od dana 26. marta 2007,             je kao sto sledi: 

 

1. Generalnog Direktora Carine  Kosova predlaže Ministar ekonomije i finansija, na osnovu preporuke komisije koja se osniva po stavu  4 ovog Člana a imenovanje če izvršiti Priemijer Vlada Republike Kosova, sa odobrenje  od strane Medunarodni Civilni Presdavnik ( MCP)  

 

2. Generalni Direktor podnosi izveštaj Ministru za ekonomiju i finansija.  

 

3. Vlada ima pravo da smenjuje, suspenduje ile vrača na položaj Generalnog Direktora, od strane Medunarodni Civilni Presdavnik ( MCP).  

 

4. Ministar ekonomije i finansija objavljuje  javni  oglas za Generalnog Direktora Carine Kosova, i  osniva komisiju  za regrutiranja kandidata koji i preporucuje kao što je propisano sa važečim zakonika i najboljim praksama za javnih/uniformisanih službenika

 

Član 310

 

 EULEX ce u oblasti carine imati onakve nadleznosti kakve su utvrdjene u relevantnim zakonikskim instrumentima koji odredjuju njegov mandat

 

Član 311

 

Mimo svih odredba ovog Zakonika ili bilo kog drugog zakonika, Carina može poveriti treće strane ovlašćenje da obavlja funkcije prenete na nju ovim zakonikom ili bilo kojim drugim zakonikom koji podleže sporazumima između Carine i takve trece strane

 

Član 312

 

Stupanjem na snagu ovog Zakonika, prestaju da važe sve odredbe koje su se u suprotnosti sa ovom zakonikom.

                                                                   

Član 313 

 

Ovaj Zakonik stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo.

 

Zakonik br. L-109

10. Novembra 2008

 

Proglašeno dekretom Br. DL- 054 - 2008, dana 10.11.2008, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu.

 

 

 

 

ANEKS  A

 

 Odredjivanje slucajeva I uslova pod kojima se odobrava izuzece od uvoznih I izvoznih dazbina, kada se roba pusti u slobodan promet ili izvozi  (cl. 182 Carinskog I Akciznog zakonika Kosova).

 

                                                      Član 1

 

1.                   Ovaj aneks (prilog) odredjuje slucajeve u kojima, zbog posebnih uslova, odobrava se oslobadjanje od uvoznih I izvoznih dazbina, odnosno

kada se roba pusti u slobodan promet ili izvozi sa Kosova.

           

2.                   Za namene ovog aneksa:

 

a)       Privatna svojina - podrazumeva svu imovinu namenjenu za licnu upotrebu od strane odgovarajucih lica ili za izmirenje njihovih kucnih

potreba.

"Privatnu svojinu" cine:

 

-          kucne stvari

-          bicikli I motocikli, privatna vozila I prikolice, vozila za kamping, sredstva za zabavu I privatni vazduhoplovi;

 

Potrebna oprema za domacinstvo, koja ispunjava normalne porodicne potrebe, manarne zivotinje (kucni ljubimci) I zivotinje sa prisegom (samarom),

kao I portalni Instrumenti primenjene umetnosti I koje su potrebne doticnom licu da bi obavljao svoju delatnost ili zanat, takodje spadaju u "privatnu

svojinu".

 

b)       Kucne stvari - podrazumeva licne stvari, kucnu posteljinu, namestaj I ostalo pokucstvo namenjeno za licnu upotrebu navedenih lica ili

za ispunjavanje njihovih kucnih potreba;

 

c)       alkoholni proizvodi - podrazumeva proizvode koji se svrstavaju u Poglavlju br. 2203 I 2208 TARIK-a (pivo, vino, aperitiv na osnovu vina

i alkohola, konjak liker ili druga alkoholna pice).                                                         

                                

Podglavlje I

 

OSLOBAĐANJE OD UVOZNIH DAŽBINA

 

GLAVA I

 

LIČNA IMOVINA U VLASNIŠTVO FIZIČKOG LICA KOJE SE DOSELJAVA NA KOSOVU

 

Član 2

 

Dosložno Članovima 3 do 10, lična imovina uvezena od strane fizičkog lica koje ima prebivaliste van Kosova i koje premešta svoje prebivalište na Kosovo oslobođena je od plačanja uvozne dažbine.

 

Član 3

 

Oslobađanje ograničeno je na ličnu imovinu koja je:

a)       Bila u posedu dotičnog lica i u slučaju robe koja nije potrošna, kad je to lice koristilo tu robu u svom bivšem prebivalištu najmanje šest meseci  pre dana kad je prestalo da ima prebivaliste van Kosova

b)       Namenjena za upotrebu u istu svrhu u njegovom novom prebivalištu.

 

Osim toga, Carina može ograničiti oslobađanje takve imovine u prenošenje fiskalnih i ili carinskih obaveza, na mesto izvora ili na mesto polaska, koja se normalno primoraju.

 

Član 4

 

Oslobađanje odobrava se samo licima, koji su boravili van Kosova neprekidno najmanje 12 meseci;

Ali, Carina može odobriti izuzetak od uslova prvog stava, pod uslovom da svrha tog lica bila da boravi na Kosovu neprekidno najmanje 12 meseci.

 

Član 5

 

Na osnovu ovog člana ne odobrava se oslobađanje od dažbine na:

 

a)       Alkoholne proizvode;

b)       Duvan ili duvanske proizvode;

c)       Artikle koji se koriste ili obavljaju zanata ili profesije, izuzev prenošivih instrumenata ili opštu umetnost.

 

Član 6

 

Osim u specijalnim slučajevima, oslobađanje od dažbine odobrava se samo za ličnu imovinu prijavljenu za slobodni promet na Kosovu u roku od 12 meseci od dana kad je lice o kojem je reč promenilo mesto boravka i doselilo se na Kosovu.

Lična imovina može da bude puštena u slobodan promet u nekoliko odvojenih pošiljki u toku tog perioda.

 

Član 7

 

1.       Lična imovina koja je oslobođena od uvozne dažbine ne može da bude data na zajam, u nalog ili zakup, ili da bude preneta, bilo uz naknadu ili besplatno u roku od 12 meseci od dana kada je pušten u slobodan promet, bez prethodnog obaveštanja carinske vlasti.

2.       Bilo koje davanje na zajam, u zalog ili zakup ili prenošenje pre isteka roka od 12 meseci dovodi do obaveze plačanja odgovarajuče uvozne dažbine na datu imovinu, prema stopi koja važi na dan tog davanja na zajam, u zalog ili zakup ili prenošenja, na osnovu vrste imovine i carinske vrednosti koju je tog dana utvrdila ili usvojila Carina.

 

Član 8

 

1.       Oslobađanje od dažbine na osnovu člana 6 može da bude odobreno za ličnu imovinu prijavljenu za slobodan promet pre nego što lice o kojom je reč uspostavi svoje prebivalište na Kosovu ukoliko se ono obaveze da če uspostaviti svoje mesto boravka na Kosovu u roku od šest meseci i da takav čin bude pračeno polaganjem obezbeđenja, čiji vid i iznos određuje od strane Carine.

 

2.       Kada su koriščene odredbe paragrafa 1, određeni period u članu 3(a) računa se od tada kada je lična imovina uneta na Kosovu.

 

Član 9

 

1.       Kad zbog profesionalnih obaveza dotično lice napušta svoje prebivalište ali ne uspostavlja svoje prebivalište na Kosovu odmah nakon toga, iako ima nameru da na kraju to učini, Carina može da odobri oslobađanje od plačanja uvozne dažbine na ličnu imovinu koja je na Kosovu preneta u tu svrhu.

 

2.       Oslobađanje od uvozne dažbine na ličnu imovinu na osnovu uslova postavljeno u paragraph 1 odobrava se u skladu sa uslovima u članovima 2 do 7, sa uslovima da:

 

a)       Periodi utvrđeni u članom 3 (a) i prvog paragrafa člana 6, moraju da budu računat od dana kad je lična imovina uneta na Kosovu;

 

b)       Period utvrđen članom 7 (1) mora da bude računat od dana kad je lice o kojom je reč stvarno uspostavilo svoje prebivalište na Kosovu.

 

3.       Oslobađanje od plačanja uvozne dažbine zavisi od obazeve dotičnog lica da stvarno uspostavi svoje prebivalište na Kosovu u periodu koji je odredio Carina u skladu sa okolnostima. Carina može da zahteva da uz obavezu bude položeno obezbeđenje, čiji vid i iznos određuje ovaj vlast.

 

 

Član 10

 

Bez obzira na odredbe članova 3 (a) i (b), 5 (c) i (d) i 7, kad usled političkih prilika fizičko lice mora da premesti svoje prebivalište na Kosovu, Carina može da dozvoli da njegova imovina bude uvezena bez plačanja uvozne dažbine

.

 

GLAVA II

 

ROBA UVEZENA PPRILIKOM SKLAPANJA BRAKA

 

Član 11

 

1. Dosložno članovima 12 do 15, devojačka sprema i kučne potreštine, bilo da su nove ili ne, koje pripadaju fizičkom licu koje premesta svoje prebivalište na Kosovo povodom braka oslobađaju se uvozne dažbine.

2. Pod istim uslovima, pokloni čija je vrednost ne prelazi 1.000 evra, koji su uobičajen svadbeni pokloni, a koje lice koje ispunjava uslove postavljen u paragrafu 1, prima od fizičkog lica koje ima prebivalište van Kosova.

 

Član 12

 

Oslobađanje od dažbine na osnosvu člana 11 odobrava se samo fizičkom licu:

 

a)       Koje boravio van Kosova neprekodno najmanje 12 meseci.

Ali, može se odobriti izuzeci pod uslovom da je postojala jasna namera tog lica da boravi van Kosova neprekidno najmanje 12 meseci.

b)       Koje predoči dokaz o svom braku.

 

Član 13

 

Ne odobrava se oslobađanje od dažbine na alkoholne proizvode, duvan, duvanske proizvode.

 

Član 14

 

1.       Osim u izuzetnim prilikama, oslobađanje od dažbine može da bude odobreno samo za robu prijavljenu za slobodan promet:

 

a)       Ne ranije od dva meseci pre datuma određenog za venčanje, u kom slučaju oslobođanje zavisi od polaganja odgovarajučeg obezbeđenja, čiji vid i iznos određuje Carina 

b)       Najkasnije četiri meseca od venčanja.  

 

2.       Roba iz člana 11 može da bude puštena u slobodni promet u nekoliko odvojenih pošiljaka u periodu iz gorenvedenog paragrafa 1.

 

 

 

 

Član 15

 

1.       Dok ne protekne 12 meseci od prihvatanja prijave za njen slobodan promet, roba koja se oslobođena uvozne dažbine na osnovu člana 11 ne može da bude data na zajam, u zalog ili zakup, ili da bude preneta, bilo uz naknadu ili besplatno, bez prethodnog obaveštavanja Carine.

 

2.       Svako davanje na zajam, u zalog ili zakup, ili prenošenje pre isteka perioda iz paragrafa 1 dovodi do obaveze plačanja odgovarajuče uvozne dažbine na datu imovinu, prema stopi koja važi na dan tog davnja na zajam, u zalog ili zakup, ili prenošenja, na osnovu vrste robe i carinske vrednosti koju je tog dana utvrdila ili usvojila Carina.

 

GLAVA III

 

NASLEĐENA LIČNA IMOVINA

 

Član 16

 

1.       Podložno članovima 17 do 19, nasleđna imovina fizičkog lica koje ima prebivalište na Kosovu oslobađa se uvozne dažbine.

2.       Za ciljeve paragrafa 1, "licna imovina" podrazumeva svu imovinu iz člana 1 (2) (a), koja sačinjava zaostavštinu preminulog.

 

Član 17

 

Ne odobrava se oslobađanje od dažbine na:

 

a)       Alkoholne proizvode;

 

b)       Duvan i duvanske proizvode;

 

c)       Komercilajna motorna vozila

 

d)       Artikle koji se koriste pri obavlajnju zanata ili profesije, izuzev prenošivih instrumenata za primeljenu ili opštu umetnost koji su preminulom bili potrebni za bavljenje zanatom ili profesijom.

 

e)       Zalihe sirovina i gotovih proizvoda ili poluproizvoda, i

 

f)         Živu stoku i zalihe poljoprivrednih proizvoda čija količina prevazilazi normalne potrebe porodice.

 

Član 18

 

1.       Oslobađanje od dažbine se odobrava samo za ličnu imovinu prijavljenu za slobodni promet najkasnije dve godine od dana kad dato lice stekne pravo na imovinu, to jest do konačnog utvrđivanja nasledstva.

 

Ali, ovaj period može da se produži od Carine u posebnim slučajevima.

 

2.       Lična imovina može da bude uvezena u nekoliko odvojenih pošiljaka u periodu naznačenom u paragrafu 1.

 

Član 19

 

Odredbe članovima 16 do 18 odnose se ina nasleđenu ličnu imovinu pravnih lica koja se bave neprofitnim aktivnostima sa sedištem na Kosovu.

 

 

GLAVA IV

 

KUČNE POTREBŠTINE ZA OPREMANJE DRUGOG BORAVIŠTA

 

Član 20

 

Podložno odredbama članovima 21 do 24, kučne potrepštine koje je uvezlo fizičko lice sa prebivalištem van Kosova u cilju opremanja drugog boravišta na Kosovu oslobađaju se uvozne dažbine.

 

Član 21

 

Oslobađjanje od dažbine ograničeno je na kučne predmete:

 

a)       Koje dato lice poseduje i koristilo ih je najmanje šest meseci od dana kad su kučni predmeti o kojima je več uvezeni;

 

b)       Koji i prirodom i količinom odgovaraju normalnom opremanju drugog boravišta.

 

Član 22

 

Oslobađanje od dažbine odobrava se jedino fizičkom licu:

 

a)       Koje boravi van Kosova neprekidno najmanje 12 meseci;

b)       Koje poseduju drugo boravište o kojem je reč ili plača za njega zakup najmanje dve godine; i

c)       Koje se obaveze da neče da ustupi svoje boravište trečoj strani dok su on ili njegova porodica odsutni.

Oslobađanje može se ograničiti za jedan slučaj, za isto drugo prebivalište.

Član 23

Pravo na oslobađnaje može da se zavisi od osiguranja garancije, s čime se garantuje plačanje bilokakvog duga koje može da proizilazi iz člana 24.

 

Član 24

1.                   Davanje u zakup ili prenos drugog prebivališta trečem licu pre isteka perioda od dve godine od prihvatanja prijave za slobodan promet kučnih predmeta dovodi do obaveze plačanja odgovarajuče uvozne dažbine, prema stopi koja vazi na dan davanja u zakup ili prenosa, na osnovu vrste predmeta i carinske vrednosti koju je tog dana utvrdila ili usvojila Carina.

Ali oslobađanje od dažbine i dalje važi ako se kučni predmeti o kojima je reč koriste za opremanje novog drugog boravišta, s tim da bude udovoljeno odredbama člana 22 (b) i (c).

2.                   Svako davanje na zajam, u zalog ili zakup, ili prenošenje, bilo uz naknadu ili besplatno, samih kučnih predmeta nekom trečem licu  pre isteka dve godine od prihvatanja prijave za njihov slobodan promet takođe dovodi do obaveze plačanja odgovarajuče uvozne dažbine pod istim uslovima iz prvog podparagrafa 1 pargrafa.

Ovaj period može da bude predužen do 10 godina kad je reč o dragovrednim kučnim predmetima.    

 

GLAVA V

 

ŠKOLŠKA OPREMA, ŠKOLŠKI MATERIJAL I OSTALI PREDMETI ZA KUČNU UPOTREBU

 

Član 25

 

1.       Oprema, školšski materijal i kučni predmeti kojima je obično opremljena radna osoba i koji pripadaju učesnicima ili studentima koji dolaze da ostanu na Kosovu kako bi na Kosovu studirali, i koji su namenjeni za njohivu ličnu upotrebu tokom studija oslobađaju se od uvozne dažbine.

 

2.       Za svrhe paragrafa 1:

 

a)       "Ucenik" ili "student" je bilo koja osoba koja je upisana u neku obrazovnu ustanovu kako bi redovno pohađala tečajeve koji se tamo nude;

 

b)       "Oprema" podrazumeva donje rublje ili posteljinu, kao i odeču, bez obzira da li je novi ili ne; i

 

c)       "Školski materijal" podrazumeva predmete i instrumente (uključujuči kalkulatore i kompjutere) koje ućenici ili studenti obično koriste za potrebe svojih studija.

 

 

Član 26

 

Oslobađanje od dažbine na osnovu ovog člana odobrava se najmanje jednom u toku školške godine.

 

GLAVA VI

 

POŠILJKE ZANEMARLJIVE VREDNOSTI

 

Član 27

 

Podložno članu 28 sve pošiljke robe zanemarljive vrednosti odaslate sa prostora van Kosova primaocu robe na Kosovu oslobođene su uvozne dažbine.

 

"Roba zanemarljive vrednosti" podrazumeva robu koja čija šustinska vrednost ne prelazi 22 evra po pošiljku.

 

Član 28

 

Oslobađanje od dažbine ne važi za sledeče:

 

a)       alkoholne pice;

b)       parfeme I toaletne vode; i

c)       duvan I duvanske proizvode.

 

 

GLAVA VII

 

POSILJKE PRIVATNOG  LICA UPUCENE DRUGOM LICU

 

Član 29

 

1.       Slozno Članovima 30 I 31, roba koja se nalaze u posiljkama koje fizicko lice van Kosova salje drugom fizickom licu koje zivi na Kosovu oslobadja se ubozne dazbine ukoliko takvi uvozi nisu komercijalne prirode.

 

2.       Nisu roba po komercijalnoj prirodi ako:

 

a)       Za njih postoji poseban povod

 

b)       SAdrze robu namenjenu iskljucivo za licnu upotrebu primaoca robe ili njegove porodice, koja svojom prirodom I kolicinom ne pokazuje bilo kakvu komercijalnu nameru; i

 

c)       Su poslate primaocu od strane posiljaoca koji je oslobadjen obaveze placanja bilo koje vrste.

 

Član 30

 

Oslobadjanje od dazbine na osnovu Člana 29 (1) odnosi se na vrednost 45 evra po posiljci, ukljucujuci vrednost vrednost robe iz Člana 31.

 

Ako ukupna vrednost dva ili vise predmeta po posiljci prelazi taj iznos, kad se na takve predmete odbrava oslobadjanje od dazbine do togiznosa, jer bi kad bi bili uvezeni

 

odvojeno bili oslobodjeni dazbine, uzimajuci u obzir da vrednost pojedinacnog predmeta ne moze da bude podeljena.

 

Član 31

 

Oslobadjanje od carinskih dazbina na osnovu Člana 29 (1) ograniceno je na kolicine date za svaku od nize navedenih roba:

 

a)       duvanski proizvodi

 

-          50 cigareta 

 

-          25 cigarilosa (cigare najvece pojedinacne tezine od tri grama)

 

-          10 cigara puro

 

-           50 grama duvana; ili

 

-          Proporcionalan asortiman ovih razlicitih proizvoda

 

b)       alkohol I alkoholna pica:

 

-          Destilovana pica I alkoholna pica koja zapreminski sadrze vise od 22 % alkohola; nedenaturisani etil alcohol jacine 80 % I vise; jedan litar; ili

 

-          Destizovana pica I alkoholna pica I aperitivi na bazi vina ili alkohola, tafia, sake ili slicna pica, cija jacina  ne prelazi 22 % alkohola zapreminski; nenusava vina, vina-likeri; jedan litar, ili proporcionalan asortiman ovih razlicitih proizvoda; I

 

-          Nenešuvana vina, dva litra, i

 

c)       parfemi - 50 grama ili toletne vode-0,25 litara

 

 

GLAVA VIII

 

KAPITALNA DOBRA I OSTALA OPREMA UVEZENA PRILIKOM PRENOŠENJA AKTIVNOSTI NA KOSOVU

 

Član 32

 

1.       Bez prejudiciranja bilo koje mere na snazi u vezi sa industrijskom i komercijalnom politikom, i podložno članovima 33 do 37, odobrava se oslobađanje od uvoyne dažbine na kapitalna roba i ostalu opremu koja pripada preduzimaćima koji prekidaju svoje aktivnosti van Kosova i premeštaju se na Kosovo kako bi obavaljali slićne aktivnosti, a u slučaju kad je preduzeče koje se prenosi poljoprivredno dobro ne plaća se uvpzna dažbina i na živu stoku.

 

2.       U ovom članu, „preduzeće" podrazumeva nezavisnu privrednu jedinicu proizvodnje ili uslužne industrije. 

 

Član 33

 

Oslobađanje na osnovu ovog člana ogranićeno je na kapitalna dobra I drugu opremu:

 

a)       Koja se, osim u posebnim slućajevima zbog opravdanih okolnosti, bila korišćena u preduzeču najamnje 12 meseci pre prestanka rada preduzeča van Kosova;

 

b)       Koja se I psole prenošenja namenjena koriščenju u iste svrhe; i

 

c)       Koja odgovara prirodi I velićini preduzeča o kojem je reč.

 

Član 34

 

Na osnovu ovog člana ne odobrava se oslobađanje od dažbine preduzečima čije se prenošenje na Kosovo obavlja kao posledica  ili u cilju udruživanja sa drugim preduzečem sa sedištem na Kosovu ili preuzimanja od strane tog preduzeča bez prethodnog uspostavljanja nove aktivnosti.

 

Član 35

 

Na osnovu ovog člana ne odobrave se oslobađanje od plačanja dažbine na:

 

a)       prevozna sredstva koja nisu instrumenti proizvodnje ili uslužne industrije;

 

b)       nabavke svih vrsta namenjene ya ljudsku potrošnju ili ishranu životinja;

 

c)       gorivo I zalihe sirovina ili gotovih proizvoda ili poluproizvoda; i

 

d)       Živu stoku u posedu nakupaca.

 

Član 36

 

Osi u specijalnim slučajevima koja se obrazlože radi okolnostima, oslobađanje na osnovu člana 32 biče odobreno se samo za kapitalna dobra I drugu opremu prijavljenu za Slobodan proemt pre isteka 12 meseci od dana kad je preduzeče prestalo sa svojim aktivnostima van Kosova.

 

Član 37

 

1.       Dok ne protekne 12 meseci od dana prihvatanja prijave za njen Slobodan promet, apitalna roba I druga oprema koja se oslobađaju uvozne dažbine ne može da bude data na zajam, u zalig ili zakup, ili da bude preneta, bilo na naknadu ili besplatno, bez prethodnog obaveštavanja carinske vlasti u pismenoj formi

 

Ovaj period može da bude predužen do 36 meseci u slučajevima davanja z zakup ili prenosa kad smatra da psotoji rizik zloupotrebe.

 

2.       Svako davanje na zajam, z zalog ili zakup, ili prenošenje pre isteka peioda iz prvog paragrafa dovodi do obaveze plačanja odgovarajuče uvozne dažbine na datu robu, prema stopi koja važi na dan tog davanja na zajam, u ualog ili zakup, ili prenošenja, na osnovu vrste robe I carinske vrednosti koju je tog dana utvrdila ili usvojila Carina.

 

Član 38

 

Odredbe članovima 32 do 37 važe I za kapitalna dobra I drugu opremu koja pripada licima koja se bave slobodnom profesijom I prvanim licima koja se bave neprofitnom aktivnošču I prenose ovu aktivnost na Kosovo.

 

 

GLAVA IX

 

PROIZVODI KOJE SE KOSOVSKI POLJOPRIVREDNICI DOBILI SA IMOVINE VAN KOSOVA

 

Član 39

 

1. Podložno članovima 40 i 41, odobrava se oslobađanje od uvozne dažbine na poljoprivredne, stočarske, hortikulturne I šumarske proiyvode koji potiću sa imovine koja se nalazi van Kosova, ali se sa Kosovom graniči, I kojom upravlja poljoprivredni proizvođač koji svoje glavno preduzeče ima na Kosovu I upravlja zemljištem koje se granići sa Kosovom.

 

2. Da bi za njih važilo oslobađanje od dažbine iz prvog paragrafa ovog člana, stočarski proizvodi moraju da potiću od životinja koja se uzgajaju ili su u slobodnom prometu na Kosovu.

 

Član 40

 

Osobađanje od dažbinena osnovu ovog člana ogranićeno je na proizvode koji nisu bili podvrgnuti nijednom drugom tretmanu osim onim oji normalno prate žetvu ili proizvodnju.

 

Član 41

 

Oslobađanje od dažbine na osnovu ovog člana odobrava se samo proizvode koji su na Kosovo doneti od strane poljoprivrednog proizvođača ili u njegovo ime.

 

Član 42

 

Odredbe članovima 39 do 41 odnose se na proizvode robolovaca sa Kosova dobijene kao rezultat tibolova ili uzgajanja u jezerima ili vodenim putevima koje Kosovo deli sa susednim zemljama, I na proizvode lovačkih aktivnosti koje lovci sa Kosova obavljaju na tim jezerima ili vodenim putevima.

 

GLAVA X

 

SEMENSKI MATERIJAL, ĐUBRIVA I PROIZVODI ZA TRETMAN ZEMLJE I USEVA NA KOSOVU UVEZENI OD STRANE POLJOPRIVREDNH PROIZVOĐAČA VAN KOSOVA

 

Član 43

 

1. Podložno člana 44odobrava se oslobađanje od uvozne dažbine na semenski materijal, đubriva I poroizvode za tretman zemljišta I useva, namenjenih za upotrebu na imovinu koja se nalazi u pograničnom pojasu Kosova kad se jedan deo imovine nalazi van Kosova, I njome upravlja poljoprivredni proizvođač koji svoje glavno preduzeče ima na imovini koja se nalazi van Kosova.

 

Član 44

 

1. Oslobađanje od dažbine na osnovu ovog člana ograničeno je za kolićine semena, đubriva ili drugih proizvoda potrebnih za rukovanje imovinom na Kosovu.

 

2. Oslobađanje se odobrava samo na seme, đubriva ili druge uvezene proizvode uvezene direktno na Kosovo od strane poljoprivrednog proizvođača ili u njegovo ime.

 

3. Carina može se uslovljavati oslobađanje od dažbne na osnovu reciprociteta

 

 

GLAVA XI

 

ROBA U LIČNOM PRTLJAGU PUTNIKA

 

Član 45

 

1. Podložno članovima 46 do 49, roba koja se prenose na ličnu prtljagu putnika koji se dolaze iz drugog zemlja gde se odobrava oslobađanje od uvozne dažbine, ukoliko da se taj uvoz nije od komercijalne prirode.

 

2. Za svrhe paragrafa 1:

 

a) Lična prtljaga - označava svu prtljagu koje putnik je u stanje da pokaže pri carinske vlasti prilikom njegovog dolaska na Kosovu kao I svaka prtljaga koja se pokaže carini naknadno, pod uslovom da se ovaj dokaz može biti osiguran da bi osvedočio dajeregistrovan, prilikom polaska putnika, kao prilog prtljage s kopanijom koja de dovela na Kosovu od mesta polazka.

 

c)       Uvoz nekomercijalne prirode oznaćava sledeče uvoze:

 

-          Koja imaju prorodu slučaja

 

- Koja su se ekskluzivno roba za lićno upotrebu putnika ili njihovim porodicama ili robe namenjene za nagrade, čija je priroda i količina ne dovodi u sumnje da se uveze za trgovinske svrhe.  

 

Član 46

 

1.                   Pomenuto oslobađanje u članu 45 (1) za dolenavedenu robu važi zavisno od količine po putniku, kao sledeče:

 

a)       Duvanski proizvodi

 

-          200 cigareta, ili

 

-          100 cigarilosa 50 puro, ili

 

-          200 grama duvana, ili

 

-          Jedan proporcionalan asortiman ovih raznih proivoda,

 

b)       Alkohol I alkoholna piča:

 

-          Destilovana piča I alkoholna piča koja zapreminski sadrže više od 22 % alkohola, nedenaturisani etil alkohol jačine  70 % I više, jedan litar, ili

 

-          Destilovana piča I alkoholna piča, I aperitivi na bazi vina ili alkohola, tafia, sake ili slična piča, čija jačina ne prelazi 22 % alkoholazapreminski, nenušava vina, vina likeri, jedan litar, ili proprocionalan asortiman ovih razlićitih proitvoda, i

 

-          Nepenušana vina, dva litara,

 

c)       Parfemi: 50 grama ili toaletne vode: 0,25 litara

 

-          Medicinski medikamenti: potrebna količina koja odgovara lične potrebe putnika,

 

3. Oslobađanje na pomenute robe u stav 1 (a) i (b) ne odobrava se na putnike ispod 17 godina.

 

Član 47

 

OSlobađanje pomenute u članu 45 odobravaju se do vrednosti 175 evra po putniku za druge robe osim one pomenute u članu 48.

 

Član 48

 

Kada opšta vrednost dva ili viđe artikala prelazi sumu pomenute u članu 47, oslobađanje n ate sume odobrava se isto kao ovih artikli budu uvezeni odvojeno, imajuči u vidu da je vrednost jednog artikla ne može se odvajati.

 

Član 49

 

1. Carina moće da samnji vrdenost i-ili količinu robe koja ulaze bez naplačanja dažbine, ako ih uveze:

 

-          Lica koja žive u graničnim zonama

 

-          Granični radnici (koji rade na granici)

 

-          Staf koji operiše sa transportnim sredstvima u upotrebi ićmeđu Kosova I drugih zemalja

 

Ova ograničenja ne važe za osobu koja živi u graničnoj zoni i koji svedoče da se ne vraćaju iz granične zone suedske zemlje. Ali, ova ograničenja mora sprovesti za radnike koji rade u granici I staf koji operiše sa transportnim vozilima u upotrebi između Kosove I drugih zemalja, kada oni uveze robu dok putuje tokom njrgovog rada.

 

2. U cilju sprovođenje odredbe iu stava 1:

 

-    Granićna zona - označava bez prejudiciranja postoječe karte u ovom oblastu, jednu zonu koja ne se ne prošire više od 15 kilometara od granice. Lokalni adminirativni krugovi, čiji je jedan deo teritorie proširava unutar ove zone, takođe smatraju se kao deo ove granične zone. Carina može odobriti izuzetke od ovog:

 

- Fizički radnik (koje rade na granici)' oznaćava svaku osobu  čiji se redovne aktivnosti zahtevaju da on ide u drugoj strain granice tokom radnih dana.       

 

 

GLAVA XII

 

OBRAZOVNI, NUČNI I KULTURNI MATERIJAL; NAUČNI INSTRUMENTI I APARATI

 

Član 50

 

Obrazovni, naučni I kulturni material navedeni u Dodatku II, oslobađaju se uvozne dažbine bez ozira ko bi mogao da bude primalac pođiljke I kakva bi mogla da bude nameravana upotreba og materijala.

 

Član 51

 

Obrazovni, naučni I kulturni material navedeni u Dodatku II, oslobađaju s uvozne dažbine ukoliko su namenjeni:

 

-          Javnim obrazovnim, naučnim I kulturnim ustanovama ili organizacijama; ili

 

-          Ustanovama ili organizacijama u kategorijama naznačenim u trečoj koloni pomenutog Dodatka.

 

Član 52

 

1.       Podložno članovima 53 do 57, nučni instrumenti I aparati koji nisu uključeni u član 51, oslobađaju se se plačanja uvozne dažbine kada se uvoze isključivo u nekomercijalne svrhe.

 

2.       Oslobađanje od dažbina na osnovu ove sekcije ograničeno je na naučne instrumente I aparate koji su namenjeni:

 

-          Bilo javnim ustanovama čija je glavna delatnost obrazovanje ili naučno istraživanje I odeljenjima javnih ustanova koja se najviše bave obrazovanjem ili naučnim istraživanjima; ili 

 

-          Privatnim ustanovama čija je glavna delatnost obrazovanje ili naučno istraživanje.

 

Član 53

 

Na osnovu ovog člana, oslobađanje od dažbine primenjuje se I na:

 

(a)     Rezerne delove, komponente ili prateče uređaje koji posebno odgovaraju naučnim instrumentima ili aparatima, ukoliko su ti reyervni delovi, komponente ili prateči uređaji  uvezeni u isto vreme kad I ti instrumenti ili aparati, ili da, ukoliko se uvezeni naknadno, mogu da budu identifikovani kao namenjeni instrumentima ili aparatima:

 

-          Koji su prethodno oslobođeni plaćanja uozne dažbine, stim da se takvi instrumenti ili aparati I dalje koriste u naučne svrhe u vreme kad je zatraženo oslobađanje od dažbine za određene rezervne delove, komponente ili praeče uređaje; ili

 

-          Za koje bi bilo odobreno pravo na oslobađanje od dažbine u vreme kada je to oslobađanje zatraženo za specifične rezervne delove, komponente ili prateče uređaje;

 

(b)     Alate koji se koriste za održavanje, proveru, baždarenje ili popravku naučnih instrumenata ili aparata, stim das u ti alati uvezeni u isto vreme kad I ti instrumenti I aparati ili, ako su evezeni naknadno, da mogu da budu identifikovani kao namenjeni instrumentima ili aparatima:

 

-          Koji se prethodno oslobođeni plačanja uvozne dažbine, stim da se takvi instrumenti ili aparati I dalje koriste u naučne svrhe u vreme kad je zatraženo oslobađanje od dažbine na alat; ili

 

-          Koji bi bili oslobođeni dažbine u vreme kad je takvo oslobađanje zatraženo za alat.

 

 

Član 54

 

Za svrhe članovima 52 i 53: 

 

"Naučni instumenti ili aparati" označava bilo koji instrumenti ili aparat koji je zbog svojih objektivnih tehničkih karakteristika I rezultati koji se njime postižu uglavnom ili isključivo pogodan za naučne aktivnosti.

 

"Uvezeno u nekomercijalne svrhe" odnosi se na naučne instrumente ili aparate namenjene za upoterbu u neprofitnim naučnim istraživanjima ili u obrazovne svrhe.

 

Ćlan 55

 

Ako je potrebno I ako se slobađanje od plačanja uvozne dažbine na izvesne instrumente ili aparate štetno po interese kosovske industrije u proizvodnom sektoru, odizima se pravo na oslobađanje od dažbina.

 

Član 56

 

1.       Artikle iz člana 51 i naučni instrumenti I aparati koji su oslobođeni od plačanja uvozne dažbine u skladu sa uslovima postavljenim u članovima 53 do 55, ne smeju da budu dati na zajam ili u zakup ili da budu preneti, bilo uz naknadu ili besplatno, bez prethodnog obaveštenja upučen carinskim vlastima.

 

2.       Ako atikal bude dat u zajam ili zakup, ili bude prenet nekoj ustanovi ili organizaciji koja ima praavo na oslobađanjeod dažbine shodno članovima 51 ili 52, oslobađanje od dažbine I dalje ostaje na snazi ukoliko ta ustanova ili organizacija koristi artikal, instrument ili aparat u svrhe kojima se potvrđuje pravo na oslobađanje.

 

3.       U ostalim slučajevima, davanje na zajam ili u zakup, ili prenođenje, zahteva prethodno plačanje uvozne daćbine, prema stopi koja važi na dan davanja na zajam ili u zakup, ili prenošenja, na osnovu vrste robe I carinske vrednosti koju je tog dana utvrdili ili usvojili Carinske vlasti.

 

Član 57

 

1.       Ustanove ili organizacije iz članova 51 i 52, koje prestanu da ispunjavaju uslove zbog kojih je odobreno pravo na oslobađanje od dažbine, ili koje predlažu da koriste article oslobođene od dažbine u druge svrhe osim onih predviđenih odredbama pomenutim ćlanova, moraju da otome obaveste carinski vlast.  

 

2.       Artikli koji ostaju u posedu ustanova ili organizacija koje prestaju da ispunjavaju uslove zbog kojih im je odobreno pravo na oslobađanje od dažbine podležu plačanju odgovarajuče uvozne dažbine prema stopi koja važi na dan kada ti uslovi prestaju da budu ispinjavani, na osnovu vrste robe I carinske vrednosti koju je tog dana utvrdiali ili usvojili carinske vlasti.

 

 

Artikli koje upotrebljava ustanova ili organizacija koja koristi povoljnosti oslobađanja od dažbine u druge svrhe osim onih predviđenih članova 51 I 52, podležu plačanju odgovarajuče uvozne dažbine obračunate kao važeče na dan kada su stavljeni u drugu upotrebu, na osnovu vrste artikla I carinske vrednosti kju jetog dana utrvdili ili usvojili carinske vlasti.

 

Član 58

 

Članovi 55 do 57 važe s potrebnim promenama i za proizvode iy člana 53.

 

Član 59

 

1.       Oprema uvezena u nekomercijalne svrhe od strane ili u ime naučnoitraživačke ustanove ili organizacije van Kosova oslobađa se uvozne dažbine.

 

 2. Oslobađanje od plačanja dažbine na osnovu ovog člana biva odobreno ukoliko:

 

(a)     Je roba namenjena koriščenju od strane ili uz saglasnost članova ili predstavnika ustanova I organizacija iz prvog paragrafa u kontekstu I okviru ograničenja sporazuma o naučnoj saradnji, čija je svrha sprovođenje mečunarodnih programa naučnog istraživanja I naučkim'istraživačkim ustanovima čije je sedište na Kosovu.

 

(b)     Za vreme boravka na Kosovu roba ostaje u vlasništvu fizičkog ili pravnog lica sa prebivalištem van Kosova.

 

3.       U smislu ovog Dodatka:

 

-          Oprema označava instrumente, aparate, mašine I njima odgovarajuče pomočne uređaje uključujući rezervne delove I alat specijalno namenjen za njihovo održavanje, proveru, baždaranje ili popravku, koji se koriste u svrhe naučnog istraživanja

 

-          Oprema namenjena koriščenju u svrhe naućnog istraživanja koje se sprovodi u neprofitne svrhe smatra se "uvezenom u nekomercijalne svrhe".

 

Član 60

 

1.       Oprema pomenuta u članu 59 koja je oslobođena uvoznih dažbina u skladu sa utvrđenim uslovima ne može da bude data na zajam, u zakup, ili da bude preneta, bilo uz naknadu ili besplatno, bez prethodnog obaveštavanja carinski vlast.

 

2.       U slučaju kada je oprema pozajmljena, data u zakup ili preneta na ustanovu ili organizaciju koja ima pravo na oslobađanje od plačanja dažbina shodno člana 59, oslobađanje I dalje biva odobreno pod uslovom da ustanova ili organizacija koristi opremu u svrhe koje joj daju pravo na to oslobađanje.

 

U ostalim slučajevima, I bez prejudiciranja primene članova 52 i 53, svako davanje na zajam, davanje u zakup ili prenos podležu prethodnoj naplati uvoznih dažbina, prema stopi koja važi na dan pozajmice, davanja u zakup ili prenosa, na osnovu vrste opreme I carinske vrednosti koju su tog dana potvrdili ili usvojili carinske vlasti.

 

3. Ustanove ili organizacije iz člana 59 (1), koje više ne ispunjavaju uslove za   oslobađanje od dažbina ili koje predlože da koriste uvezenu opremu oslobođenu od uvoznih dažbina u svrhe koje se razlikuju od onih koje su utvrđene tim članom, o tome obaveštavaju carinske vlasti.

 

4.       Oprema koju koriste ustanove ili organizacije koje prestanu da ispunjavaju uslove koji im daju pravo na oslobađanje od dažbina podleže odgovarajučim uvoznim dažbinama prema stopi koja važi na dan kada ti uslovi prestanu da budu ispunjavani, na osnovu vrste artikla I carinske vrednosti koju je tog dana utrvdili ili usvojili carinske vlasti.

 

Bez prejudiciranja članova 52 I 53, bilo koja oprema koju ustanova ili organizacija koja je oslobođena plačanja uvoznih dažbina koristi u svrhe koje se razlikuju od onih navedenih u člau 59, podleže odgovarajučim uvoznim dažbinama koje važe na dank ad oprema bude upotrebljena u druge svrhe, na osnovu vrste opreme I carinske vrednosti koju se tog dana utvrdile ili usvojile carinske vlasti.

 

 

GLAVA XIII

 

LABORATORIJSKE ŽIVOTINJE I BIOLOŠKE ILI HEMIJSKE SUPSTANCE NAMENJENE ISTRAŽIVANJU

 

Član 61

 

1.       Oslobađanje od uvoznih dažbina važi za:

 

(a)     Životinje koje su specijalno pripremljene za laboratorijske namene; i

 

(b)     Biološke ili hemijske supstance namenjene istraživanju, koje se uvoze isključivo u nekomercijalne svrhe.

 

2.       Oslobađanje od dažbina shodno paragrafa 1 biva ograničeno na životinje I biološke ili hemijske supstance koje su namenjene:

 

-          Javnim ustanovama čije su glavne delatnosti obrazovanje ili naučno istraživanje, kao I odeljenima javnih ustanova čije su glavne delatnosti obrazovanje ili naučno istraživanje, ili

 

-          Privatnim ustanovama čije su glavne delatnosti obrazovanje ili naučno istraživanje.

 

3.       Supstance pomenute u paragraf 1 (b) mogu da obuhvate samo biološke ili hemijske supstance za koje ne postoji ekvivalentna proizvodnja na Kosovu I koje su zbog svoje specifićnosti ili stepena čistoće uglavnom ili isključivo pogodne za naučno istraživanje.

 

 

GLAVA XIV

 

TERAPEUTSKE SUPSTANCE LJUDSKOG POREKLA I REAGENSI ZA ODREĐIVANJE KRVNIH GRUPA I VRSTA TKIVA

 

Član 62

 

1.       Shodno članu 63, sledeće supstance oslobađaju se uvoznih dažbina:

 

a)       Terapeutske supstance ljudskog porekla;

 

b)       Reagensi za utvrđivanje krvnih grupa, i

 

c)       Reagensi za utvrđivanje vrsta tkiva.

 

2.       U svrhe paragrafa 1:

 

-          "Terapeutske supstance ljudskog porekla" označavajz ljudsku krv I njene derivatne (kompletnu ljudski krv, osušenu ljudsku plazmu, ljudski albumin I stabilne rastvore proteina ljudske plazme, ljudskog imunoglobulina I ljudskog fibrinogena);

 

-          "Reagensi za određivanje krvnih grupa" oznaćavaju sve reagense, bez obzira da li su ljudskog, životinjskog, biljnog ili drugog porekla, koji se koriste za određivanje vrsta ljudskih tkiva.

 

-          "Reagensi za određivanje vrsta tkiva" oznaćavaju sve reagense bez obzira da li su ljudskog, životinjskog, bilnjog ili drugog porekla, koji se koriste za određivanje vrsta ljudskih tkiva.

 

Član 63

 

Oslobađanje od dažbina ograničava se na proizvode koji:

 

a)       Su namenjeni institucijama ili laboratorijama koje je u tu svrhu odobrile nadležne vlasti, za koriščenje isključivo u nekomercjalne medicinske ili naučne svrhe.

 

b)       U prilogu imaju uverenje o usaglašenosti koje je izdao nadležni organ van Kosova;

 

c)       Smeštene su u kontejnere sa specijalnim oznakama koje ih identifikuju.

 

Član 64

 

Oslobađanjae obuhvata I specijalno pakovanje neophodno za transport terapeutskih suostanci ljudskog porekla ili reagensa za određivanje krvnih grupa ili vrsta tkiva, kao I rastvaranje I pomočne uređaje neophodne za njihovo korišćenje koji mogu da budu deo tih popošiljki.

 

 

GLAVA XV

 

INSTRUMENTI I APARATI NAMENJENI MEDICINSKOM ISTRAŽIVANJU, UTVRĐIVANJU MEDICINSKIH DIJAGNOZA ILI MEDICINSKOM TRETMANU

 

Član 65 

 

1.       Instrumenti I aparati za medicinsko istraživanje, utvrđivanje medicinskih dijagnoza ili sprovođenje medicinskog tretmana koji su donacija dobrotvorne ili filantropske organizacije ili privatnog lica zdravstvenih organima, bolničkim odeljenjima ili medicinsko'istraživačkim industrijama kojima je u tu svrhu nadležne Kosovske vlasti odobrile da primaju te article uz oslobađanje od uvoznih dažbina , ili koje ti zdravstveni organi, bolnice ili medicinsko-istraživačke industrije kupuju u potpunosti sredstvima koja je obezbedila dobrotvorna ili filantropska organizacija ili je reč o dobrovoljnim prilozima, bivaju oslobođeni od uvoznih dažbina, uvek pod uslovom da je utvrđeno da:

 

a)       Donacija instrumenataili aparata o kojima je reč ne prikriva bilo kakvu komercijalnu nameru donatora, I

 

b)       Donator nije ni na koji način povezan sa proizvođačem instrumenata ili aparata za koje se traži oslobađanje od dažbina.

 

2.       Oslobađanja od dažbina shodno ovom članu uz primenu istih uslova važi i za:

 

a)       Rezervne delove, komponente ili pomočne uređaje koji specifčno odgvaraju gore navedenih instrumentima ili aparatima, pod uslovom da se ti rezervni delovi, komponente ili pomočni uređaji uvoze istovremeno sa tim instrumentima ili aparatima ili, u slućaju kad su naknadno uvezeni, mogu da budu identifikovani kao namenjeni instrumenti ili aparatima koji su prethodno uvezeni uz oslobađanje od uvoznih dažbina.

 

b)       Alati za održavanje, proveru, baždarenje ili popravku instrumenata ili aparata, pod uslovom da taj alat biva uvezen instovremeno sa tim instrumentima ili aparatima ili, u slučaju on biva naknadno uvezen, može da bude identifikovan kao namenjen instrumnetima ili aparatima koji su prethodno uvezeni uz oslobađanje od uvoznih dažbina.

 

 

Član 66

 

Za svrhe člana 65, a posebno u vezi sa instrumentima ili aparatima I gore pomenutim primaocima, važe se članovi 55 do 57 sa potrebnim promenama.

 

 

GLAVA XVI

 

REFERENTNE SUPSTANCE ZA KONTROLU KVALITETA MEDICINSKIH PROIZVODA

 

Član 67

 

Pošiljke koje sadrže uzorke referentnih supstanci koje je odobrila